Pakao na Petrovačkoj cesti: Goreli ljudi, tela bez glava, deca u plamenu! Potresna svedočenja lede krv u venama
Potresna svedočenja preživelih otkrivaju strahote zločina na Petrovačkoj cesti avgusta 1995. godine, kada su hrvatski migovi bombardovali kolonu srpskih civila u bekstvu. Leševi, deca, dim i pepeo – svedoci su govorili o užasu koji ne blede.
- Kako dolazim, vidim dim... gori šleper, gori nekoliko automobila.U jednom autu dva leša u plamenu, u kamionu čovek bez glave. Sve to na cesti, a narod pobegao u doline i šumarke sa obe strane puta.
Tako je Predrag Grubor, tadašnji policajac iz Bosanskog Petrovca, potresno opisao prizore koje je zatekao 7. avgusta 1995. godine, na mestu zločina nad srpskim izbeglicama bombardovanim na Petrovačkoj cesti. Grubor je danas u beogradskom Sudu za ratne zločine svedočio na suđenju u odsustvu četvorici hrvatskih oficira - Vladimiru Mikcu, Zdenku Radulju, Željku Jeleniću i Danijelu Boroviću - optuženih da su naredili ovaj napad na kolonu civila.
Grubor je rekao da su mu ljudi na licu mesta rekli da ih je "bombardovao avion".
- Tih dana smo bili povučeni sa ratišta, jer se Kninska krajina povlačila. Sve izbeglice su išle kroz raskrsnicu u Petrovcu. Dve ogromne kolone - jedna iz Drvara, druga iz Bihaća - spajale su se u jednu, koja je nastavila ka Ključu i Banjaluci. Mi smo regulisali saobraćaj da ne dođe do zastoja - objasnio je svedok.
„To su bile nepregledne kolone ljudi, staraca, dece, žena. Taj egzodus i te patnje ne mogu se opisati rečima. Dok sam bio na raskrsnici, video sam avion kako naleće iz pravca Ključa ka Bihaću. Leteo je nisko, jasno sam video šahovnicu na njemu. Prvo sam pomislio - otkud tu hrvatski avion?“
Vrlo brzo potom stigla je naredba da odu na lice mesta, jer je bombardovana civilna kolona. Probijali su se teško, jer su ceste bile zakrčene vozilima i ljudima, pa su morali livadama da obilaze. Na mestu tragedije, Grubor je potvrdio da u koloni nije bilo vojnih vozila.
Vojni kamion karkiran sa invalidima
- To su bila civilna vozila. Bilo je i ljudi u uniformama, ali to su bili bivši vojnici koji su sa porodicama bežali u civilnim kolima. Vojnim vozilima je bilo zabranjeno da prolaze kroz Petrovac - sva vojna tehnika sklanjana je ranije. Naša naredba je bila da zaustavljamo vojna vozila ako naiđu, ali do toga nije dolazilo. Jedino je bio parkiran jedan vojni kamion sa invalidima, pa smo zvali da ih neko preuzme - dodao je svedok.
Drugi svedok, Miroslav Knežević, tada član Civilne zaštite, opisao je kako je prevozio ranjene sa Petrovačke ceste.
- Nisam bio vojni obveznik, imao sam operaciju pre rata. Imao sam kombi, pa sam prevozio nepokretne i invalide. Tog dana sam ručao u restoranu kad sam čuo detonaciju. Pola sata kasnije dolazi moj nadređeni Jovo Lukić i kaže: ‘Izgleda da je avion tukao kolonu, napravljena je strahota, možeš li da kreneš? - ispričao je Knežević.
- Sat vremena sam se probijao do mesta udara. Tamo - užas. Ljudi izbezumljeni, gori kamion, gori nekoliko automobila, svuda razbacane stvari, tela, delovi vozila. U jednom kamionu, kojem je otkinuto sve do hladnjaka, bio je čovek sa grupom preživelih. Rekao mi je: "Da smo bili dva metra nazad, ne bi od nas ostalo ništa." U kombiju sam imao zalepljen crveni krst, i mašu mi ljudi da priđem ranjenima. Pitali su me da li mogu da povezem dečaka od 10-12 godina koji ne može da progovori. Bio je i jedan ranjen u ruku, krv mu je tekla. Ukrcao sam njih šest-sedam, dao mu da stegne ruku i vozio ih u bolnicu.
Knežević kaže da je dečak preživeli bio nem, a drugi ranjeni mu je ispričao da je „avion leteo uzduž kolone pre nego što je otvorio vatru“. Put na tom delu, prema njegovim rečima, prav je oko kilometar i po - idealan za napad iz vazduha.
Ispovest trećeg svedoka
Treći svedok, penzionisani pilot Stanko Ristić, potvrdio je da je video hrvatski mig-21 izuzetno blizu. On je tada helikopterom prevozio pomoć izbeglicama.
- Poleteli smo iz Banjaluke, zadatak nam je bio da sletimo gde vidimo narod, da im damo hleb, vodu, lekove. Kad smo sleteli kod Petrovca, primetili smo da ljudi beže i ne prilaze kao ranije. To nam je bilo čudno. Ubrzo smo saznali da je hrvatska avijacija napala kolonu. Kad sam ponovo poleteo prema Banjaluci, video sam mig-21 - bio je udaljen jedva sto metara. Ja sam bio na 50 metara visine, on možda četrdesetak iznad mene. Išao je vrlo sporo, 600-700 km/h. Nisam čuo eksplozije jer helikopter pravi buku, ali sam znao da nije slučajno tu.
Ristić je rekao da su helikopteri imali jasno obeležje Crvenog krsta, dva metra u prečniku, ali da „pilot miga verovatno nije imao radar da ih otkrije - mogao je samo da ih vidi golim okom.
- Po helikopterima se inače dejstvuje topovima kalibra 23 milimetra. Da smo bili više, na pet hiljada metara, ispalili bi rakete - objasnio je Ristić pred sudom.
Ovaj zločin na Petrovačkoj cesti, kada je ubijeno najmanje desetoro civila, među njima četvoro dece, ostaje jedno od najstrašnijih poglavlja egzodusa srpskog naroda u avgustu 1995. godine - dok pravda za žrtve i dalje čeka svoj epilog.
Kurir.rs/ Novosti
