Kadeti iz Afrike časno nose uniformu Vojske Srbije! Za 4 meseca naučili srpski, vole sarmu i pljeskavicu, a ovako su došli u našu zemlju FOTO

Kadeti iz Afrike koji se školuju na prestižnoj Vojnoj akademiji u Beogradu časno nose uniformu Vojske Srbije!

Ebigrase Gonsalveš (22) iz Angole, kadet prve godine na studijskom programu Kopnena vojska, kaže za Kurir da je u svojoj zemlji upisao vojnu akademiju, završio prvu godinu i dobio stipendiju da dođe u Srbiju na školovanje.

Dolazak u Srbiju s puno odgovornosti i ponosa

- Oduvek sam želeo da budem kadet, zato sam i upisao Vojnu akademiju. Vojnički poziv za mene predstavlja pre svega disciplinu. Ovde kao kadeti imamo mogućnost da naučimo dosta toga što na drugim fakultetima nema. U Srbiju sam došao sa puno ponosa, ali i odgovornosti. U početku mi je sve bilo teško. Nije lako učiti i školovati se u inostranstvu, ali moguće je. Može da se uspe ukoliko imate jasan cilj i ja mislim da sam ja čist primer toga zato bih svakome preporučio da proba. Morate verovati u sebe, ozbiljno učite i imate hrabrosti jer vojnički poziv je upravo to - priča nam kadet i dodaje:

- Kada sam došao ovde, ništa nisam mogao da jedem, nisam shvatio kulturu, sve je drugačije. Sad sam se prilagodio, mogu da jedem sve i baš mi se sviđa sarma. Kod Srba mi se najviše dopada to što su gostoprimljivi i što nam pomažu u svakom trenutku. Imam dva cimera koja su sa mnom od prvog dana i od njih uvek naučim nešto novo.

Najveći poduhvat

Kadet kaže i da je svaki dan na akademiji ispunjen i dinamičan.

- Dan počinje tačno u šest sati, imamo fizičke aktivnosti, predavanja i terene, koje najviše volim. Stekao sam odgovornost i ponašanje kakvo treba da ima jedan vojnik. Omiljeni predmet mi je matematika, a tu negde je i fizika. Kurs srpskog jezika je za mene bio najteži, trajao je četiri meseca i na početku nisam tako dobro govorio. Sada sam kroz razgovor s ljudima naučio jezik i to je za mene bio izazov.

Gonsalveš se prisetio i svog lepog detinjstva, roditelja, pa dodaje i da mu je školovanje i život daleko od porodice predstavljao najveći poduhvat.

- Vikendom i slobodnim danima se čujem sa porodicom. Planiram da se vratim u Angolu kada završim akademiju i da to znanje koje ovde steknem primenim u svojoj zemlji da pomognem u odbrani, obrazovanju mladih i u društvenim projektima. Završio sam prvu godinu i dosta naučio o Vojsci Srbije. Ponos je nositi ovu uniformu i mi volimo uvek da kažemo da je čast naša imovina.

Biću oficir

Kadet Kativa Kativa (23) iz Namibije sa smera Kopnena vojska kaže da je od detinjstva želeo da bude u vojsci i da je takođe u svojoj zemlji bio kadet.

- Na konkursu sam dobio stipendiju da dođem ovde da se školujem. Srpski jezik mi je bilo teško savladati, u početku sam mislio da je nemoguće, ali kako sam učio, savlađivao sam korak po korak uz pomoć drugova, kolega. Znači mi da se družim s ljudima jer tako učim, a i profesori su mi mnogo pomogli. Planiram da završim akademiju i da se posle toga vratim u Namibiju, da budem oficir i radim u vojsci.

Kadetkinja na Medicinskom fakultetu VMA Elizabet Roša (23) iz Angole pre nego što je došla u Srbiju u svojoj zemlji je dve godine bila na akademiji.

- Vojnički život za mene nije bio ništa novo. Razlike u vojnom sistemu nema preterano, za mene je najteži bio jezik. Srpski je najteži jezik na svetu. Govorila sam samo portugalski, nisam poznavala engleski i teško mi je bilo da naučim, ali zavolela sam ovde ljude, akademiju... Najteža mi je anatomija, ali sve može da se nauči i savlada kada voliš - kaže Roša i dodaje:

- Posle akademije htela bih da završim i specijalizaciju iz kardiologije u Srbiji, ali videćemo da li će se moje trenutne želje ostvariti.

Uniforma je čast

Kadet Hangula Htjamba (30) iz Namibije na studijskom programu Kopnena vojska kaže da je u svojoj zemlji bio podoficir, a da je ovde došao na usavršavanje.

- Uniforma je za mene čast i ostaću da radim u vojsci. Na početku mi je bilo veoma teško da se prilagodim ovdašnjem vojničkom sistemu, ali uspeo sam. Najviše volim da izučavam vojnu topografiju. Učenje jezika nam je bilo najveće opterećenje, ali profesori i kadeti su nam mnogo pomogli u svemu, pa i u prilagođavanju, zavoleo sam srpsku hranu i najviše volim pljeskavicu.