Amfilohije rođen na Božić i Džeremi Ajrons bio oduševljen njime: "Taj susret je bio vrhunac mog života": Mitropolitove reči o Miloševiću i Đinđiću još se pamte!

Pre tačno 88 godina rođen je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović, jedna od najuticajnijih, ali i najkontroverznijih ličnosti Srpske pravoslavne crkve i javnog života na ovim prostorima.

Završio je Bogosloviju Svetog Save u Beogradu. Na Bogoslovskom fakultetu Srpske pravoslavne crkve u Beogradu diplomirao je 1962. godine.

Pored teoloških nauka, na Filozofskom fakultetu u Beogradu, studirao je klasičnu filologiju.

Postdiplomske studije nastavlja u Bernu i Rimu. Odatle prelazi u Atinu, u kojoj, za vreme sedmogodišnjeg boravka, pored svakodnevne parohijske službe, doktorira, a tezu, koju piše na grčkom jeziku, o Svetom Grigoriju Palami, brani uz najvišu ocenu.

Potom, godinu dana provodi na Svetoj Gori, a onda je pozvan da predaje na Ruskom pravoslavnom institutu Sveti Sergije u Parizu od 1974. do 1976, gde uz ostalih pet jezika koje je savladao, usavršava i francuski jezik.

Zamonašio se 1967. u Grčkoj, gde je potom 21. jula 1968. postao jeromonah.

Važio je za jednog od najobrazovanijih jeraraha SPC svog vremena.

Po povratku u Beograd je izabran za dekana Bogoslovskog fakulteta i vanrednog profesora, da bi krajem 1985. rukopoložen u čin episkopa i postavljen na katedri episkopa banatskih sa sedištem u Vršcu, odakle je uoči Božića 1991. došao na Cetinje kada biva ustoličen za mitropolita crnogorsko-primorskog, zetsko-brdskog i skenderijskog, i egzarha sveštenoga trona pećkog.

Tokom tri decenije na čelu Mitropolije, Amfilohije je podstakao obnovu crkva i manastira i povećao broj sveštenika.

Vratio je vidljivost i uticaj SPC u Crnoj Gori i postao jedna od ključnih figura u očuvanju crkvenog identiteta tog prostora.

Istovremeno, bio je izuzetno prisutan u javnosti - kroz besede, intervjue i politički obojene poruke koje su često prelazile okvire crkvenog govora.

Njegovi stavovi o ratu devedesetih, ulozi Zapada, NATO-u, kao i o pojedinim narodima i političkim liderima, izazivali su burne polemike.

Kritičari su mu zamerali oštru retoriku, nacionalistički ton i izjave koje su smatrali neprimerenim za jednog crkvenog velikodostojnika, dok su njegovi sledbenici tvrdili da je govorio ono što je veliki deo naroda mislio, ali se nije usuđivao da javno kaže.

Amfilohije se nikada nije povlačio pred kritikama, niti je pokušavao da ublaži svoj jezik zarad političke korektnosti.

Uprkos svemu, ili možda upravo zbog toga, bio je ličnost koja je privlačila ljude različitih profila - od vernika i intelektualaca, do umetnika svetskog glasa.

Jedan od takvih susreta, koji je ostao zapamćen jeste susret Amfilohija sa slavnim britanskim glumcem Džeremijem Ajronsom.

Tokom boravka u Crnoj Gori početkom dvehiljaditih, Ajrons je izrazio želju da upozna mitropolita crnogorsko-primorskog.

Kako je do tog susreta došlo i kako je izgledao, za portal Nova.rs svedočio je episkop pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk, koji je tom prilikom bio prevodilac.

- Jedna od stvarno zanimljivijih i smešnijih stvari je bila situacija sa nekadašnjim sekretarom Mitropolije, ocem Savom Tutušem. Negde valjda 2002. godine, ja sam došao u kancelariju i video veoma ljutitog oca Savu koji govori o tome kako je on nešto zabranio, ali da neko nastavlja da maltretira njega i mitropolita s nekim pismima. Ja sam ga tad pitao da mi objasni šta je u pitanju, a on mi je rekao: "Ma, evo neki su hteli nešto kod naše crkve da snimaju, pa sam ja njima to zabranio, a sad oni ipak opet pišu i hoće da se ubeđuju sa mitropolitom, a to ne može tako.

Rekoh: "Dajte vi meni to pismo". Kad sam pogledao to pismo, video sam da je reč o mojoj poznanici iz Zagreba Nini Mimici, ćerki poznatog reditelja Vatroslava Mimice, koja je snimala neki italijanski film o ratu na prostorima bivše Jugoslavije. Oni su tad pitali da li mogu da iskoriste za nekoliko kadrova ruševinu neke crkve koja pripada Mitropoliji, ali je to otac Sava u startu odbio. Međutim, oni su se obratili drugim pismom moleći da taj glavni glumac dođe i da on, ako može, razgovara sa Amfilohijem.

Rekoh: "Oče Savo, u redu je. Ja ću ovo dalje preuzeti". Tako je sutradan u 11 sati ujutru Džeremi Ajrons došao u Cetinjski manastir. Ja sam im tada bio prevodilac, pošto je mitropolit, koji je znao mnoge jezike, poznavao solidno engleski, ali ne dovoljno da bi njime ozbiljnije razgovarao. Oni su razgovarali skoro sat vremena i do dan danas kad Džeremi Ajrons govori o svom životu, on se seti boravka u Crnoj Gori i razgovora sa Amfilohijem, ističući to kao jedan od značajnih događaja u njegovom životu. Taj razgovor je bio topao, ali nije bio preozbiljan, nego je sve to više izgledalo kao neka hemija između dva čoveka koji su se nekako prepoznali i jako zbližili, iako se prvi put u životu susreću - objasnio je vladika Jovan.

Nakon susreta sa Amfilohijem, Ajrons je u nekoliko navrata isticao značaj razgovora sa duhovnikom iz Crne Gore, napominjući da mu je to jedno od najznačajnijih životnih iskustava.

"Susret sa Amfilohijem je bio takav da sam zaboravio na film i sve vezano za film. Susret je bio jedan od vrhunaca mog života. Možda sam ja čuveni glumac, ali sam duhovno vrlo običan čovek i upoznati takvu ličnost kao što je Amifilohije je nešto izuzetno. Onog trenutka kad je ušao u kabinet, ja sam znao da pred sobom imam retkog čoveka. To se ne dešava tako često, možda dva ili tri puta u životu imao sam privilegiju da sretnem takvog čoveka i ličnost", prenela je mitropolija crnogorsko-primorska reči čuvenog britanskog glumca.

Mitropolit Amfilohije preminuo je 30. oktobra 2020. u Kliničko bolničkom centru Crne Gore u Podgorici gde se lečio od kovida19.

Kako je Politika pisala, bio je poštovan i voljen, ali i omražen, osporavan i bojkotovan. Mnogi su mu ljubili ruku i dolazili kod njega po blagoslov, dok su ga neki osporavali i nazivali najpogrdnijim imenima poput "pukovnik u mantiji" i "pukovnik Amfilohije".

Do poslednjeg dana se borio za Mitropoliju i za Srpsku crkvu u Crnoj Gori, za Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, za očuvanje srpskog identiteta i dostojanstvo Srba i Crnogoraca pravoslavaca u Crnoj Gori.

Bio je protiv raspada Jugoslavije i zagovarao je ujedinjenje srpskih teritorija.

Amfilohije pripada onoj grupi pravoslavnih sveštenika koji nije priznavao legitimnost Crnogorske pravoslavne crkve, ali ni postojanje Crnogoraca kao nacije, zasebne od Srba. Protivio se, javno, i samostalnosti Crne Gore i pristupanju te zemlje NATO paktu, dok je priznanje jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti od Podgorice nazvao izdajom.

Bistre pameti i oštrog jezika, katkad neprimerenog jednom vladiki, mitrpolit, koji je posedovao najviše teološko i filozofsko obrazovanje, nije se povlačio pred autoritetima, a na napade je odgovarao i napadima, pa i kletvama.

Svojevremeno je izjavio i da oseća grižu savesti jer, po nagovoru iz Crkve, nije otišao u Hag da svedoči u korist Slobodana Miloševića. Za to se kasnije javno izvinio na sahrani Miloševićevog brata.

Nakon odluke Crne Gore da uvede sankcije Rusiji, Amfilohije je, prilikom predstavljanja knjige "Vratiti se Rusiji" Leonida Rešetnjikova, rekao: "Ko ne bio veran jednojezičnoj, jednokrvnoj Rusiji, dabogda živo meso od njega otpadalo, bio proklet tri puta i 3.000 puta od mene".

Posle potpisivanja Briselskog sporazuma, maja 2013, organizovan je protest na beogradskom Trgu Republike, na kojem je Amfilohije održao moleban za Kosovo i Metohiju, rekavši: "Molimo se za upokojenje vlade i Skupštine i da im se oprosti svaki greh".

Na opelu ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću, pod tek podignutim zidinama Hrama Svetog Save na Vračaru, rekao je da ga je "ubila bratska mržnja, kratkovida i slepa, koja previđa večnu istinu da ko se mača maši - od mača će i poginuti".

Bio je veliki protivnik abortusa pa je za žene na balkanskim prostorima govorio da su postale "majke čedomorke", koje za jednu godinu u svojim utrobama pobiju više dece nego što su pobili Musolini i Hitler i Broz i Albanci na KiM.

Onima koji su insistirali na tome da su Crnogorci, mitropolit je govorio da to govore tako samo zato što su rođeni u Crnoj Gori, poredeći ih pri tom sa volovima i kozama koje su takođe rodene u Crnoj Gori, ali nisu Crnogorci i Crnogorke.

Imao je dobre i intenzivne kontakte sa aktuelnim papom Franjom, a na Cetinju je ugostio patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila i svog druga i prijatelja sa studija patrijarha vaseljenskog.

Na 88. godišnjicu njegovog rođenja, Amfilohije ostaje figura koju je nemoguće svesti na jednu rečenicu ili jedno tumačenje - bio je duhovnik i polemičar, čovek vere i čovek konflikta. Ali pre svega, bio je ličnost koja je obeležila vreme u kojem je živela i ostavila trag.