Nikad nije bila na slavi: Hrvatica postavila pitanja koja mnogi ne smeju da pitaju! Srbi se odmah oglasili

Jedna korisnica Redita iz Hrvatske pokrenula je zanimljivu diskusiju nakon što je upitala šta su zapravo krsne slave kod Srba, običaj karakterističan za Srpsku pravoslavnu crkvu, ali i šire kulturno nasleđe koje mnogima izvan te tradicije i dalje ostaje nepoznato.

- Koliko sam ja shvatila, vaš otac je od vašeg djeda preuzeo vašu slavu, kao vaše prezime, a slava je vas obiteljski svetac zaštitnik...? Jesam dobro shvatila? Pitanja koja mene zanimaju:

• Je li se može tokom života promjeniti slava?
• Žene uzimaju kad se ožene muževu? Ako su u izvanbračnoj zajednici?
• Gugl kaže da se na slavu "ne poziva" nego se zna tko treba doći, kako to funkcionira?
• Smatra li se to velikim blagdanom za vašu obitelj, je li dobivate slobodne dane na poslu zbog toga?
• Kako izgleda taj dan, okupite se na ručku?
• Postoje li neke posebne tradicije, znam sa česnicu sa novčićem... - glasila su pitanja Hrvatice.

Porodični svetac koji se prenosi generacijama

Kako su objasnili brojni učesnici rasprave, slava je porodični praznikposvećen svecu zaštitniku kojeg je porodica prihvatila u trenutku primanja hrišćanstva.Slava se, po pravilu, prenosi sa oca na sina, slično kao i prezime, i ostaje ista kroz generacije.

Promena slave je moguća, ali retka i uglavnom vezana za posebne okolnosti, poput izostanka muških potomaka ili značajnih životnih prekretnica.

- Bila si vrlo pristojna i lepo pitala pa je red da lepo odgovorimo. Slava je u suštini porodični svetac zaštitnik. Smatra se da običaj slavljenja slave datira još od vremena primanja hrišćanstva. Može se promeniti ili uzeti još jedna dve, ali se to retko radi ili gotovo nikako (ne menja se). Dešava se, pogotovu na selima da kada naslediš imanje zemlju, proslavljaš i sveca zaštitnika tj. slavu porodice od koje si nasledio imanje.Žena uzima muževu slavu udajom (vanbračna veza je ipak moderna tekovina, a crkva i moderno ne idu baš zajedno) - napisao je jedan korisnik u komentaru i dodao:

Ljudi se danas ipak pozivaju na slavu 

- Ovo gde si pročitala da se na slavu ne poziva važilo je nekada, kada je većina ljudi živela na selu, znalo se ko koju slavu slavi i odlazili su kod komšija, prijatelja, rođaka bez poziva, jer se to podrazumeva. Niko nikada nije nikog vratio sa kapije na dan slave. Danas se ipak ljudi pozivaju, jer je način života u gradovima dosta drugačiji, ali sam siguran da niko ni danas ne bi izbacio čoveka koji mu dođe na slavu nepozvan. Imamo po zakonu pravo na neradan dan za slavu.

Slavski običaji

- Što se tiče običaja, ujutru se u crkvu nosi kolač (hleb umešan svetom vodom koju je osveštao sveštenik par dana ranije u kući slavljenika), nosi se i vino i kuvano žito (pšenica) u kojoj gori sveća. Nakon sečenja i lomljenja kolača odlazi se kući, očita molitva sa ukućanima, a posle dolaze gosti na ručak ili večeru (dobro jede, pije, razgovara, ljudi se druže atmosfera je lepa i ja lično volim i da slavim i da idem na slave) - objasnio je detaljno.