Bojana se sa suprugom i sinom nakon 8 godina života u Nemačkoj vratila u Srbiju: Živeli smo lepo, ali naše srce i naše duše su ovde!
Bojana i njen suprug živeli su osam godina u Nemačkoj i lepo živeli, ipak ljubav prema Srbiji presudila je da se ovde vrate.
Bojana je na svom Tiktoku govorila o razlozima koji su presudili da se ova porodica vrati u rodnu zemlju.
- Početkom 2017. godine smo suprug i ja otišli u Nemačku. Suprug radi kao avioinženjer, aviomehaničar. Radio je u Srbiji. Nismo otišli, ono što se kaže trbuhom za kruhom. Lepo smo živeli i ovde, ali smo eto mladi, ludi, želeli da probamo nešto novo. Odmah na početku da kažem, ne kajem se. Nemačka nam je toliko lepih stvari donela, toliko i poznanstava, i iskustava, i svega, i ne kajem se, ali da kažem da je jednostavno naše srce i naše duše su ovde - počela je priču Bojana.
Ipak, kako kaže, mnogo se stvari izdešavalo.
- Što se tiče života u Nemačkoj, verujte mi, što se tiče bezbrižnosti, što se tiče plate, što se tiče života, tamo možete da živite život punim plućima. Ono kad kažu kao posao-kuća, posao- kuća, znajte da to nije istina. U Nemačkoj je radno vreme takođe 8-9 sati. Ukoliko ste majka,vi se sa svakim poslodavcem dogovarate koliko želite da radite, kolika vam je plata shodno tome. Znači, ne postoji kao kod nas. Ne, naprotiv, u Nemačkoj kažete svoje uslove, ukoliko poslodavcu to odgovara, on će vas prihvatiti, za određeno radno vreme dobijate određenu nadoknadu i to je tako - ispričala je ona.
Dodala je da su jedini veći troškovi za stan i struju.
- Život u većim gradovima je skuplji, u manjim gradovima ili selima je jeftiniji, tako da svako bira šta mu odgovara. Mi smo par godina živeli blizu Frankfurta u jednom seocetu, onda sam ja ostala trudna, mi smo se preselili u Erfurt. Erfurt je istočna Nemačka, ne baš tako druželjubivih Nemaca. Imali smo stan u naselju gde ispred kuće imamo jezero, prodavnice, sve vrtić, dete je išlo u vrtić, lepo se adaptirao u vrtiću, vaspitačice su bile okej, koliko-toliko i vrtić se jako, jako, jako razlikuje od našeg vrtića - navela je Bojana.
Ipak, kaže da njeno dete srećnije u Beogradu, kao i da je drugačije iskustvo sa vrtićem u Srbiji.
- Maksim je presrećan otkako smo se vratili u Beograd, naravno, i mnogo mu je lepše u ovom vrtiću nego u Nemačkoj, i ako kažem, ne mogu da kažem ništa ružno za taj vrtić, čak sam i dan-danas u kontaktu sa vaspitačicama. Što se tiče posla, ja tamo nisam radila, znači uspevali smo da živimo sa jednom platom mog supruga, koja je u višem rangu, da kažem, zbog zaposlenja - ispričala je.
Spomenula je i zdravstveno osiguranje, koje, kako kaže, pokriva većinom sve.
- Imate svog kućnog doktora, koji ako vam zatreba kasnije vas šalje na neke dodatne analize, pretrage kod drugih doktora, specijalista i ostalo. Nekada, kad smo mi došli u Nemačku na magnetnu rezonancu, recimo nije se čekalo, mogao si da radiš dan za danom, sada je malo drugačija situacija, sada se i tamo čeka, ne kao kod nas, ali treba vremena. Što se tiče mita, korupcije i tako nekih stvari, no to zaboravite, to tamo ne postoji, apsolutno barem ja za osam godina tako nešto nisam doživela. Čak i kada odnesete nešto da častite ili tu su neke čokolade, sokovi, nešto, oni ostaju zaprepašćeni i zaista im to tamo nije svakidašnje kao kod nas - podelila je Bojana.
Bojana je nedostajala porodica, prijatelji, patila je za Srbijom. Osvrnula se i na problem koji su imali sa komšinicom.
- Mi smo čak do suda završili sa komšicom koja je živela ispod nas, koja je Nemica, koja Maksima nije podnosila. Meni nije žao što moram tako da kažem, ali to je zaista tako. Znači, kako se on probudi, kako on krene da hoda, kako on krene da trči, to je konstantno lupanje, to je pozivanje policije, ali to je neka druga priča. Mi smo se nosili sa tim godinama četiri godine. Tako je kako je - rekla je i dodala:
- Stvar zbog koje smo se mi vratili je samo srce. apsolutno ništa drugo.
· Reaguj