PLJAČKAŠ ZLATARA, LJUBAVNIK AGENTKINJE CIA I NAJCITIRANIJI PISAC SRBIJE Ispovest Andrije Terzića: Sreo se sa Đinđićem, pa pobegao u Evropu, sada ima 8 pasoša!
U novom izdanju emisije "Neispričano" na Kurir televiziji, gostovao je jedan od najčitanijih i najcitiranijih savremenih pisaca Srbije, čovek kojeg milioni prate na društvenim mrežama, ali čije pravo ime mnogi ne znaju. Njegove rečenice postale su legende interneta, njegovi romani lične ispovesti pretočene u umetnost, a njegova biografija podseća na film, ali bez glumaca i specijalnih efekata. Samo stvaran život. Gost emisije bio je Andrija Terzić - A.T., pisac, bivši zatvorenik, sanjar, borac i svedok jedne generacije.
Terzićev put do prve knjige bio je sve osim uobičajen. Roman "Preko puta - istina" napisao je u zatvoru, dok mu je život visio o koncu. Niko nije verovao da će uspeti.
- Uzeo sam pare na kamatu, 25 posto. Brat me je čekao na aerodromu. U papirima sam nosio roman i rekao mu: 'Napisao sam roman, biće hit'. A on me je samo pitao: 'Šta ima novo?'
Majka, najvažnija osoba u njegovom životu, prišla mu je posle prve velike promocije, uplakana:
- Rekla mi je da ni ona nije verovala. Majka koju najviše volim. To me je pogodilo više nego sve ostalo.
Taj roman je štampan u preko 125.000 primeraka, promovisan širom Srbije, regiona i dijaspore. I danas je najtraženiji naslov A.T.
- Sada se po njemu snima i holivudski film. Malo je zakasnio, ali radi se - otkrio je u emisiji.
Poznato je da Terzić potiče iz porodice intelektualaca i političara.
- Otac mi je bio zamenik DS-a, genijalac, normalac, civil, kum mi je bio gradonačelnik Užica, drugi kum Slobodan Gavrilović, Đinđićev zamenik.
Kao mladić, bio je predodređen za uspeh u diplomatskim vodama. Upisao je Fakultet političkih nauka, pridružio se ocu u Beogradu, a on ga je odveo pravo Ðinđiću.
- Rekli su mi da sam kapacitet i da me vide kao ambasadora. Ali ja sam sebi rekao: 'Dosta više tatin sine. Sad ćeš da se pokažeš u nekom drugom svetu.'
To je bio trenutak prekretnice.
- Kupim gajde i na drugi vašar. Odlazim da pljačkam zlatare. Otac me se odriče preko novina, majka plače na stanici, tetka mi nudi kofer pun para.
Inat ga je vukao, želja da se dokaže onima koji su mu govorili da ne može ni čokoladu da ukrade.
- Nikada nisam bio njihov. Imao sam para, imao sam divno detinjstvo, ali nisam hteo da budem prodan.
Pisanje je počeo još sa 15 godina, pozivnice, satire, pesme. Jedna poema, napisana za Veru i urezana u klupu, koštala ga je izbacivanja iz škole.
- Vratili su me tek posle razgovora sa mojim tatom. Razredna je tražila da sledećeg časa napišem ljubavnu pesmu. Nisam hteo, bio sam mangup, sve devojke su bile zaljubljene u mene, imao sam najbolju garderobu, najbolji sat. Ipak, napisao sam je i pobedila je na saveznom takmičenju, ali pod drugim imenom.
Jedan od prelomnih trenutaka bio je u zatvoru:
- Jednom kada sam ušao u ćeliju, seo sam i gledao u zid. Plakao sam što sam pao. Okrenuo sam se na desnu stranu i gledao u zid. Pisalo je "Padnem ponekad, to je život. Ustanem, još jače se zaletim, to je karakter" bilo je potpisano A. T. Tako sam se potpisivao pošto sam urezivao.
Bio je potpuno iskren kada je otkrio da od pisanja ne zarađuje mnogo i da njegovi prihodi dolaze sa različitih strana.
- Mojim najpopularnijim citatima ništa nisam dobio osim pratioca na društvenim mrežama i to što me je podelio i Novak Đoković. Ništa nisam zaradio. Izlečio sam mnoge bolesne, to je mnogo bitnije nego novac, ali mene niko ništa nije pitao. Za 10 godina četiri puta su mi ugasili struju.Nisam imao para od tih knjiga, ljudi me ne čitaju, ali me citiraju.
U seriji Ubice mog oca glumio je za honorar od 300 evra dnevno.
- Moja knjiga košta osam evra. Dnevno isto toliko moram da ih prodam da bih bio plaćen kao glumac. Ne znam zašto se glumci bune.
Terzić je više puta menjao identitet, što ga je dovelo do toga da poseduje čak 8 pasoša.
- Prvi put kad sam pao morao sam da promenim prezime. Dovoljno je 3 slova da promeniš da bi zbunio sistem da on ne zna da si bio u zatvoru. SFRJ, SRJ, Srbija i Crna Gora, naš novi koji je uveden i tri različita prezimena, jedan bugarski i jedan hrvatski. Sada ne mogu da garantujem da se ne bi vratio tom načinu života.
Jednom prilikom morao je ilegalno da pređe granicu kamionom:
- Tada nisam imao pasoš. Kolona je bila kilometarska, sve su kontrolisali, sa psima su pretresali vozila. Slovenci su štrajkovali prvi put u istoriji od raspada SFRJ. Sad pominjem moj citat "Želja gazi mogućnosti", koji sam pisao baš o tome, kao i "Posle najvećeg brda, najčistije jezero spava". Mnogo su sporo pretresali kamione, želeo sam da izađem i da pređem preko livade. Mi jedini nismo imali prikolicu, pa su nas zbog toga uputili u kolonu za putnička vozila. Ja sam se sakrio iza vozača. Predao je pasoš u toj koloni i samo smo prošli. Okrenuo se i rekao mi je "Komšija, dobrodošao u Evropsku uniju". U Italiji su me pokupili i odveli u Švajcarsku, kao klinac sam otišao tamo.
Poznata je i Terzićeva kontroverzna misao da Pink panteri ne postoje, o čemu je govorio i ovom prilikom.
- To je priča koja je izmišljena onda kada su se skupili Englezi i Francuzi kako bi naštetili nama sa Balkana. Poenta je bila da daju duplu robiju za organizovani kriminal, da budemo organizovana grupa.
Ističe zaboravljenog Damira Hadžića:
- Niko nikad nije pomenuo pokojnog Damira Hadžića koji je pregazio celu Evropu. Znate li vi koja je to energija? Asistencija je mnogo bitna.
Poslednji roman koji je objavio, "Ćerka sunca", prodao je svega 3.000 primeraka, čime uopšte nije zadovoljan.
- Na korice sam stavio Visoke Dečane, ruzmarin, iako su mi govorili da stavim metke. Roman sam pisao 5 godina, istraživao sam nestanak Senke Pavlović iz Belog Polja kraj Peći, a igrom slučaja sam u americi proveo divnu noć sa devojkom, jednom od zaposlenih u CIA.Ona se otvorila i ispričala mi je priču o toj devojčici. Ja sam to iskoristio, ispao špijun i sve to pretočio u roman.
Roman koji sada piše posvetio je ličnoj borbi protiv zloupotreba zakona o zaštiti žena:
- Lično sam to doživeo, imao sam devojku koja je bila manipulator i namestila mi je robiju, pišem o tome i izguraću do kraja. Uzela mi je lap top na kojem sam napisao tri romana, na njemu mi je bio i snimak očeve sahrane. Ona je sa sela, ja sam želeo takvu devojku. Odnela ga je, kao i telefon i 20 hiljada evra. Spasio sam joj život, a ona je to iskoristila i prijavila me policiji da sam je zlostavljao. Ja sam joj srce dao.
Na pitanje da li će ostati ili ponovo otići iz zemlje, Terzić je odgovorio kratko i jasno:
- U zavisnosti od države, da li hoće da nam pomogne da možemo da živimo normalno i da zaštitimo naša prava koja ćemo da naplatimo.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
