"Gledala sam ga kroz staklo, znala sam da je moj": Baka Marica posle teške borbe usvojila unuka kojeg je majka ostavila kao bebu u domu
Kad su rekli da će ga usvojiti nepoznati ljudi, ona je rekla - ne! Kad su joj rekli da nema prava - nije prihvatila. S bolesnim srcem, četiri stenta i penzijom koja jedva pokriva lekove, baka Marica je svakog dana išla u Zvečansku, gledala unuka kroz staklo i ponavljala: "To je moje dete."
Ovo je ispovest žene koja je sama, protiv sistema i sudbine, uspela da iz doma izvede Peđu i podari mu toplinu porodice, detinjstvo i ispunjenje snova!
Sve je počelo kad je njen sin, koji je tada bio na izdržavanju zatvorske kazne, dobio pismo bivše partnerke u kojem mu je saopštila da ima dvogodišnjeg sina i da je dete smešteno u Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj.
Ćerka baka Marice, tj. Milijane Milošević (72), razbolela se u 17. godini. Ona i suprug sve su pokušali, borili se za nju, dok je sin polako krenuo stranputicom.
- Mangupi su ga ščepali. Kad mi je suprug umro, on je živeo s tom devojkom osam meseci u mojoj kući. Razišli su se. Posle je on otišao u zatvor, jer je krivicu preuzeo na sebe, kako bi nju zaštitio. Ona je već bila u drugom stanju, a mi pojma nismo imali - priseća se za Kurir ova snažna baka.
Stiglo pismo
Nakon dve godine njenom sinu u zatvor stiže pismo...
- Odmah me je pozvao i rekao da idem da tražim unuka. Nisam verovala. U Zvečanskoj su me pitali: "Gospođo, da li vi znate da je majka potpisala da on može da se usvoji? Jedna porodica je bila kod njega na upoznavanju već dva puta!" - priča nam baka Marica dok joj se suze slivaju niz naborane obraze.
Tada počinje borba. Pune dve godine. Podnela je tužbu sudu kako bi obustavila usvajanje... Prisetila se i prvog susreta sa svojim unukom Predragom.
- Gledam ga kroz staklo. Pita me socijalni radnik da li mogu da poznam ko je moj unuk. Rekoh: "Onaj mali što sedi vaspitačici u krilu." A on isti otac! Kad me je video, krenuo je ka meni i sve rukicama pokazuje da ga uzmem... - govori nam kroz suze.
Suđenje se odužilo. Marica je išla svakog dana kod unuka u Zvečansku pune dve godine.
- Odveli su mog sina u jednu ustanovu radi DNK analize, a on je sreo Peđu na stepeništu. Sreli se otac i sin, a da nisu ni znali. Rekao je komandiru: "Mislim da je ovo moj sin."
Stigla je i zvanična potvrda da je Peđa njen unuk. Potom joj je socijalna radnica rekla da pre usvajanja mora da ide na upoznavanje.
- Bila sam šokirana, dve godine sam svakodnevno bila s njim. Proces privikavanja trajao je mesecima, prvo vikendi, zatim noćenja, pa povratak u dom... Dobila sam starateljstvo.
Fudbal u srcu
Mašta o reprezentaciji i Realu
Predraga je baka sa šest i po godina upisala na fudbal, a on nam kaže da mu je fudbal velika ljubav. Mašta i o stipendiji. Zahvalan je na svemu što je za njega učinila njegova baka Marica. Nije bio mnogo pričljiv, izgubili su utakmicu pa je bio tužan.
- Obožavam fudbal, treniram već sedam godina. Bio sam u Grafičaru, u Crvenoj zvezdi i sada sam u BASK-u. Imam dobre drugare - rekao nam je Peđa.
San mu je da postane profesionalni fudbaler, a voleo bi da igra za reprezentaciju, ali i za Real Madrid.
Konačno zajedno
Unuka je odvela kući.
- On je zlatno dete. Završava osmi razred i priprema se za završni ispit, želi da upiše ugostiteljsko-turističku školu.
Predrag je redovno posećivao oca, koji je nakon izdržavanja zatvorske kazne u januaru otišao u inostranstvo da radi kako bi mogao da pogne majci i sinu.
Ali nakon godina tišine, Peđina majka se iznenada javila dečaku putem društvenih mreža pre godinu dana.
Težak život
Velika pomoć prijatelja
Baka Marica kaže da živi teško, te da primanja jedva pokriju troškove, ali zahvalna je na pomoći koju dobijaju od pojedinih prijatelja njenog sina, ali i od Slobodana Govedarice, predsednika RFK Grafičar.
- Kad god zapne, oni su pomagali. Sad, recimo, da odem i da kažem: "Slobo, treba mi 30.000." Bez reči, verujte mi, on da. Moj unuk nije kupio kopačke nijednom, ni opremu, sve Sloba. Marko i Sloba i još neko društvo, ne mogu ta dobra dela nikad da im zaboravim - kaže Marica.
Majka se javila
- "Bako, neko mi piše, kaže da mi je majka", rekao mi je unuk. Videla sam poruku i njenu sliku.
Usledio je i telefonski razgovor. Na pomen žene da mu je majka, dečak je odgovorio: "Moja majka je mrtva." Pitala ga je zašto tako govori, a on joj je uzvratio pitanjem koje je, kako kaže baka Marica, bolelo više od svega: "Ako si mi majka, zašto si me ostavila u domu? I zašto si potpisala da mogu da me usvoje?" Pokušala je da objasni da je bila bolesna i da "nije mogla drugačije", ali Peđa nije želeo ni da se vide ni da se čuju više.
- Nisam se u to mešala. Njegova je odluka. Nikad ga nisam terala, niti ću. Samo sam mu rekla istinu - kaže baka koja je usvojila svoga unuka.
