Sveti Luka ili Noć veštica?! Jedan donosi blagoslov, drugi strah i zlo! Evo šta se danas ne sme raditi!

Dok Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave dva praznika, posvećena Svetom apostolu i jevanđelisti Luki i Svetom Petru Cetinjskom, na Zapadu, prvenstveno u Americi, 31. oktobra se obeležava Noć veštica, koja se u poslednje vreme odomaćila i kod nas, pa tako mnogi organizuju različite događaje ovim povodom.

Naslikao je tri ikone Bogorodice sa Hristom koje su postale uzor svim kasnijim ikonama majke Božije, pa se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.

U hrišćanskoj tradiciji smatra se autorom trećeg od četiri jevanđelja (Jevanđelje po Luki) i Dela apostolskih.

I u dubokoj starosti nastavio je da piše, putuje i propoveda. U 84. godini je mučenički postradao za veru. U vreme cara Konstancija njegove mošti su prenete u Carigrad. Veruje se da imaju isceliteljsku moć.

Praznik je u našem narodu poznat kao Lučindan i česta je krsna slava. Obično se kaže: "Ide Luka - eto vuka" ili "Sveti Luka - sneg do kuka", najavljujući zimu i snegove.

Prema bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovaj dan nije obeležen kao zavetni, već je kao "crno slovo" svrstan u praznike od značaja za suštinu Crkve. Poštuje se i kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika.

Veruje se da danas ne smete da budete preki i nervozni jer je Sveti Luka bio blag i miran, uvek je pomagao ljudima.

Danas je i Sveti Petar Cetinjski. Bio je poznat po skromnom i čestitom životu, koji je viteški posvetio svome narodu, boreći se da izmiri zavađena plemena i odbrani zemlju od spoljnih neprijatelja. Njegove mošti počivaju u manastiru na Cetinju.

Praznik, ali i marketinški trik

Noć veštica (Halloween) obeležava se svakog 31. oktobra, noć uoči praznika Svih svetih, prema zapadnohrišćanskoj tradiciji. Predstavlja početak trodnevnog obeležavanja sećanja na mrtve, svece mučenike i vernike.

Smatra se praznikom, ali i marketinškim trikom koji se neguje. To je drugi najskuplji praznik, odmah posle Božića.

Po verovanju, od pre oko 4.500 godina postojao je narod poznat kao Protoindoevropljani. Naseljavao je prostor centralne Azije, imao svoju kulturu i božanstva. Pomenuti narod je obožavao vatru, kao dar bogova.

Ako je verovati tradiciji, taj narod nasledili su Kelti i praznik usvojili kao svetkovinu žrtvovanja. Živeli su na prostorima današnje Irske.

Novu godinu su slavili 1. novembra, a noć pred Novu godinu - Samahin. Verovali su da se duhovi mrtvih vraćaju na zemlju, prave nevolje i uništavaju useve. Da bi oterali zle duhove, Kelti su se kostimirali u likove životinja.

Potomci starih Kelta, Irci, sa doseljavanjem na američki kontinent, u 19. veku su doneli i ovaj običaj i nazvali ga Halloween. Poreklo imena je od keltskog praznika "Veče svih svetih" - All Hollows Eve.

Ovo veče prepoznatljivo je po bundevi na kojoj su izdubljeni prorezi za oči, nos i usta. U nju se stavljaju sveće koje bundevi daju strašan pogled. Po verovanju, glava je najmoćniji deo tela.

Praznik je sve popularniji u SAD, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu. U Americi je praznik povezan sa hororom, vešticama, kosturima, slepim miševima, crnim mačkama, sovama…

Popularan je običaj nazvan "trik ili poslastica", gde deca idu od vrata do vrata i sakupljaju slatkiše. Većina njih se kostimira u princeze, Betmene, superheroje, veštice, zombije, vampire…

 Po verovanju, ako na ovaj dan vidite pauka, to predstavlja dušu voljene osobe koja vas čuva.

 A šta vi kažete - Sveti Luka ili Noć veštica - šta slavite danas?

(Kurir.rs/Zrenjaninski)