Treninzi posle 21 čas mogu da budu opasni: Stručnjaci otkrivaju kako prepoznati srčane rizike kod dece u sportu
Tragedija u Vranju, kada je na treningu preminuo osamnaestogodišnji mladić, otvara brojna pitanja - koliko se ozbiljno pristupa zdravstvenim pregledima dece koja se bave sportom i zašto ih ne treba preskakati?
Da nešto nije u redu, prvo se primeti na redovnim sportskim pregledima, koji su po zakonu obavezni dva puta godišnje - za svu decu koja se bave sportom. Međutim, ne zna se koliko je školica sporta koje to poštuju. Škola fudbala "Viner" je dobar primer.
Trener u toj školi Srđan Krsmanović kaže da imaju licenciranog klupskog lekara koji duži niz godina pregleda decu u školi.
- Pored telesne visine i mase radi se EKG srca u miru i nakon napora i meri se krvni pritisak - rekao je Krsmanović.
Deca starija od dvanaest godina rade test opterećenja kako bi se ocenio odgovor srca na povećane napore.
Specijalista sportske medicine dr Miloš Maletić objašnjava da se EKG-om u miru i naporu može ispratiti da li neko ima poremećaje u samom srčanom mišiću.
Predsednica Udruženja sportske kardiologije dr Ivana Nedeljković ukazuje da se najveći problem nalazi na nivou školskih dispanzera, gde su sistematski pregledi ponekad rutinski.
- Kada dođe mladi sportista koji je već sada sa nekih dvadesetak godina, može da se otkrije srčana mana na pregledu kod nas kardiologa, a da se pre toga, recimo, nije otkrilo u školskom dispanzeru - ističe Nedeljkovićeva.
Ključna uloga roditelja
Pored lekara i trenera, ključnu ulogu u prevenciji imaju i roditelji, kažu kardiolozi.
Nedeljkovićeva dodaje da roditelji danas često forsiraju decu da se bave sportom za koji nemaju predispozicije.
- I ti prvi pregledi su nekada i do samog roditelja. Oni dobiju signal lekara da dete nije spremno za određenu vrstu sporta, ali se vrlo često ogluše o dodatne preglede i ne pojave se ponovo - naglašava Nedeljkovićeva.
Da bi treninzi uticali na pravilan razvoj dece bez posledica, neophodno je, kažu lekari, uskladiti termine treninga sa školskim obavezama.
Maletić ukazuje da kasni večernji treninzi nisu fiziološki najpovoljniji.
- Uglavnom svi su u periodu od 21 do 23 časa, a taj period je po fiziologiji više vreme za pripremanje za san nego za maksimalni fizički napor. To nije zdravo, jer je bolje prilagoditi sportistu da trenažni proces bude u periodu kada se otprilike javljaju i takmičarske utakmice - kaže Maletić.
Redovni sistematski pregledi smanjuju rizik od iznenadne srčane smrti za više od 80 odsto, pokazuju istraživanja.
Kurir.rs/ RTS
