Hit priča! Našli smo Gigu Moravca! Vodio žene za 8. mart u Budimpeštu! Ima i da se švercuje, poveo i prijateljicu i kuma: Pa ja sam Giga sa Zapadne Morave

Živ je Giga Moravac, umro nije! Jes da ga nismo našli u Solunu, već Budimpešti, ali vodi žene za Osmi mart! Redovno. I dok je originalni Giga Moravac silom prilika "valjao" zlato i krzno, ovaj naš valja parfeme, kako veli, sve legalno. Druga su danas vremena.

- A, bre kumo, zanimljivo nam društvo u busu - smejemo se.

Tako i bi. I krajnje neobično. S njima je svaki kilometar puta smeh.

- Inače sam predsednik ogranka Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije za Opštu bolnicu u Gornjem Milanovcu - kaže nam ispostaviće se medicinski tehničar Vladimir Spasojević, Čačanin s radnim mestom u Milanovcu.

- A, pa ti si Giga Moravac - smejem se.

- Pa nego šta! Sa Zapadne Morave - eto ga.

Pa jes'. I još u dabl-dekeru. Ko i one osamdeset i neke. Samo što ovaj današnji nema brkove i na polovini je četrdesetih. Jes i da mu šubara fali. Ali isto je vođa puta na "ženski, đavolji praznik, koji su izmislili Gigi džigericu da jedu".

- Koliko žena vodiš - velim mu.

- Sticaj okolnosti je takav da je na kraju pošla samo jedna koleginica, a trebalo je 13-14. Međutim, u poslednjem momentu otkazaše. Jednoj preminu majka, drugoj se otac razboleo... A ja - ja sam morao da se žrtvujem. Ko Giga Moravac. Misliš ti da je meni lako?! Sve se znojim i mislim ko će šta da prošvercuje, a mene da hapse ko vođu puta - smeje se čelnik sindikata, koji je poveo i prijateljicu i kuma.

A kako drugačije u Srba.

Nije mu prvi put.

- Vodio sam lane medicinske sestre u Prag, bilo ih 13-14. A pre dve godine u Trebinje 20 njih. Eto, kao što vidite ja sam uvek Giga Moravac! I moram sve da organizujem. Dok smo mi u Budimpešti, u Čačku je zabava, koju pod kontrolom drži kolega. Svaka koleginica može da bira - hoće li na besplatnu zabavu u hotel, hoće li vaučer od 4.000 u radnji ili u inostranstvo s delimičnim učešćem u troškovima. Samo jedno može. A meni nekako uvek ispadne uvek najveća žrtva - vođa puta - govori pa vadi onu flašu.

- Živeli!

Kraj njega dva parfema.

- Pa ti si švercer? Sve u fulu - smejemo se.

- A, pa ne, ja samo prodajem parfeme. Ali, u Srbiji, regulare, legalno. Da sam ih poneo, pa da me stvarno uhapse. Parfemi su dodatna delatnost.

- Vidiš li ti ovo carinice - okrećem se s osmehom putnici iz Čačka.

- Sve je u redu, bez brige - uzvraća osmeh.

- Uz platu u zdravstvu mora se raditi i sa strane. Konobarišem, radim dubinsko pranje, prodajem parfeme... Ma ja ti dok čekam giros prodam tri parfema...

- Ček, ček. Na današnji dan je uhapšen Giga Moravac - smejemo se, podsetiše nas mreže legendarnih scena.

Svakog Osmog marta Giga je aktuelan.

- Ovaj ovoga neće biti!

Ne skida osmeh s lica. A radi na psihijatriji. Već 25 godina.

- Pa jesi, ti, čoveče, normalan? Sve vreme na psihijatriji - uglas će okolo.

- Meni to i odgovara. Rođen sam za psihijatriju. Uvek kažem da sam među svojima - smeje se, pa će ozbiljno:

- Šalu na stranu. Lepo je raditi u zdravstvu. Volim. Ako si emotivan i ako se emotivno vezuješ za pacijenta, onda je teško. Ali, ako isključiš emocije - lepo je. Mnogo lepše nego recimo na dečjem. Tamo nikad ne bih mogao da radim, sigurno je teško svakodnevno gledati da su deca bolesna. A ovde je već drugačije, sve se navikne. A i opušten sam lik.

Lepo je Giga s ekipom okadio Budimpeštu. I danju i noću. U prolazu smo ih sretali. A onda se i sama obreh u ekipi. U Sent Andreji. Moje društvo ne bi rado tamo ići.

- Samo ti idi i uživaj u pričama iz istorije Srba - ispratiše me i šmugnuše u šoping.

Pitoreskno mestašce na obali Dunava, gde Arsenije III Čarnojević dovede Srbe u Prvoj seobi Srba. Nedelja. Stigosmo i na kraj službe u crkvi.

- Pa je li u redu da uzmemo naforu - Gigin će kum Srđan, ko veli zaginuli su do jutros na eks-ju žurki u Budimpešti, pa nije sad u redu.

- Pa i to što veliš, kad može onaj đakon sa žurke jutros da peva u našoj crkvi u Pešti, možemo i mi naforu- zaključi.

Služba se završi kako bog miluje, pa aj u srpsku kafanu. Sve po pe-esu. Na trg cara Lazara! Baš tamo kod stuba, na kom je krst. I koji kazuje da su tu, te sudbonosne 1690. u jednoj brvnari bile smeštene mošti Svetog kneza Lazara.

Za roštiljom Subotičanka.

- Gazda je Srbin, čija je porodica ovde došla još 1690. Al' nije danas tu - priča dok ne postiže s ćevapima i pljeskavicama.

Iz prozora izviruje mladi Jagodinac. A nas služi mlađani Mađar. Za stolom pored buljuk Kineza. Daha ne hvataju dok jedu srpske specijalitete.

- Za cara Lazara. Živeli - smeh za našim stolom.

- Danas je Emiliji i Gigi godišnjica braka - eto ga podsetnik s mreža.

- Moja "Emilija" i ja smo ko pravi Giga i Emilija - u brakorazvodnoj parnici. A kao i oni imamo troje dece, samo su naša manja - kazuje.

Pa nazdravi lepom danu.

- Alo, konobar, eda li nove ture - ne možeš ga uhvatiti.

Valja nam ići. Autobus krcat. I vazda dobri vodič Milan besan. Kasnimo desetak minuta.

- Izvinjavam se, iskvariše me načisto - s osmehom se penjem na sprat.

- Nema izvini! Šta imamo mi od izvini?! - grme starije gospođe, pa navališe na društvo iz Čačka:

- Tačno sam znala da ćete da kasnite. Uvek ste vi problem!

- Kume, dajde onu domaću. Pod stresom sam - eto ga sindikalac.

Pa vadi kesu punu voća.

- Ajde, svako pomalo. Ajde, Biljo, propašće ova banana. Olja, oćeš ti šljive - nakupio Giga posle doručka u hotelu.

Na sve mora da misli vođa puta.

Dođe vreme i za povratak kući. I u originalu toplo beše početkom marta. A vala i sad, izbilo na 20 stepeni. Milina. Predveče stižemo na mađarsku granicu. Al', ne leži vraže. Smena. Ima da se načekamo.

- Puštaj , majstore, napolje.

Tu naš Giga shvata da je ona najgrlatija, starija gospođa zapravo iz Milanovca.

- Doći ćeš ti kod mene - smeje se već viđenom pacijentu.

U originalu Giga sam izlazi.

- Sa carinikom niko da ne stupa u neke suvišne razgovore. Nikakve šale, dobacivanje. Budite ozbiljni... I nemojte da se češkate, kršite prste, grickate nokte, uvrćete uši. Ponašajte se onako prirodno - Giga će original.

- Molim vas da niko ne izlazi iz autobusa dok se ja ne vratim!

- Si, šefe - legendarna će Radmila Savićević kao Živadinka.

Prođoše Živadinka i koleginice joj sa punim torbama. Pa i ona u bundi, sa šubarom. Ima žena "grip". A Giga - svi znamo šta bi s legendom... Jedan je Giga Moravac.

A mi s ovim našim šou pred busom pravimo Jes da je deficit sindikalki, ali dama dobrovoljaca koliko hoćeš! Slikanje sa Gigom Moravcem ovdašnjim!

- Kume, kud ne uzesmo celu paletu parfema - Giga će sa samo dva u rukama.

Oće ga biznis - kum ima rođaka uposlenog u magacinu jedne velike budimpeštanske parfimerije.

- Ima i saradnju da napravimo. Sve legalno, vidiš - smeje se.

Nameštanje. Sličica!

Pređosmo granicu. I sve carine. Pa na prvu pumpu.

- Živeli - nazdravlja društvo...

To je to. Bliži se kraj. Povratak redovnom životu. Giga će na dežurstvo u treću. Pa sutradan narudžbine. Krš ih ima, puna kutija čeka raspodelu. Našao mušterije i u autobusu. Valja im sad slati. A kum šalje fotošop - gde će Giga Moravac bez šubare i zlata...