"Motorom sam naleteo na kombi, direktno udario glavom, bez kočenja...18 dana u komi, 36 dana u UC" Slobodanova ispovest treba svima da bude nauk
Bio sam 18 dana u komi, 36 dana u Urgentnom centru i 44 dana u Slankamenu. Slomljena mi je leva ruka, zadobio sam dva hematoma na mozgu - procenjeno oštećenje bilo je 70 odsto. Ostao sam nepokretan!
Reči su ovo velikog ljubitelja motora Slobodana Tolovića (28) iz Stepojevca, čiji se život totalno preokrenuo 21. aprila 2021. godine. Taj dan bio je naizgled kao i svaki drugi, ali to što motor nije hteo da upali kao da je davalo neki nagoveštaj. Ipak, Slobodan je bio uporan u nameri da "provoza" motor koji dugo nije radio.
I tako dospeo na stranice novinskih crnih hronika, koje se evo već s prvim lepim danima, s kraja zime i početka proleća pa sve do kasne jeseni, pune potresnim naslovima "Motociklista poginuo u Novom Sadu na Bulevaru oslobođenja", "Na putu Ratkovo-Odžaci poginuo motociklista", "Dvadesetdevetogodišnji motociklista nastradao jutros u stravičnoj saobraćajnoj nesreći u Zvečki kod Obrenovca", "Poginuo motociklista, uznemirujući prizor na drumu"...
Sudbina je Slobodanu ipak bila naklonjena... Predodredila ga je da živi.
Bio je na poslu, potom kod prijatelja na kafi, a onda je rešio da se vrati do kuće i sedne na motor.
- Ne sećam se svega. Otac mi je rekao da motor nije hteo da upali, izašao sam na ulicu, pogurao i upalio je. Krenuo sam do pumpe, na 800 metara od kuće izleteo mi je čovek, koga inače poznajem, u kombiju. Radio je polukružno preko pune linije. Naleteo sam na njega i udario direktno glavom bez kočenja! - priča ovaj mladić za Kurir.
Šta se zapravo dogodilo saznao je tek dva meseca nakon nesreće, kad su mu pokazali video-snimak.
- U početku nisam mogao ni da sedim, a ni da hodam, jer sam ostao nepokretan zbog oštećenja na mozgu. Čak nisam mogao uopšte da pomeram nijedan deo tela, samo sam ležao - priseća se bolnih trenutaka sagovornik.
Osećaj u levoj ruci je potpuno izgubljen, nije se vratio do sada. Tom rukom ne može ništa. A bio je levoruk. Jedno vreme bio je prikovan za krevet i kolica.
- Psihički sam se trudio da budem uvek nasmejan. Sećam se, jedna noć u Slankamenu mi je bila baš teška, bio sam loše. Sedeo sam na terasi u kolicima i pitao sam se šta će biti sa mnom, da li ću moći da hodam opet. Tada nisam imao snage ni da govorim. Posle sam otišao u Mladenovac u banju, ali nisam smeo da imam terapije, već samo vežbe, i to zbog hematoma na mozgu.
Do kraja 2021. godine bio je polupokretan, počeo je da se pridiže i na noge pomalo, ali nije smeo sam, već isključivo pomoću štake i druge osobe. Potom je rešio da se bori još jače. Od februara 2022. godine svaki dan je s majkom, držeći je za ruku, šetao i po 100 metara niz ulicu. U junu te godine je otišao u Sokobanjsku u Beogradu. Čim su videli njegovo stanje, vratili su ga u kolica. Mesec i po dana je proveo tako, ali radeći s njima.
- Vežbam svaki dan. Prve samostalne korake napravio sam u leto 2024. Puno straha je bilo. Cela desna strana mi trne. Četiri godine je od udesa. Sa levom stranom imam problem jer u nozi nemam kontrolu, i učim da je kontrolišem. Zato i dan-danas imam strah i izbegavam da hodam puno sam - istakao je Slobodan:
- Moram da se trudim, imam 28 godina. Sve bolje i bolje hodam, a u početku sam, iskreno, mislio da neću moći više na noge nikada.
