"Kamion granatiran na Petrovačkoj cesti bio je kamion mog tate!" Potresna ispovest Danijele iz izbegličke kolone: Poginuli su Krstan i moj Darko

"Tog dana sam videla kako komšija ubija komšiju. Bez reči. Bez objašnjenja", priseća se Danijela Vuković, dete iz izbegličke kolone koja je krenula iz Krajine ka Srbiji u leto 1995. godine, čije su uspomene i danas otvorena rana detinjstva prekinutog ratom.

- Neka se pamti ono što pravda nikada nije stigla. Sedela sam ispred zgrade. Imala sam jedanaest godina. Nisam znala da je to poslednji put da sedim kao dete. Pored mene su prolazili traktori. Sporo. Teško. Ljudi nisu gledali u nas. Gledali su pravo, u prazno. Kao da su već znali. Tog dana sam videla kako komšija ubija komšiju. Bez reči. Bez objašnjenja - navela je Danijela.

Majka joj je rekla da se pakuju. Otac nije bio kod kuće, bio je na terenu.

-  Vozio je kamion. Radio je. Kao i uvek. Uveče smo krenuli. Komšija nas je poveo traktorom. Vozili smo se kroz šumu. Bila je noć. Deca u koloni brzo nauče da ćute. Ujutru smo stigli na Petrovačku cestu. Tu se čeka. Uvek se čeka neko ko ne dolazi. Čekali smo mog oca. Čekali smo mog brata. Nisu došli - piše Danijela.

Otišli su u Banju Luku, u selo Han Kola, odakle je njen otac.

- Mislila sam da će me zemlja prepoznati. Zemlja je ćutala. Sedmog avgusta, ujutru, televizor je bio uključen. Glas spikera miran. Previše miran. Čula sam ime svog oca. Čula sam ime svog brata. Rekla sam mami. Nije verovala. Majke ne veruju vestima koje im ubijaju decu. A onda sam čula krik bake. Tada sam znala. Kamion granatiran na Petrovačkoj cesti bio je kamion mog tate - priseća se ona sa tugom i nastavlja:

- U njemu su poginuli moj otac Krstan, moj brat Darko, moja drugarica Nevenka, njen brat Žarko, i još mnogo nevinih ljudi. Tog dana mi je detinjstvo završeno. Prošlo je trideset godina. Pravda nije došla. Ali sećanje jeste. I dok ga ima oni nisu zaboravljeni. Ja sam dete iz kolone ’95.

U tom stravičnom napadu poginuli su Darinka Drča (68) i njeni unuci Jovica Drča (6) i Mirjana Dubajić (21), brat i sestra Nevenka (11) i Žarko (9) Rajić, Krstan Vuković (44) i njegov sin Darko (13), Branko Stjelja (72) i njegov sin Mirko (34). Više od 50 osoba je ranjeno, od čega najviše dece.

Darko Vuković, Danijelin brat, imao je nepunih trinaest godina kada su ga spržile bombe hrvatske avijacije na Petrovačkoj cesti. Majka Jovanka poznala ga je po zubima...

Tokom zločinačke akcije "Oluja", koja je trajala četiri dana (od 4. do 7. avgusta), 7. avgusta 1995. godine, na Petrovačkoj cesti, u blizini Bosanskog Petrovca, avioni hrvatskog vazduhoplovstva raketirali su kolonu srpskih civila.

U tom stravičnom napadu poginulo je 12 civila, među kojima četvoro dece, dok je više osoba ranjeno. Zločin na Petrovačkoj cesti, jedan je od najtežih stradanja civila tokom "Oluje", koji je ostao duboko urezan kao simbol stradanja nevinih u izbegličkoj koloni.

Kurir/ Obnovimo Krajinu