Teleporter menja život: Svetski genetičar dr Venter najavio revoluciju u biotehnologiji u Beogradu
Jedan od najpoznatijih svetskih genetičara i pionir savremene biotehnologije, dr Džej Krag Venter, učestvovao je putem video linka na Biotech Future Forum u Beogradu, gde je govorio o svom revolucionarnom radu na stvaranju sintetičkog života i o budućnosti biotehnologije zasnovane na veštački kreiranim genomima.
Dr DŽ. Kreg Venter poznat je po pionirskoj ulozi u sekvenciranju ljudskog genoma. Osnovao je Institut za genomska istraživanja (1992), gde je njegov tim sekvencirao genom prvog slobodno živećeg organizma, a kasnije je predvodio Celera Genomics u trci za dešifrovanje ljudskog genoma. Godine 2006. osnovao je Institut DŽ. Kreg Venter, posvećen napretku genomike, sintetičke biologije i istraživanju ljudske dugovečnosti. Venter je takođe suosnivač više biotehnoloških kompanija, uključujući Synthetic Genomics i Human Longevity, Inc., podstičući inovacije na preseku biologije i tehnologije.
Od sekvenciranja gena do stvaranja prvog sintetičkog organizma
- Kada sekvenciramo DNK, mi zapravo digitalizujemo genetski kod, pretvaramo hemijske, analogne informacije u niz jedinica i nula u računaru - objasnio je Venter, prisećajući se svojih početaka u osamdesetim i devedesetim godinama kada je, zajedno sa svojim timom, razvio metodu sekvenciranja celog genoma.
Njegov tim je 1995. godine prvi na svetu sekvencirao genom živog organizma, bakterije Haemophilus influenzae, a zatim i genom mikroorganizma Mycoplasma genitalium. Ova otkrića otvorila su vrata savremenom razumevanju funkcija gena, ali su pokazala i koliko je mnogo gena i dalje nepoznate funkcije.
"Softver koji gradi svoj hardver" - novi pogled na život
Venter je objasnio da je sledeći korak bio pokušaj sinteze celog genoma - stvaranje hromozoma "od nule" u laboratoriji.
- Postavili smo sebi pitanje - može li hemija da stvori ceo hromozom, i ako može, da li bi takav hromozom mogao da se aktivira i postane život? - rekao je.
Kada je njegov tim 2010. godine uspeo da stvori ćeliju sa potpuno sintetičkom DNK, svet nauke je bio zapanjen.
- To je bio trenutak kada je softver koji smo napisali - genetski kod - izgradio sopstveni hardver - objasnio je Venter u okviru AI 4 life foruma.
Novi organizam nije imao nijedan protein iz ćelije domaćina - sve je poticalo iz veštački kreiranog genoma. Taj događaj ušao je u istoriju kao stvaranje prvog sintetičkog oblika života, a na njega su reagovali i predsednik SAD Barak Obama i tadašnji papa Benedikt XVI, tražeći etičku procenu tog otkrića.
Minimalna ćelija i granice veštačke inteligencije
U narednim godinama Venter i njegov tim nastavili su da rade na stvaranju tzv. "minimalne ćelije", organizma sa najmanjim mogućim brojem gena potrebnim za samostalni život.
- Naš cilj je bio da razumemo osnovu života. Danas znamo da i dalje postoji 78 gena čija funkcija nije poznata - rekao je.
Govoreći o ulozi veštačke inteligencije, Venter je naglasio da AI još ne može da dizajnira život.
- Veštačka inteligencija može da pomogne u predviđanju strukture proteina, ali ne i u razumevanju njihove funkcije - jer geni nepoznate funkcije nisu deo algoritama za učenje - istakao je.
Budućnost biotehnologije - život brzinom svetlosti
Govoreći o budućnosti, Venter je naveo da napredak u tehnologiji sinteze DNK otvara put ka novim mogućnostima.
- Kada možemo da pošaljemo DNK kao digitalnu informaciju i ponovo je stvorimo to nazivamo "biološkim teleporterom". To je budućnost biotehnologije - zaključio je naučnik.
Njegova poruka sa beogradskog foruma bila je jasna: "Život je DNK softver. Ako promenite kod - promenili ste vrstu."
Kurir.rs/ Blic
