Terorista ga je uhvatio za kosu, podigao mu glavu i "overio" u vrat! Svi su bili uvereni da je poginuo: Slaviša je u zasedi OVK pogođen sa 7 metaka
Pripadnik niškog odreda Žandarmerije Slaviša Matejić iz Svrljiga 28. februara 1998. u selu Likošanima na Kosmetu, u zasedi OVK, pogođen je sa sedam metaka!
U napadu na srpske policije tog dana stradala su četvorica pripadnika MUP. Matejić je uspeo da preživi pukom srećom, a jedan terorista ga je, već teško ranjenog, "overio“ metkom. Posle dugotrajnog lečenja vratio se u službu i radio još 18 godina.
Matejić i njegovi drugovi napadnuti su prvog dana oružane pobune na Kosmetu.
Fejsbuk stranica "Bombardovanje Srbije 1999. - Da se nikad ne zaboravi" podseća da je žandarm Slaviša Matejić 1998. u Likošanima na KiM u zasedi OVK ranjen sa sedam metaka, jedan terorista ga je uhvatio za kosu, podigao mu glavu i "overio" ga u vrat. Svi su bili uvereni da je poginuo.
"Osetio sam kako mi podiže glavu i puca u mene"
- Oko 12.30 časova krenuli smo u pomoć prethodnoj patroli, koja nas je radio-vezom pozvala u pomoć iz Glogovca. Išli smo „ladom nivom“ seoskim putem kroz Likošane kad je ispred nas stao terorista i počeo da puca. Usledila je paljba sa svih strana, jer su se ostali napadači rasporedili oko nas u potkovicu. Video sam dvojicu mojih kolega kako padaju mrtvi, treći je bio teško ranjen. Ja sam samo osećao utrnulost, nisam ni pretpostavio koliko sam teško ranjen. Jedan ranjeni policajac je uspeo da izbaulja iz vozila. Pokušao je da se skloni. Oni su ga stigli i „overili“ u vrat. Zatim su prišli našem vozilu. Znao sam šta sledi. Pravio sam se da sam mrtav. Pucali su po jednom u mrtve kolege, a zatim sam osetio kako me neko hvata za kosu, podiže mi glavu i puca u mene. Nisam se ni mrdnuo kad me je pogodio metak u lopaticu. Znao sam da sam gotov ako shvate da sam još živ. Poslednje što sam od njih čuo bile su reči na albanskom: „Gotovi su“ - prisetio se svojevremeno Matejić.
Život, kaže, duguje pripadnicima SAJ koji su iz Prištine stigli helikopterom.
- Akcijom spasavanja rukovodio je Bratislav Dikić. Oni su nas izvukli, ali, nažalost, tada su poginula još dva policajca. Prebačen sam u bolinicu u Prištini. Tri metka sam dobio u stomak, jedan mi je smrvio stopalo, ranjen sam i ruku i potkolenicu, a onaj koji je trebalo da bude smrtonosan pogodio me je u blizini kičme. U Prištini me je operisao doktor Tomanović, ali šanse su mi bile minimalne. Taj čovek je koji je kasnije kidnapovan i za koga se ni dan danas ne zna šta je s njim, uspeo je da mi spase život - ispričao je on.
Tog 28. februara poginuli su Miroslav Vujković i Goran Radojičić koji su s Matejićem bili u vozilu, dok je Pavle Damjanović teško ranjen. Milan Jovanović i Radojica Ivanović, obojica iz Pančeva na radu u Opštinskom MUP u Glogovcu, takođe su poginuli u borbi s teroristima.
