BERLIN - Savezni ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih najavio je da će se Nemačka unutar Evropske unije (EU) angažovati za ponovno uvođenje viza za građanja Srbije i Makedonije.
Fridrih je u intervjuu za Bild rekao da je od Kipra kao predsedavajućeg EU "već zatražio da se zauzme da u savetu ministara unutrašnjih poslova EU bude donete odgovarajuće odluke".
Fridrih je vidan porast broja novih azilanata u Nemačkoj u septembru pripisao pre svega drastičnom povećanju broja zahteva za azil građana Srbije i Makedonije. Prema podacima koje je juče objavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, u septembru je u Nemačkoj azil zatražilo 1.395 građana Srbije i 1.040 državljana Makedonije.
To je višestruko povećanje u odnosu na prethodna dva meseca. U julu i avgustu je 324, odnosno 496 građana Srbije u Nemačkoj zatražilo politički azil. Iz Makedonije ih je bilo 215, odnosno 620. Nemački ministar unutrašnjih poslova je ocenio da je u slučaju ove dve zemlje "realna pretpostavka da građani dolaze pre iz ekonomskih razloga, nego što traže zaštitu od progona".
"To nije ni smisao ni svrha prava na azil i moramo da se suprotstavimo toj zloupotrebi", rekao je Fridrih.
Fridrih je juče povodom objavljivanja novih podataka o broju zahteva za azil u saopštenju istakao da "masovni dolazak srpskih i makedonskih građana mora hitno da bude zaustavljen" i da "EU što je moguće brže mora da omogući suspendovanje sada važeće slobode putovanja" za građane ove dve zemlje.
Nemački ministar je zato već od nadležne komesarke Cecilije Malstrom i od Kipra, kao predsedavajućeg EU, zatražio da hitno okonča proceduru promena uredbe o vizama koja traje od 2010. i koja treba da omogući suspenziju bezviznog režima za pojedine zemlje.
Pored inicijative unutar EU za privremeno ukidanje viza Srbiji i Makedoniji, Fridrih je najavio i dalje ubrzavanje procedure razmatranja zahteva za azil, kao i brže proterivanje ovih građana nazad u zemlje porekla.
I više drugih političara vladajućih konzervativaca zatražilo je stroge mere, pa i ponovno uvođenje viza, koje bi trebalo da smanje broj azilanata iz Srbije i Makedonije. Pri tome se insistira pre svega na ubrzanju procedure razmatranja zahteva za azil i smanjenju materijalnih davanja. Jer, odrastao podnosilac zahteva za azil, pri prosečnoj dvomesečnoj proceduri razmatranja zahteva, dobija 700 evra i plaćen put natrag u zemlju iz koje je došao.
U slučaju azilanata iz Srbije i Makedonije je skoro isključivo reč o Romima koji dolaze sa višečlanim porodicama, a kvota priznavanja zahteva ili barem odobravanja statusa zaštićenog izbeglice ravna je nuli. U Nemačkoj, posebno u Berlinu i drugim velikim gradovima, je od širenja EU 2007. drastično porastao broj Roma iz Rumunije i Bugarske. Državljani ovih zemalja doduše još nemaju pravo zapošljavanja u Nemačkoj, ali kao građani EU imaju mogućnosti nastanjivanja po drugim osnovama.beta
