"Na 17. rođendan silovali su me ljudi koje sam zvala prijateljima, to veče sam izgubila i detinjstvo i poverenje!" Milica za Kurir progovorila o traumama
To je bila noć kada smo čekali moj 17. rođendan. Popila sam dve čaše rakije prvi put, bolela me je glava i bilo mi je loše. Drugarica mi je dala neku tabletu i rekla da će od toga da mi prođe glavobolja. Sećam se da sam se probudila bez veša i shvatila da sam silovana!
Reči su Milice Grujičić (35) iz Kraljeva, koja je na svoj 17. rođendan, umesto da slavi, doživela noć koja joj je zauvek promenila život. Silovana je, kako tvrdi, od strane ljudi koje je smatrala prijateljima. Ćutala je i krivila sebe. Godinama kasnije, nakon veze u kojoj je trpela nasilje, gubitka blizanaca, života u inostranstvu, fizičkih i emotivnih rana, donela je odluku da više ne bude žrtva i da vrati svoj život.
- To veče je trebalo da idem sa drugarima iz detinjstva na Maglič i veseli spust, međutim, majka mi nije dopustila i tamo gde sam otišla, otišla sam iz ljutnje prema njoj. Meni je oduvek bilo ograničeno kretanje, uvek sam dolazila kući do ponoći, najkasnije do pola jedan, nikada nisam prespavala van kuće, uvek se znalo gde sam i sa kim. Bila je to žurka iznenađenja u stanu jednog od prijatelja. Otišla sam, popila dve rakije, tu je bila i moja najbolja drugarica, koja mi je dala neki lek da popijem za glavu pošto mi je bilo loše - prisetila se kobne noći za Kurir Milica.
Poslednje čega se seća jeste da je bila naslonjena na veš-mašinu. Probudila se bez veša i shvatila je šta joj se desilo.
- Ujutru sam bila svesna šta se desilo, veš nisam ni uzela, samo sam navukla pantalone, izašla iz tog stana i zvala taksi. Znam da su to učinila njih dvojica, jedan je bio moj prijatelj, a drugi je bio njegov drug.
Pomišljala na suicid
Pomišljala je da izvrši samoubistvo. Stigla je kući, čekala ju je majka, koja je shvatila šta se desilo čim ju je ugledala.
- Saznala sam da je moja majka njih zvala telefonom jer se zabrinula što me nema. Rekli su joj da spavam, da je sve u redu, ona je poverovala jer je znala kod koga sam. Mama je zvala majku jednog od te dvojice i ona joj je poručila: "Šta je tražila, to je dobila!" Što je meni dodatno stvorilo osećaj krivice. On je zvao moju mamu i rekao da se ništa nije desilo, da sam ja samo spavala, a meni je čak poslao poruku i zapretio - iznova proživljava u glavi traumu naša sagovornica.
Njen život je, kako kaže, stao tog dana. Otišla je kod babe i dede na vikendicu, sedela je iza kuće i plakala. Baka joj je rekla da ima dva izbora, da ih tuži, ali uz naglašavanje da deda može uzeti pravdu u svoje ruke i počiniti zločin, ili da ćuti, jer će, ako progovori, biti "obeležena".
- Prilično surovo je to reći devojčici od 17 godina, ali joj ne zameram, jer u njihovo vreme se to tako rešavalo. Prema mami sam imala pomešana osećanja, jer ona je bila kontrol frik, uvek me je nalazila, znala sve o meni, a to veče nije! Bilo mi je preteško, ona je htela da prijavimo policiji, ali ja sam poslušala baku i odbila to. Kada bih mogla da vratim vreme, poslušala bih je - drhtavim glasom će Milica.
One koji su joj naneli doživotne traume više nikada nije videla. Živeli su na različitim krajevima grada, a njoj su trebale godine da počne i da izlazi. I dalje ne zna da li je tableta koju joj je ta drugarica dala bila zaista lek za glavu ili nešto drugo...
- Išla sam i na lekarski pregled kod ginekologa, koji je kućni prijatelj, i on je potvrdio da sam silovana. Život teče, a ja sam postala besna, revoltirana, agresivna. Uvek sam se osećala ugroženo, prestala sam i da slikam. Pred moj 18. rođendan umiru baka i deka u razmaku od pet dana. Još jedan gubitak. Majka je uložila novac u stanove koji su bili u izgradnji, a koji su građeni nelegalno, čak smo morale da pređemo privatno da živimo - kaže Milica.
Upisala je psihologiju, ali je morala da je napusti kako bi radila, jer novac im je bio potreban. Zaposlila se u kafani, odnos sa majkom je ojačao, a upoznala je momka koji je 17 godina stariji od nje, ali je ubrzo počela da trpi nasilje u vezi.
Nasilje u vezi
- Izgubila sam blizance u četvrtom mesecu trudnoće zbog batina. Prijavila sam ga, ali su mi rekli da sam ga sama birala. On se posle odselio iz Srbije. Nakon toga sam otišla u Slovačku, pa Švajcarsku, vratila sam se kući pred kraj 2018. godine, upisala prekvalifikaciju za medicinsku sestru, jer sam želela da odem u Nemačku, a onda mi umire otac. Navikla sam da ga nemam, pošto sam vanbračno dete, ali ne i da ga nemam uopšte. Posle sam se zaposlila u Kraljevu i počela koliko-toliko da vraćam život u normalnu - priseća se.
Dugo je išla kod psihologa. Prošle godine je u martu operisala diskus herniju, a onda je usledilo suočavanje sa sobom.
- Rešila sam da više ne želim da radim posao koji ne volim, da upišem fakultet i da prestanem da budem žrtva svog života. Imala sam jedan razgovor sa sveštenikom, taj razgovor je bio pokretač svega i doneo mi je veliko oslobođenje, prvi put sam doživela da zaista nisam kriva. Nisam dugo bila spremna da progovorim jer sam mislila da sam kriva što su me tukli i silovali. Na terapije sam krenula aktivno u 27. godini. Sada sa majkom imam najbolji mogući odnos, tek sada je razumem i žao mi je što je nisam poslušala - ističe sagovornica.
Podrška iz iskustva
Udruženje za pomoć deci i ženama
Milica piše knjigu o svom životu kako bi devojke koje prolaze kroz slično imale uvid u to šta život može da im donese ako se na vreme ne okrenu roditeljima. Inače, ona je 18 godina ćutala. Javno je iznela tek ponešto nedavno na Tiktoku. U planu joj je da osnuje udruženje Put slobode.
- Osnivači smo moja mama, drugarica koja je defektolog i ja. Zamisao je da žene i deca koje su žrtve seksualnog i fizičkog nasilja mogu da nam se obrate i dobiju pravnu i psihološku pomoć. Zamisao je i da imaju besplatne preglede, radionice osnaživanja i tribine. S obzirom na to da je drugarica defektolog, ideja je da imamo i podudruženje koje će se baviti decom sa autizmom i smetnjama u razvoju - dodala je ona.
Milica je poručila da nije istupila javno iz sažaljenja, niti da bi bila žrtva u očima drugih, već isključivo sa ciljem da podigne svest o ovoj temi i kako bi ohrabrila devojke i žene da ne ćute ukoliko dožive bilo kakvu vrstu nasilja.
- Nema potrebe nijedna da nosi stid i sramotu za tako nešto, jer odgovornost je uvek na onome ko vrši nasilje. Da mogu da vratim vreme, ja bih prijavila one koji su mi to učinili. Nikada više nisam ušla u vezu, ne isključujem mogućnost, ali još uvek imam otpor. Zasad mi je dovoljno što sam dozvolila sebi da gradim prijateljstva sa muškarcima, a sve drugo će doći kada mu bude vreme - zaključila je.
· Reaguj