"DOBRO JUTRO, MRTVACI" Biljana tetku stavila u dom i ne pomislivši da je ostavlja u paklu od 1.000 evra! A ove reči glavne sestre trebalo je da joj budu alarm
BEOGRAD - "Prošlog meseca sam odvela tetku u dom jer je ostala bez kućne nege, a od moždanog udara je nepokretna i ima napredujuću demenciju. Preporučili su mi dom na obali Dunava. Cena: 850 evra plus troškovi. Glavna sestra mi je prilikom prve posete pokazala prostorije i dvorište u koje, kako je rekla, insistiraju da svakog dana izvode korisnike. Soba je bila poprilično mala, ali je delovalo da će nedostatak prostora biti uveliko kompenzovan lepim i prostranim dvorištem sa pogledom na reku i šumu...", tako svoju ispovest započinje jedna Biljana koja u tom trenutku verovatno nije ni sanjala s čim će uskoro morati da se suoči i šta se stvarno dešava u domu koji papreno plaća.
- Malo sam se štrecnula kad su mi rekli da korisnike kupaju jednom nedeljno. Pitala sam da li je moguć dogovor da tetku kupaju bar dva, tri puta sedmično i dobila malo neodređen, ali ne i odričan odgovor. Ono što je trebalo da mi upali „crvenu lampicu” bilo je uputstvo glavne sestra da ne verujem baš u sve na šta se korisnici žale, nastavlja Biljana koja je proletos svoje loše iskustvo sa domom za stare opisala u rubrici "Pisma čitalaca" beogradske "Politike".
„Ma može, nego samo nešto danas…”
- Tetka se tokom prve tri nedelje žalila da joj ne daju da pije vodu, da korisnike ujutru pozdravljaju sa „Dobro jutro, mrtvaci”, da je hrane nestrpljivo i grubo i govore joj da nemaju vremena za njene gluposti i da ljudi oko nje izgledaju kao da su u strahu. Posle više od tri nedelje u domu nisu je nijednom odveli u dvorište, niti u trpezariju na ručak i osećalo se da već neko vreme nije okupana.
Lično sam videla kako žena koja je ležala pored nje (skoro potpuno nepokretna) pokušava da pije vodu iz flaše sa širokim grlom i ne uspeva. Kad sam medicinskom tehničaru skrenula pažnju da ona ne može da pije iz te flaše, rekao je: „Ma može, nego samo nešto danas…” Nije završio rečenicu i nije doneo drugu flašu.
Kap koja je prelila čašu
Kap koja je prelila čašu desila se krajem tog prvog meseca, kada smo prilikom posete zatekli sledeću situaciju: u krevetu pored tetke spavalo je dvoje zaposlenih u domu (kako je direktor doma naknadno objasnio – bračni par, tako da nema problema), tetka je i dalje bila neoprana i imala je podliv na obrazu. Kada smo zatražili objašnjenje – prvo od dvoje uspavanih, a zatim od glavne sestre i direktora – svi su najpre poricali da ima podliv, onda su tvrdili da se naslonila na sto, da bi na kraju došao neko ko je čuo da im je ispala iz kolica kad su je kupali. Niko, naravno, nije ništa javio porodici.
Tetku sam po kratkom postupku prebacila na drugo mesto, a iz pomenutog doma nikada nije stiglo ni objašnjenje ni izvinjenje. Jedino što sam dobila bila je poruka preko „vajbera” o tome koliko dugujem za dodatne usluge i izveštaj lekara, u kojem se navodi sledeće: „Uvidom u dokumentaciju/primopredaju navedeno je da je pacijentkinja zatečena naslonjena obrazom na površinu stola.” Dokumentaciju nikad nisam videla i ne znam o kakvoj je „primopredaji” reč.
Da ponovim, tetka je nepokretna i ležala je u bolničkom krevetu sa rešetkama iz kojeg često nije uspevala da dohvati ni vodu sa stola, a kamoli da se podigne iz njega i nasloni obrazom na površinu stola.
Lekcija je naučena. Oprez, i pre svega: verujte u sve na šta se korisnici žale.
Kurir.rs/Politika/Pisma čitalaca
Da li je starački dom najbolje rešenje za stara lica u Srbiji: