LEKARI OBJASNILI KOLIKU TEMPERATURU MOŽE DA PODNESE ČOVEK: Za bebe kritično sve iznad 25 stepeni, za decu iznad 30, a za odrasle..

Danima unazad dišemo "na škrge". Pojedini gradovi već prelaze pomenutih 40 stepeni u hladu. Zvanično. Ali, kad smo primorani da budemo napolju, obično nismo u hladu, već neretko i na asfaltu i betonu. Merili su mnogi pa objavljivali - termometri su pokazivali i 50, pa i više Celzijusa. Šta se dešava sa organizmom kada je izložen ekstremnim situacijama, posebno kada smo bez zaštite i mogućnosti rashlađivanja?

- Centar za termoregulaciju, koji se nalazi u hipotalamusu, idealno funkcioniše na 37,5 stepeni Celzijusa. Kada temperatura vazduha poraste na 40 stepeni, kao što je ovih dana slučaj, organizam biva provociran. Pregreva se. Sve što je preko 40 stepeni je opasno po život. Visoke temperature blokiraju hlađenje organizma putem znojenja, šire se krvni sudovi, noge otiču, stvaraju se venski depoi i pada krvni pritisak, smanjuje se dotok krvi, pre svega u srce, mozak, bubrege, jetru - objašnjava za Kurir specijalista opšte prakse dr Radmila Šehić.

Kako će organizam reagovati, zavisi od pojedinca, neko čak i posle 15 minuta može doživeti toplotni udar, koji lako vodi ka smrti.

- Ugroženi su oni koji rade naporan fizički posao, oni koji su dugo izloženi visokoj temperaturi pri čekanju u redovima, oni koji borave u neklimatizovanom autobusu u kom je veća gužva, oni koji su opterećeni nekim psihičkim problemima, kao i oni koji se prejedaju... - ističe doktorka:

- Prvo se javlja ubrzan srčani rad, bol u grudima, otežano disanje, potom sledi vrtoglavica, konfuzno stanje, mučnina i povraćanje, prodorne glavobolje, za sve to tipična je i opšta malaksalost. Neretko se dešava i moždani, kao i srčani udar. Pate i bubrezi jer se toksični produkti zadržavaju u organizmu.

Pedijatar dr Saša Milićević naglašava da kod dece termoregulacioni centar nije dovoljno razvijen, te da boravak na visokim temperaturama podnose teže od odraslih:

- Deca mnogo lakše dobiju sunčanicu ili toplotni udar. Ako je u pitanju beba, svaka temperatura preko 25 stepeni može da predstavlja opasnost, a ako je to dete van uzrasta bebe, svaka temperatura preko 30 stepeni može da bude opasna. Temperature koje su izmerene ovih dana za decu su jako opasne, posebno ako su pod direktnim dejstvom sunca i ako nemaju kapu. Dakle, svaki boravak duži od pola sata može biti potencijalno opasan.

Prvi simptomi koji nastaju kod mališana su crvenilo u licu, konfuzno stanje, neraspoloženje, slabija komunikacija, pospanost, glavobolja...

Kolike vrućine čovek može izdržati, zavisi od mnogo faktora, kaže za Kurir kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić.

- To, između ostalog, zavisi i od vlažnosti vazduha, ali pre svega zavisi od stanja pluća, srca, kardiovaskularnog sistema, godina starosti, kao i opšteg zdravstvenog stanja, odnosno eventualnog postojanja nekih hroničnih bolesti. Ako je kardiovaskularni sistem već ugrožen, onda, naravno, i mnogo niže temperature mogu biti opasne. Usled visokih temperatura organizam burno reaguje širenjem sudova, a to se konstatuje padom pritiska, ubrzanjem pulsa, kao i poremećajem ritma, a kod nekih osoba zbog aritmije i niskog pritiska može doći i do smrtnog ishoda - kaže Ristić i dodaje da iako toplotni talas dugo traje, ne treba se plašiti dugoročnih ili trajnih posledica:

- Ljudi žive i u pustinji i u Africi, gde su temperature i do 60 stepeni. Ovo je trenutni poremećaj, koji se uz dobru terapiju i regulaciju pritiska može brzo kontrolisati.

Naučno je dokazano da ovako dugi toplotni talasi utiču i na ljudsku psihu, kao i na mentalno zdravlje, kaže za Kurir psiholog Radmila Vulić Bojović:

- Ljudi postaju razdražljivi, netolerantni, skloni ekstremnim reakcijama. To je posebno izraženo kod onih koji inače imaju teškoće s mentalnim zdravljem i kontrolom impulsa i koji zbog ovakvih vremenskih prilika postaju tempirane bombe. Ljudi slabije i spavaju, a taj umor i psihofizička iscrpljenost takođe utiču na ponašanje i reakcije.

Bonus video: