Silovatelj sa Mostarske petlje ponovo na slobodi! Dejan odslužio kazne za 4 silovanja i 3 pokušaja silovanja, žene u strahu, kako sistem može da ih zaštiti

Tužiteljka Ljiljana Dobrić Kovčić rekla je za RTS da su i silovanje i polno uznemiravanje krivična dela protiv polne slobode, i objašnjava koja je ključna razlika. Klinički psiholog Dejan Stepanović ističe da silovanje ima dve komponente, a da veliki problem nastaje kada žrtva ne pokazuje aktivni otpor. Direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić navodi da treba obezbediti trostruku garanciju bezbednosti za žrtve – tretman, nadzor i registar.

Ko ulazi u registar seksualnih prestupnika

Igor Jurić je rekao da su, u zavisnosti od toga da li su pravnosnažno osuđeni za povredu polnih sloboda u registru seksualnih prestupnika, oni i praćeni.

"Možemo da govorimo o praćenju da li je dovoljno dobro, da li policija i organi imaju kapacitet da bi mogli sve da isprate. U svakom slučaju, ti ljudi, nakon odslužene kazne ukoliko jesu u registru seksualnih prestupnika imaju obavezu da se povremeno javljaju nadležnim organima, da nemaju mogućnost da rade u nekim institucijama sa decom i da imaju obavezu da se javljaju ukoliko izlaze iz zemlje“, napomenuo je Jurić.

Pojašnjava da, ako je u pitanju pravosnažna presuda za povredu polnih sloboda, prestupnici na taj način ulaze u registar, ali je pitanje da li je to krivično delo bilo pre ili nakon 2013. godine, kada je formiran registar seksualnih prestupnika.

Koliko često silovatelji ponavljaju krivična dela nakon odslužene kazne

Psiholog Dejan Stepanović kaže da okolina ima razloga za strepnju. "Nisu sva krivična dela silovanja istovetna. Nekada, kao u ovom slučaju, imamo da silovatelj napada iznenada nepoznate žrtve, a može se desiti da do silovanja dođe i kada su ljudi u bliskoj vezi, pa čak i u braku“, napominje Stepanović.

Prema njegovim rečima, najveća verovatnoća ponavljanja krivičnog dela silovanja je kod ovakvih počinilaca koji napadaju nepoznate žrtve i to delo čine više puta dok ne budu uhapšeni.

Postoji nekoliko činilaca koji ukazuju na povećanu mogućnost ponavljanja krivičnog dela – to je kada se radi o osobama niže inteligencije, nižeg obrazovanja, nižeg socijalnog statusa i kod onih koji su više puta počinili krivično delo.

Kada postoji upotreba alkohola, ona povećava verovatnoću ponavljanja krivičnog dela, ukoliko se nastavi sa korišćenjem alkohola, dodaje psiholog.

Razlike između silovanja i polnog uznemiravanja

Tužiteljka Ljiljana Dobrić Kovčić iz Trećeg OJT kaže da su to krivična dela protiv polne slobode. Krivično delo polno uznemiravanje je najblaže krivično delo iz ove glave krivičnih dela, dok je silovanje najteži oblik krivičnog dela i sankcije se razlikuju.

"Kada je u pitanju krivično delo silovanje moguće je izreći kaznu doživotnog zatvora, u situacijama kada je delo učinjeno prema detetu ili kada je u konkretnoj situaciji nastupila smrt lica koje je silovano“, kaže tužiteljka.

Polno uznemiravanje je krivično delo, po zakonu je kažnjivo, goni se po predlogu za stav 1, odnosno kada je punoletno lice žrtva ovog krivičnog dela, dok kada je maloletno lice žrtva, goni se isključivo po službenoj dužnosti, kao i krivično delo silovanje, objašnjava Ljiljana Dobrić Kovčić.

Ključna razlika je što su za razliku od silovanja, gde se radnja preduzima prinudom, uz akt pretnje ili sile u cilju seksualnog zadovoljavanja, kod polnog uznemiravanja određeni blaži oblici nasilja - verbalnog, neverbalnog, insinuacija koje su seksualno obojene i koje ugrožavaju direktno dostojanstvo u psihičkoj sferi žrtve i koja ne podrazumeva posledicu nekog većeg obima, ali posledica kao takva postoji u vidu uznemiravanja, nelagodnosti, objasnila je tužiteljka.

Kakve su mere u svetu, šta predlaže Igor Jurić

Jurić je rekao da nijedna država nije uradila ono što bi trebalo da ima - trostruku garanciju bezbednosti za žrtve, tretman, nadzor i registar.

"Ukoliko seksualni prestupnik, pedofil, oseća da ima kome da se obrati, da bi taj nagon na neki način mogao suzbiti. Nadzor da bude mnogo bolji, pričamo o ljudima koji su povratnici i o tome moramo da razmišljamo i u ovom slučaju, da vidimo šta ćemo sa tim ljudima kada izađu na slobodu, oni treba da obezbede egzistenciju.Moramo da znamo gde se kreću. Smatram da bi javni registar bio potreban našoj zemlji i bilo bi važno da se o tome povede javna rasprava da vidimo šta kaže i druga stručna javnost“, istakao je Jurić.

"Marijin zakon" ne predviđa praćenje za krivično delo polno uznemiravanje

Tužiteljka Ljiljana Dobrić Kovčić kaže da postoje drugi načini posrednog praćenja, kada je reč o krivičnom delu polno uznemiravanje.

"Grupa za koordinaciju i saradnju koja postupa pri svakom tužilaštvu preduzima mere i radnje u cilju zaštite žrtve, u tom smislu u zavisnosti da li je podneta krivična prijava, ili je krivični postupak u toku ili je osuđeno lice, određene mere zabrane komunikacije, prilaska, kontakta su moguće tokom postupka ili nakon osuđujuće presude", navodi ona.

Saveti za žrtve silovanja kada daju iskaz

Stepanović kaže da silovanje ima dve komponente, radi se o pretnji upotrebe sile i seksualnom činu, koji mora da bude protiv volje žrtve, uz ogradu da žrtva bude u stanju da iskaže svoju volju i da se usprotivi.

"Tu nastaje veliki problem, pogotovo na suđenjima, kada žrtva ne pokazuje aktivni otpor. Svi imaju pretpostavku da se žrtva grčevito bori, vrišti, najčešće se desi da se žrtva pasivno prepusti i čeka da neprijatna situacija prođe, i onda se nada da ako bude poslušna da će bezbolnije proći“, kaže Stepanović.

Savet je da žrtva silovanja od lekara prikupi što više materijalnih tragova, u vidu povreda. "Kada žrtva daje iskaz, to je neprijatna situacija za sve prisutne, desi se da iskaz bude dat što pre i bude manjkav, treba što detaljniji iskaz uzeti od žrtve", zaključio je Stepanović.

Kurir.rs/ RTS