SRBIN BEZ OVOGA ZIMU NI DA ZAMISLI, A OTROV JE ZA SRCE! I u slast ga jede skoro svaki dan! Kardiolog sastavio crnu listu namirnica koje pritisak dižu u nebesa
Prema rečima kardiologa Marka Frenkela, veliki deo rizika može se izbeći pravilnom ishranom i redovnom fizičkom aktivnošću. On posebno upozorava na nekoliko namirnica koje značajno podižu krvni pritisak i pogoršavaju stanje krvnih sudova, a većina ljudi ih konzumira svakodnevno ili veoma često.
Masna hrana
Ljudi koji često konzumiraju crveno meso i hranu bogatu mastima imaju viši nivo krvnog pritiska od ljudi koji jedu pretežno biljnu hranu, navode istraživanja.
Pileća koža
Pileća kožica je jedna od namirnica koje podižu krvni pritisak. Iako je mnogima omiljeni, hrskavi dodatak ishrani, puna je zasićenih masti, hidrogenizovanih ulja i trans masti. Ove masti podstiču rast LDL-a, takozvanog lošeg holesterola, jednog od ključnih okidača hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti.
Kuhinjska so
Samo jedna kašičica obične kuhinjske soli sadrži oko 2.300 mg natrijuma, što je takođe gornja granica preporučenog dnevnog unosa. Prekomerni unos soli brzo podiže krvni pritisak i uzrokuje dugoročno oštećenje srca i krvnih sudova.
Kiseli kupus
Kiseli kupus, iako popularno i generalno zdravo povrće tokom zime, sadrži izuzetno velike količine natrijuma. Osobe sa srčanim problemima ili visokim krvnim pritiskom trebalo bi da ga izbegavaju ili da ga konzumiraju u veoma malim količinama.
Kiseli krastavčići
Iako imaju malo kalorija, kiseli krastavčići su bogati natrijumom. Jedan prosečan krastavac dužine oko 10 cm sadrži čak 570 mg natrijuma, skoro trećinu preporučenog dnevnog unosa.
Punomasno mleko
Iako se mleko smatra hranljivom namirnicom, ono sadrži veliku količinu masti i holesterola, što može imati štetan uticaj na srce i krvne sudove. Prema rečima stručnjaka, odrasli bi trebalo da biraju lakše alternative sa nižim sadržajem masti. Mleka na biljnoj bazi su idealna.
Šta se smatra visokim krvnim pritiskom
Hipertenzija, odnosno visok krvni pritisak, predstavlja vrednosti pritiska 140/90mmHg i preko toga, odnosno vrednost gornjeg pritiska 140mmHg ili donjeg p 90mmHg, ili oba 140/90mmHg i preko toga, koji je u ordinaciji izmerio doktor ili medicinska sestra.
Ako se pritisak meri u kućnim uslovima onda vrednosti pritiska 135/85mmHg i preko toga ukazuju da pacijent ima arterijsku hipertenziju.
Arterijska hipertenzija (visok krvni pritisak) je bolest današnjice, od koje boluje jedna četvrtina svetske populacije. Retko kad se manifestuje simptomima, i često se otkrije slučajnim merenjem pritiska.
Najčešći simptomi visokog krvnog pritiska uključuju:
glavobolja - potiljačna, temena ili čeona
svetlucanje pred očima
zujanje u ušima
vrtoglavica
nestabilnost pri hodu
osećaj pritiska u sredogruđu (nespecifični simptomi)
Stručnjaci preporučuju da svi odrasli, stariji od 40 godina redovno proveravaju krvni pritisak i ukoliko primete odstupanja da se hitno obrate svom izabranom lekaru.
Kurir.rs/Blic
