"I zubi i mozak pate ako se ne žvaće hrana" Dečji stomatolog upozorava: Svaki zalogaj mora da se sažvaće najmanje 10-20 puta
Sve više dece poslednjih godina ima anomalije zuba, više je dece koji treba da nose protezu, a stručnjaci upozoravaju da deca sve manje žvaću hranu. Posledice slabog žvakanju su mnogobrojne!
U savremenom načinu ishrane, čvrsta hrana sve češće biva zamenjena mekanim, blendiranim i kašastim obrocima, čak i onda kada dete već ima razvijene zube i sposobnost da žvaće.
Iako ovakav pristup može delovati praktično i bezbedno, on ima ozbiljne posledice po rast i razvoj deteta. Žvakanje nije samo prvi korak u varenju ono je ključni stimulus za pravilan razvoj vilica, lica, mozga i govora. Nedovoljno žvakanje u ranom detinjstvu može ostaviti trajne posledice, kako na oralno, tako i na opšte zdravlje.
Dečji stomatolog u penziji, prof. dr Jovan Vojinović naglasio je na svojoj Fejsbuk stranici da je sa žvakanjem čvrste hrane neophodno da se započne odmah po nicanju zuba.
- U savremenoj civilizaciji hrana se sve više razmekšava (sitni, pasira, cedi i sl.) onda kada je žvakanje najpotrebnije za rast lica i vilica i razvoj kognitivnih osobina kod deteta. Posledice slabog žvakanja su mnogobroje - upozorio je dr Vojinović.
Slabiji rast vilica je jedna od posledica.
- Kao posledica mogu da budu kasnije nepravilnosti u postavci zuba (ortodontske anomalije), a one još više remete funkciju žvakanja. Slabije stvaranje sinapsi u mozgu što može da ima posledice na kongnitvni pa i intelektualni razvoj i razvoj govora. Razvoj karijesa jer je poremećeno samočišćenje zuba i lučenje pljuvaćke, a meka hran je i lepljivija i duže se zadržava. Nedovoljna priprema hrane i opterećenje digestivnog sistema - napomenuo je on.
Dodao je i da se tako stvara navika da se i kasnije u životu slabije žvaće sa svim posledicama.
Doktor u jednom od svojih tekstova podseća da je poznato pravilo u medicini i biologiji, ako neki organ ili tkivo nije u funkciji dolazi do atrofije(slabljenje, zakržljalost).
- Zubi su pre svega stvoreni da bi prerađivali hranu. Vilice mogu da ostvaruju snažne pritiske između zuba (i do 100 kg) i za to je zadužen kompleks međusobno povezanih organa od zuba, vilica, žvačnih mišića, do viličnog zgloba. Žvakanjem tvrde (abrazivne) hrane mehanički se čiste površine zube. Zatim se bolje i više podstiče ljučenje pljuvačke koja u sebi nosi odbrambene i reparotorne (za vraćanje minerala u zubnu gleđ) materije - naveo je dr Vojinović.
Žvakanjem tvrde i žilave hrane poboljšava se i cirkulacija u vezivnom tkivu oko korena zuba. Desni su bolje prokrvljene, a samim time se bolje uklanjaju toksini, vrši reparacija i poboljšava odbrana.
- Snažnim žvakanjem hrane se stimuliše kost, mišiči, vilični zglobovi, a sve to kod dece podstiče rast vilica. Zbog toga je veoma pogrešna savremena dijeta kod beba kada dobiju zube, sa kašicama, pasiranjem, blendovanjem i sitnjenjem. Hrana, koja nije dobro sažvakana, opterećuje želudac i digestivni sistem. Zato je važno pravilo da se svaki zalogaj mora da se sažvaće najmanje 10-20 puta. To je danas veoma retko, uglavnom se sve brzometno guta, maltene u komadima - naglasio je on.
