PROFESOR SA FAKULTETA U SAD OTKRIVA TAJNE USPEŠNIH PREDUZETNIKA: Ni Jokić nije postao najbolji gledajući druge!

"Svako je rođen da bude preduzetnik. Ako pogledate istoriju čovečanstva, ljudi ne bi preživeli da nisu bili preduzetnički nastrojeni. U staroj Grčkoj niko nije rekao: "Moram da radim u velikoj kompaniji", ali su ljudi oduvek pravili stvari, menjali ih, pružali usluge drugima. Svako je na neki način preduzetnik. Najbitnije je da se ljudima ulije samopouzdanje da mogu biti preduzetnici i da im se usadi da je to zanat koji se može naučiti!".

Aulet, koji je direktno prikupio više od sto miliona dolara i stvorio stotine miliona dolara akcionarske vrednosti kroz svoje kompanije, prošle nedelje je ekskluzivno u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu, držao predavanje na temu kako pokrenuti biznis, šta je važno za startapove i preduzetništvo uopšte i koje su tajne tog zanata.

Kako postati uspešan preduzetnik? Koje osobine treba preduzetnik da ima i šta da uradi?

- Da biste bili uspešni u preduzetništvu morate da imate određen način razmišljanja, set veština i metode po kojima radite. Kada je reč o načinu razmišljanja - morate, prvo, da želite da budete preduzetnik. Ne može neko da bude uspešan košarkaš ako ne želi da bude košarkaš. Isto je tako i sa preduzetništvom.

Koje su najvažnije poruke koje želite da usvoje ljudi koji su danas došli da vas slušaju?

- Citiraću "Barbi": "Da, možete!". Da, možete biti preduzetnik, i ako ljudi odu odavde sa uverenjem da mogu biti preduzetnici, oni to apsolutno i mogu, jer metodologije koje su ovde izložene zaista i funkcionišu.

Otkrijte nam tajne tog "zanata".

- Glavna tajna zanata je da morate početi od kupca! Ne možete početi sa: "Evo mog proizvoda" i samo ga izbaciti na tržište. Nažalost, Srbi imaju tendenciju da se fokusiraju više na tehnologiju i proizvod nego na problem kupaca... I ako bih morao da kažem jednu stvar o tajni uspeha, rekao bih - fokusirajte se na kupca i problem korisnika, a ne na tehnologiju i proizvod. Nemojte se zaljubiti u svoj proizvod, zaljubite se u problem koji kupac ima i u njegovo rešavanje.

Šta to tačno znači u realnom poslovnom životu? Kako da se konkretno ponašaju?

- To znači da u disciplinovanom preduzetništvu sve počinje od kupca. Ne kažete: "Moja tehnologija je ovo". Početak svake prezentacije preduzetništva treba da bude: "Evo mog klijenta. Evo problema koji žele da se reši", a zatim i: "Evo koristi koje će dobiti ako se taj problem reši", a onda i: "Evo rešenja". Dakle, postavljanje problema na taj način pokazuje da ste fokusirani na probleme kupaca.

Koja je glavna razlika između razvijanja startapa i ulaganja u već "razrađeni" biznis?

- Preduzetnik kada uđe i tamo nema ničega - stvara nešto novo. Kada uđete u postojec"u organizaciju, ono što pokušavate da uradite je da je optimizujete. Dakle, preduzetništvo je kreativni proces dok je uzimanje postojeće organizacije već vrsta menadžerskog procesa.

Srbija poslednjih godina dosta ulaže u nauku i razvoj novih tehnologija. Jedan od primera je i izgradnja BIO4 kampusa. Kakvo je vaše mišljenje o kampusu?

- Fantastično je videti šta se u Srbiji dešava. Vlada ovde ima tako pozitivnu ulogu. Generalno govoreći, vlada može da ima jako konstruktivnu ulogu u razvoju preduzetništva, ako se ne angažuje previše. Problem je, sa druge strane, i ako uopšte nije uključena. BIO4 kampus je odličan primer kako se upravlja tom ravnotežom, kako se pruža podrška bez nametanja. Danas postoje određene industrije koje su toliko važne i potrebna im je podrška vlade. Ako razvijate, na primer, aplikaciju za upoznavanje, ne treba vam podrška vlade. To ne zahteva mnogo resursa... Ali, ako razvijate biotehnologiju koja pomaže u rešavanju problema kovida, raka ili nečeg sličnog, potrebna vam je investicija u laboratorije i infrastrukturu. Nemoguće je da ti, veoma pametni ljudi koji rade na tome pristupe velikom kapitalu, to nije slučaj skoro nigde, čak ni u Silicijumskoj dolini, osim ako im vlast ne pruži neki nivo podrške.

Pitanje koje sve zanima je kako zaraditi prvi million...

- Ako ste samo u preduzetništvu da biste zaradili novac, šanse da budete uspešni nisu velike. Jer to je samo profiterstvo. Ako želite to da uradite, idite na trgovinu kriptovalutama ili radite u finansijama. Preduzetnik mora da stvori organizaciju koja c"e preživeti uspone i padove i koja će imati neki razlog postojanja. Dakle, mora postojati vec"a misija od pukog zarađivanja novca. Kad god neko dođe i kaže: "Osnivam kompaniju", moje prvo pitanje neće biti: "Koliko novca ćete zaraditi?" već: "Zašto osnivate kompaniju?". Preduzetništvo nije individualni sport, već timski. Da biste regrutovali ljude, treba imati i neku misiju. Jer, ako se regrutuje samo za novac, možda ćeš doći, ali ćeš i nestati ako ti neko ponudi više novca. Tako da bih rekao da ključno pitanje nije kako zaraditi prvi milion već: "Kako da dobijete prve kupce i napravite kompaniju koja ima pozitivan tok novca?" To je veoma teško. To zahteva hrabrost i ono što zovemo anti-krhkost. A ljudi u Srbiji su veoma dobri u tome. Oni ne vide promene i nedaće kao lošu stvar već kao priliku i postaju jači u tome."

Da li je bolje započeti neki startap, upustiti se u biznis odmah posle fakulteta ili bi prvo trebalo steći iskustvo u nekoj velikoj kompaniji?

- Možete i jedno i drugo. Ako to uradite odmah posle školovanja, trebalo bi da imate nekoga ko ima iskustva u toj industriji. Jer, opet, preduzetništvo je timski sport. To nije individualni sport. Ako ima vas troje koji završavate fakultet i želite da pokrenete svoju kompaniju, nikada vam ne bih rekao da to ne možete da uradite, ali bih vam preporučio da u tim uključite nekog ko ima iskustva. Ja sam, naprimer, u IBM radio 11 godina pre nego što sam osnovao kompaniju i to prethodno iskustvo je za mene bilo neverovatno vredno. To je zato što se preduzetništvo ne svodi samo na pravljenje i prodaju proizvoda već i na upravljaljanje ljudskim resursima i razumevanju šireg poslovnog pejzaža.

Kada biste savetovali ljudima da započnu biznis?

- Moj savet je da ne osnivaju kompaniju dok nisu spremni. Nemojte da se osećate kao da morate da pokrenete kompaniju kada diplomirate. Sa druge strane, ja i učenike ohrabrujem da pokušaju da osnuju kompaniju, jer nema načina da nauče osim ako to ne urade. Ovo je zanat, a zanat ne možete naučiti gledajući. Nikola Jokić nije naučio da igra košarku gledajući video snimke. Morao je da ide da igra košarku. A kada je igrao, onda je rekao: "Oh, sad me pusti da odem kod svog trenera koji će mi reći kako da budem bolji". Onda ode ponovo da igra i tako ispočetka. Ovo je jedan od izazova i zato se razlikuje od tipične matematike, fizike i ostalih stvari koje se uče u školi. To je zanat.

Koji su bili Vaši prvi startapi i prvi koraci u preduzetništvu?

- Moje prvo, uslovno rečeno, izlaganje preduzetništvu je bilo kada sam bio u IBM, osamdesetih godina, i dok sam radio na personalnom računaru, video sam Bila Gejtsa i Stiva Džobsa i mog favorita Miča Kapora (osnivač kompanije "Lotus" prim. aut). Oni su bili moji uzori i pomislio sam: "Ja to mogu". Dobio sam samopouzdanje, a onda kada sam otišao na MIT, gde me je IBM poslao, mislio sam da želim da probam da se upustim u preduzetništvo.To je bila, figurativno govoreći, moja prva palačinka. Ta kompanija, odnosno taj projekat nije baš dobro prošao. Ali, ono što sam naučio je da je veoma važno napraviti pravi tim. Ideja je manje bitna od tima. Nakon toga, moja sledeća kompanija je bila "Cambridge Decision Dinamics", gde sam se postarao da imamo dobar tim. Međutim, ni taj posao nije dobro prošao, ali moj treći je počeo da ide bolje, dok moj četvrti ide jako dobro! To je i poenta. Morate da ponavljate stvari. Učite dok idete napred. Prvi put može biti težak, ali morate to da uradite. Upravo to je ključ za startap. Početak. Morate početi. Nikada nećete naučiti kako da igrate košarku osim ako ne izađete na teren. I koliko god to bilo teško i koliko god gubili i padali, ključno je da li ćete sutradan ustati i vratiti se na teren i naći način da budete biti bolji.