Ovaj zavet svakog Srbina tera na suze! Dva Grka su nas zadužila, dva Janisa Janulisa! Za jednog svih ovih godina nismo znali, sad je ta nepravda ispravljena!
Srbija ima dvojicu Janisa Janulisa, a da to nismo ni znali. Na Krfu su živela dvojica seljana istog imena i prezimena na čijim njivama je ostala mladost slavnih pripadnika Drinske i Timočke divizije vojske Kraljevine Srbije.
Krf - ostrvo spasa. Sto devet godina navršilo se otkad su otpisane srpska vojska i država prošle Albansku golgotu i vaskrsle baš na ovom grčkom ostrvu. I taman kad se mislio da su glad, zima i zla albanskih gudura i močvara za Srbima, smrt je stigla hiljade njih baš ovde gde cveta limun žut i sunce mije.
Uskim putem, a takvi su svi na Krfu, kraj bezbroj stabala maslina, od kojih se celo ostrvo zeleni, stižemo do šumarka čempresa. Kroz kamenu kapiju, pa malo uzbrdo, skriven i u hladu visokih četinara, nalik borovima kakve su mnogi Drinci ostavili kod kuće, leži jedinstven spomenik sa čuvenim epitafom, koga svaki Srbin zna: "Na humkama u tuđini neće srpsko cveće nići, poručite našoj deci, nećemo im nikad stići."
- Na ovom mestu bilo je groblje Drinske divizije. Sanitarni major Mihailo Dunjić pokrenuo je inicijativu za podizanje spomenika, a ideju je realizovao komandant Drinske divizije, general Krista Smiljanić. I tog 4. maja 1916. bila je sreda kao i danas, kada je otkriven ovaj impresivan spomenik, jedan od prvih spomenika u Prvom svetskom ratu, koji verovatno izaziva najdublje emocije. Svečanosti je prisustvovao i regent Aleksandar Karađorđević. Projektant je bio Janko Šafarek, reljef je uradio poznati slikar Mihajlo Milovanović, dok su čuveni stifovi sa epitafa pesnika Vladimira Stanimirovića. A Srpske novine su izvestile da je spomenik delo vojničkih ruku pripadnika Drinske divizije i da je finansiran od njihovih dobrovoljnih priloga - reći će u hladu čempresa Ljubomir Saramandić, kustos Srpske kuće na Krfu.
Isti takav hlad borova sa Zlatibora izađe mi pred oči - u njemu je bista rođenog Zlatiborca Krste Smiljanića, čijih je, prema poznatim podacima, 560 junaka Drinske divizije ovde ostavilo kosti, koje Srbi preneše u mauzolej na Vidu kad ga podiže Kraljevina Jugoslavija 1939.
Srpsko groblje bi, pa i spomenik, na zemlji Janisa Janulisa. Ali ne onog nama znanog, kako svi dosad mislismo! Ispostaviće se drugog Janisa Janulisa, seljaka iz Agios Mateosa, čiju fotografiju i nemamo.
- Taj Janis Janulis preminuo je pre početka Prvog svetskog rata. Nažalost, nije imao potomke. Ova zemlja je tada, prema grčkim zakonima, pripala opštini Krf, koja ju je kasnije dala pripadnicima Drinske divizije - kazao je ispred spomenika Zoran Antić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pa istakao:
- A Janis Janulis o kome stalno pričamo je iz sela Episkopijana, na 10 km odavde. I tamo, ispod pomesnog groblja, na kom su sahranjeni svi članovi porodice Janulis, pa i sam Janis, nalazi se čuvena livada, njiva, na kojoj niko ništa ne radi i ne sadi. Na njoj su, ako se ne varam, bila sahranjena 953 pripadnika Timočke divizije. I on je zavetovao svojim potomcima da niko nikada ništa ne radi na toj njivi. Kako je zavetovao, tako je i danas ostalo.
Pouči sve Antić, koji je sa srpskim konzulom u Atini Dejanom Mačkovićem, počasnim konzulom Srbije na Krfu Spirosom Mastorasom i predsednikom opštine Južni Krf Janisom Kavadisom položio venac srpskim junacima. Ređale su se delegacije Srba i iz Srbije, i iz Crne Gore, Srpske... Opelo, Očenaš, minut ćutanja, srpska i grčka himna, sve po redu... Pa i "Ovo je Srbija" iz grla Aleksandra Dulića. A kad krenusmo put centra sela, gde onaj drugi, nama znani Janis Janulis, još 1989. dobi bistu od Srbije, isprati nas "Marš na Drinu" sa zvučnika. Da se naježiš.
Tamo u centru sela srpska mladost defiluje u čast grčkog dobrotvora Janisa Janulisa. Onog dobro nam znanog. Kadeti Vojne akademije, studenti Kriminalističko-policijske akademije, poklonici i hodočasnici... Izlaze Grci na uličice, pozdravljaju Srbe. Još i glasovi petlova odjekuju selom. Zakasnili na jutarnje.
Na vrh sela pitoreskni žuti zvonik i simpatična crkvica. Seljani već spremili okrepljenje za Srbe. Hladna pića i da se malo prezalogaji. Davimo se uštipcima uvaljanim u med. Tako jednostavno, tako staro, a prelepo.
Iz samog ugla porte prilazi nam poznati seljak sa šeširom na glavi i u bronzi - Janis Janulis.
- Danas smo ovde da u ime naše države i našeg naroda slavnom grčkom narodu i našem bratu Janisu Janulisu odamo državne i vojne počasti. Ovde, na jonskim ostrvima, metar zemlje vredi mnogo više nego krv. Ovde je zemlja sveta, rađa maslinu, rađa život. Takvo parče zemlje naš veliki brat Janis darovao je našoj vojsci da na njoj budu sahranjeni pripadnici Timočke divizije i zavetovao svoje potomke da je nikad ne obrađuju - reći će Antić pre nego što komanduje: "Srbi, pokret!"
Sutra nas čeka još jedan veliki dan - ostrvo smrti Vido i plava grobnica. Čekaju Srbi svoje Srbe sveću da im zapale, vence u more polože...
· Reaguj