Kurir u crkvenoj kuhinji VDS-a: Crkva sprema tonu pečenja beskućnicima za Božić! "Njihove priče prodiru do najdubljih dubina bića!"
Hladan i tmuran decembarski dan. Pola 11 je, narod u urbanoj žurbi prolazi ulicama, svako na svoju stranu, a oni stoje u redu na trotoaru ispred vrata broja 31 u Francuskoj ulici! Red je dugačak, ali nema nervoze, galame, ni glasnih razgovora, samo red ljudi koji strpljivo čekaju u miru obrok koji će za mnoge od njih možda biti i jedini tog dana!
Dok čekaju u redu za hleb, miris kuvanog jela širi se hodnikom i toplom trpezarijom. Tog dana na meniju su bili čorbast pasulj i kupus salata. Korisnici polako zauzimaju mesta za stolovima. Dok neki greju ruke iznad limenih tanjira, prostorijom odzvanja zveketanje kašika.
Ovde u prostorijama crkvene kuhinje Verskog dobrotvornog starateljstva (VDS) Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, gde se svakog dana podeli oko 2.000 toplih obroka, pomoć se ne završava za stolom. Oni koji su silom prilika ostali bez krova nad glavom, bez primanja i osnovnih potrepština, ovde mogu da se ošišaju, obave lekarski pregled, poprave zube, istuširaju se, dobiju savet pravnika, psihologa, ali i da dobiju čistu garderobu i makar nakratko se odmore od sivila ulica...
Potresne sudbine
- Najpotresniji je taj susret kad znate da ne možete da rešite nečiju muku, a on vas gleda sa očekivanjem da bar bude saslušan - kaže za Kurir episkop toplički Petar, koji je koordinator VDS tri godine, i dodaje:
- Susret sa ljudima koji su u nevolji i koji dolaze kod nas na mene uvek ostavi snažan utisak, a njihove priče prodiru do najdubljih dubina bića.
Crkvena kuhinja radi tokom cele godine, od ponedeljka do petka, od 11 do 15 časova, a svoja vrata ne zaključava ni praznicima. A pred Božić atmosfera je još posebnija.
Vladika Petar će provesti praznik zajedno sa beskućnicima, pružajući im dostojanstven i topao doček, uz prazničnu trpezu, na kojoj će biti postavljena tona pečenja i sve ono što praznik čini svečanim i punim zajedništva. Očekuju i dolazak patrijarha Porfirija.
Podela badnjaka
I ove godine, u susret Božiću, VDS organizuje podelu osvećenih badnjaka u hramovima i portama Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
- Vernici će moći da ponesu badnjak svojim domovima kao blagoslov, a istovremeno će moći da ostave dobrovoljan prilog, koji će biti iskorišćen za pripremanje obroka u crkvenoj kuhinji. Tradicionalno pred Božić pripremamo i paketiće za decu višedetnih i samohranih porodica, kao i za decu iz socijalnih i zdravstvenih ustanova - rekao je episkop Petar.
Ove godine, uz pomoć dobrih ljudi, ova crkvena organizacija obnovila je kuću za porodicu čiji je dom stradao u požaru. Jednoj višedetnoj porodici sa sedmoro dece kupljena je kuća, bez koje su ostali silom prilika. Veliku zahvalnost, kaže vladika, duguju volonterima, koji nesebično svakog dana učestvuju u brojnim akcijama VDS.
Ovako možete pomoći
- SMS - ukucati broj 200 i poslati na 2844, čime donirate 200 dinara
- mesečni dobrotvor - broj 500 poslati na 2844, cena poruke 500 dinara
Episkop Petar podsetio je i na akciju "Jedna knjiga - jedan obrok", koju sprovode zajedno sa manastirom Tumane, a kupovinom jednog primerka knjige "Ona nikada ne spava - Tumanska krasnica" po ceni od 299 dinara na kioscima širom Srbije obezbeđuje se obrok za korisnike crkvene kuhinje.
Jerej Vladimir Marković, generalni sekretar VDS, podsetio je da je VDS otpočeo sa radom 1967. po blagoslovu tadašnjeg patrijarha srpskog Germana:
- Značajan zamah dobio je 1996. godine, kada je patrijarh Pavle blagoslovio organizaciju u osam resora uz pomoć prote Ljube Petrovića i volontera. Od tada VDS se znatno razvio. Svi koji dolaze u VDS osećaju povratnu energiju službe i zajedništva. Drago mi je što smo zajedno sve ovo postigli i zahvalan sam što me Bog posadio ovde među ove ljude i na takvu službu.
"Izgubio sam posao i ostao na ulici"
Korisnik crkvene kuhinje je Momčilo Dimić (84), koji je 40 godina radio u Industriji motora Rakovica, živeo je kao podstanar, a onda je silom prilika završio na ulici.
- Tri-četiri godine sam beskućnik. Život je čudo, radio sam, a onda sam ostao sam, fabrika ne radi, zatvorena je... Živim na ulici. Dugove nisam imao, uredno sam plaćao kiriju i sve, ali kada sam ostao bez primanja, morao sam na ulicu. Težak je život, pretežak. Moja supruga je preminula pre 20 godina, a dece nemam. Sam sam 20 godina i teško sam podneo to što sam počeo da spavam na ulici, na klupi. Hladno je... Kao prosjak sam, nisam mogao ni da zamislim da ću ovako završiti - požalio se Momčilo, koji je zahvalan VDS, u koji dolazi po obrok već šest meseci.
"Na ulici sam, nemam 100 evra za kiriju"
Sreli smo i Dejana Kostića (63), koji dane provodi na beogradskim ulicama već šest meseci. Živeo je pod kirijom, ali je, kako kaže, zbog zdravstvenih problema morao da napusti građevinu, pa je samim tim ostao bez primanja.
- Moja majka i deca su u Nemačkoj, ali mi ne šalju novac. Inače sam iz Velike Plane, ali tamo nemam uslova za život. U Nemačkoj sam radio pet godina, pa čekam sad da dobijem njihovu penziju. Plaćao sam sobičak u Malom Mokrom Lugu, ali sada više ni tu kiriju od 100 evra ne mogu da plaćam. Ovde dolazim mesec dana i zahvalan sam što mogu da se okupam i pojedem nešto - kaže nam Dejan.
"Dopada mi se da pomažem drugima"
Volonterku Jelenu Kovačević zatekli smo u hodniku kako dočekuje korisnike. Jelena je kao dete u saobraćajnoj nezgodi izgubila oca, majku i brata. Ona i sestra ostale su same. Kako kaže, to je i dalje teško za nju, ali joj pomaže što dolazi u VDS i pruža pomoć.
- Ove godine u julu sam počela da volontiram. Zadovoljna sam i dobra je družina. Dopada mi se da pomažem drugima, ali i da pričam sa ostalim volonterima - kaže ona.
