Pogođen je metkom iz snajperske puške u 12.25: Pre tačno 23 godine ubijen je premijer Zoran Đinđić
Zoran Đinđić, tadašnji predsednik Vlade Srbije, ubijen je 12. marta 2003. godine u atentatu na ulazu u zgradu Vlade Srbije u Nemanjinoj.
Danas se navršava 23. godišnjica ubistva. Zoran Đindić je 12. marta 2003. u 12.25 pogođen metkom iz snajperske puške, a posle operacije preminuo je u Urgentnom centru Srbije.
Pogođen je hicem u grudi a njegov telohranitelj Milan Veruović je tom prilikom teško ranjen.
Ubrzo potom je proglašeno vanredno stanje i pokrenuta akcija "Sablja", koja je prethodno već bila pripremljena u okviru nameravanog obračuna sa organizovanim kriminalom.
Atentat su organizovali pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) i zemunskog klana. Kao vođe grupe identifikovani su nekadašnji komandant JSO Milorad Ulemek Legija i vođe klana Dušan Spasojević i Mile Luković.
Na Đinđića je iz zgrade u Ulici admirala Geprata 14 pucao pripadnik JSO Zvezdan Jovanović, koji je, kao i Ulemek, osuđen pred Specijalnim sudom na 40 godina zatvora. Presudu je potvrdio i Vrhovni sud Srbije 29. decembra 2008. godine.
Đinđić, dugogodišnji lider Demokratske stranke, prvak DOS-a, i nosilac demonstracija 5. oktobra 2000. godine, imao je tada 50 godina.
Na poziciji prvog čoveka Vlade Srbije bio je od 25. januara 2001, kada je zamenio prelazni kabinet Milomira Minića obrazovan krajem oktobra 2000. godine. U politički život ušao je u studentskim danima. Rođen je u Bosanskom Šamcu, 1. avgusta 1952. godine. Otac, vojno lice, tamo se nalazio po zahtevima službe.
Desetak godina živeo je u Travniku, gde je započeo i srednju školu. Poslednja dva razreda završio je u Beogradu, u Devetoj gimnaziji.
Upisao je potom studije filozofije na Univerzitetu u Beogradu. Suđeno mu je u Ljubljani novembra 1974. godine. Šestoricu tada procesuiranih studenata izbavio je pritisak međunarodne javnosti. Navodno se nemački kancelar Vili Brant zauzeo za njega.
Osnovne studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu završio je 1974. godine.
Dalje usavršavanje nastavio je u Nemačkoj, u Frankfurtu, pa u Konstancu, gde je doktorirao 1979. godine sa tezom "Problemi utemeljenja kritičke teorije društva", a mentor mu je bio Jirgen Habermas, jedan od najistaknutijih filozofa druge polovine 20. veka.
U Jugoslaviju se vratio 1989. godine, kada sa grupom od 12 intelektualaca učestvuje u obnavljanju Demokratske stranke. Paralelno, bavio se biznisom, manje ili više uspešno.
Uspelo mu je da se izbori za čelno mesto Demokratske stranke januara 1994. godine, umesto Dragoljuba Mićunovića. Na čelu Demokratske stranke nalazio se do smrti, marta 2003. godine.
Bio je istaknuti prvak opozicije režimu devedesetih i predvodio više političkih akcija u borbi protiv vlasti Slobodana Miloševića. Kao jedan od čelnika koalicije "Zajedno" 21. januara 1997. godine izabran je za gradonačelnika Beograda, ali je ubrzo smenjen voljom koalicionih partnera. Američki nedeljnik "Tajm" je u septembru 1999. godine uvrstio Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.
Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.
Miljko Ristić je za emisiju "Crna hronika" kod voditeljke Slađane Nedeljković na Kurir televiziji svojevremeno ispričao kako je današnji dan 2003. godine izgledao u operacionoj sali:
- Gledam ga kao pacijenta na krevetu u odeljenju gde primamo hitne pacijente, a bio je izuzetno bled i jasno je bilo da je izgubio krv, a ispostavilo se da je pogođen metkom koji je bukvalno prošao kroz srce. Spasili smo srce, ali sam shvatio da postoji ozbiljno unutrašnje krvarenje. Otvorili smo trbuh, tu je bljunula velika količina krva, a jetra je bila u stotinama komada bez direktne povrede. Bilo je jasno da je taj metak namenjen za atentat. Nažalost, za pokojnog premijera, nije bilo spasa.
U atentatu na premijera Đinđića, teško je ranjen i pripadnik obezbeđenja Milan Veruović koji je bio sa premijerom i tokom pređašnjeg atentata kod Beogradske arene kada je kamion presreo kolovu premijera.
- Jedan uobičajen radni dan. Međutim, i nakon 22 godine kada pomislim na taj dan i na sam događaj, dovedem samog sebe u sumnju da li sam ja uopšte bio tamo jer 22 godine činjenice i detalje tog dana koje sam iznosio pred sudom i u javnosti ne mogu da uklopim u ono što je društvu ponuđeno kao razlog, obrazloženje i slika tog dana.
Šest dana nakon ubistva Đinđića za novog premijera Srbije imenovan je Zoran Živković, dotadašnji ministar unutrašnjih poslova.
- Vest sam primio u kolima, pozvala me supruga kojoj je tog dana rođendan i mislio sam da će da mi kaže kako ćemo ga proslaviti, a ona je radila u kabinetu Zorana Đinđića i ona mi je prva javila šta se desilo. To je bio težak udarac, a posle nepune minute sam bio na licu mesta jer sam bio na Slaviji i tada sam već bio svestan šta se desilo. Bilo je i nekih ranijih pokušaja, nekih upozorenja, učinjeno je sve od onih koji su bili nadležni za njegovu bezbednost. Ubistvo Zorana Đinđića je prekinulo dobar put Srbije ka budućnosti i da se to nije desilo Srbija bi sada bila na nivou Austrije, ne bismo imali niti jedan od problema koje danas imamo. Nažalost, ubistvo Zorana Đinđića je vratilo Srbiju 50 godina unazad.
