Srbija baca 250.000 tona hrane godišnje: Ko profitira, a ko plaća cenu rasipanja?
Navikli smo da se za praznike zadužujemo i kupujemo više nego što nam treba, pa zato veliki deo hrane završi u đubretu.U Srbiji se godišnje baci 250.000 tona hrane, iako svaki četvrti stanovnik ne može da podmiri osnovne životne potrebe.
U Smederevu se dnevno napravi više od hiljadu toplih obroka za oko devetsto korisnika. U redovima - porodice sa mnogo članova, samci i oni koji žive isključivo od socijalne pomoći.
I dok jedni jedva da imaju za hranu - drugi hranu bacaju. Iz restorana, prema procenama, čak petina hrane koju pripreme završi u đubretu. Donirali bi, kažu ugostitelji, ali nailaze na prepreke.
Onlajn platforma "Tanjir po tanjir"
- Nastane problem prvo vezano za pakovanje te hrane u kontejnere, mora da se plati PDV, transport, zdravstveno-higijenska ispravnost namirnica - kaže Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije.
I u prodavnicama se mnogo proizvoda baca zbog isteka roka. Jedan od trgovinskih lanaca humanitarnim organizacijama dnevno pomaže sa oko šest i po tona životnih namirnica.
- Tu je onlajn platforma "Tanjir po tanjir" na kojoj naše prodavnice postavljaju količine voća i povrća koje svakog dana imaju na raspolaganju za donacije, a humanitarne organizacije rezervišu na portalu i nakon toga preuzmu donaciju - saopštava "Delez Srbija".
Iz Banke hrane kažu da donatora nikad nije previše. Godišnje je 900 tona hrane preusmereno na najsiromašnije. Darodavci su trgovinski lanci i kompanije.
- Sarađujemo sa udruženjima i institucijama socijalne zaštite, verskim institucijama, neformalnim grupama, gde se trudimo da njima to što prikupimo doniramo. Naši volonteri svakodnevno preuzimaju robu, pakujemo pakete, ti paketi sadrže voće, povrće, pekarski asortiman i draj - ukazuje Srđan Budmičić iz Banke hrane.
Ako poklanjate hranu, na to plaćate porez
Viškove hrane donirale bi i druge kompanije, ali problem je PDV. To znači, ako poklanjate hranu, na to plaćate porez. U praksi se svodi na to kao da ste taj proizvod prodali umesto poklonili.
- Sam PDV nije dovoljan da bude olakšica, zbog toga što možemo dovesti do sasvim suprotnih efekata, odnosno, da ono što bi trebalo da bude bačeno, kao neka greška, recimo trgovačkih sistema, jer nisu na vreme odredili, nisu na vreme napravili akcije. Zašto ta hrana ne bi bila na vreme prodata, a onda ono što se mora donirati, opet da se na vreme donira. Ne možemo mi donirati hranu u pet do 12, jer ipak i ti ljudi moraju da je koriste naknadno - napominje Sanida Klarić, stručnjakinja za cirkularnu ekonomiju i članica Radne grupe za Zakon o otpadu od hrane i tekstila.
Francuska i Španija su zakonom zabranile bacanje hrane. A u Belgiji, na primer, postoji lista bezbednih namirnica koje se mogu koristiti ili pokloniti u određenom periodu i nakon isteka roka.
Kurir.rs/ RTS
