Mina je druga žena sa cističnom fibrozom u Srbiji koja je postala majka! Podelila emotivnu ispovest: Zaboravite na svaku bol kad ugledate bebu

Mina Julardžija je druga žena u Srbiji sa cističnom fibrozom koja je dobila dete!

- Porodila sam se mesec dana ranije, dakle čim sam ušla u 36. nedelju. I porodila sam se carskim rezom. Pri kraju same trudnoće bila sam zaista loše, dakle kašljala sam, iskašljavala talog krvi, nisam mogla da dišem, nisam ništa mogla da jedem, imala sam stalne gorušice, pluća su imala veliko opterećenje - navela je ona.

"Samo da beba bude dobro"

U četvrtak je stigla u bolnicu, nakon čega su joj saopštili da će porođaj obaviti u petak posle podne.

- Vi se pripremate 9 meseci za taj dan, ali opet da vam neko tek tako kaže: "E, porađamo te sutra." Nekako mi je sve to bilo za mene šokantno. Izabrala sam spinalnu, svakako nisam smela da idem u opštu anesteziju upravo zbog svojih dijagnoza. Nisam imala nikakav strah, uh, sem jednog, a to je da beba bude dobro. To mi je bilo jedino na pameti - ispričala je.

Porođaj je, kako je istakla, protekao fantastično.

- Anestezija me ništa nije bolela, dakle ubod nisam osetila. Bukvalno vas više boli kad vam stavljaju brinilu u ruku. Što se tiče dalje procedure, ona je sa mnom ćaskala, naravno, htela je da me opusti jer opet vi ste prisutni. I onda je usledio najlepši trenutak u mom životu, a to je prvo upoznavanje sa bebom. Ja se sećam, bila sam u panici zato što nije plakao, videla sam da je bio sav ljubičast i da je snuždio facu. Pitala sam doktorku: "Pa šta mu je, što je tako ljubičast? " I ona mi kaže: "Pa sve bebe su takve, samo vi gledate mnogo filmove." I ja onako gledam i taman da pitam: "Pa je l' živ? - rekla je Mina i nastavila:

"Srce je htelo da pukne od sreće"

- Iskreno mnogo sam se uplašila jer nije reagovao. On je samo onako pljunuo vodu i tiho zaplakao, i ja sam znala: "To je to, moja beba je super i predivna je bila." Onda su oni odneli njega da okupaju, da ga srede. Kad su rekli ocena 9/10, 2.850, meni je srce htelo da pukne od sreće. Praksa u Mišoviću jeste da vas ne spajaju sa bebom dok vi ne budete dobro. Čim su me premestili u sobu, ja sam imala ogromne bolove. Čim je anestezija počela da popušta toliko me je bolelo, nisam mogla da pričam, dali su mi trodon koji me je u roku od sat vremena "digao".

Nakon šest sati Mina je ustala, šetala, tuširala se.

- Sve su mi, naravno, oni pomogli. Inače, sve majke koje ja znam i koje su se porađale carskim putem kažu da prvo ustajanje je katastrofa bolno, da ti se zavrti u glavi kad ustaješ. Meni se to nije desilo. Meni se nije vrtelo u glavi. Mislim, ja stvarno smatram da je to neka viša sila i neka energija jer zaista to sam podnela jako dobro. Kasnije, kada sam kašljala, tad su krenuli nesnosni bolovi u toku noći, ali nekako sam uspela, sve to, da iznesem. I sutradan, čim sam otvorila oči, ja sam se naterala da sama ustanem, da se sama istuširam, da odem do toaleta, idem, tražim da mi skinu kateter. Oni su me pitali: "Da li hoćeš da ti sad donesemo bebu?" Naravno. I ljudi, on je meni stigao ovako. Znači, on je rukicu stavio i ovako me gledao. Pa, sav nekako bio mio, sav je bio meden - navela je ona.

Otpustili su ih tri dana nakon porođaja.

- Moje iskustvo u KBC-u Mišović je zaista fenomenalno. Vrhunski lekari su vodili moju trudnoću i odradili sam porođaj. Ono što je meni, da kažem, jako bilo bitno jeste što nakon porođaja, kada me je sve zanimalo u vezi Vukana, jer sam prvorotka i prosto sve mi je novo i strano, ja sam konstantno bila u kontaktu sa doktorkom koja je i načelnica neonatologije, koja mi je sve objašnjavala u vezi Vukana, davala savete, davala preporuke, i bila je tu i odradila sve preglede koje je morala da uradi upravo zbog moje dijagnoze. Beba je super, zdrava, nasmejana, mila, i mi smo, evo, sad već drugi mesec. Ušli smo u treći i mogu da vam kažem da je meni ovo, da kažem, dar od Boga. Istina je kad kažu: "Kad ugledaš bebu, ti zaboraviš na svaku bol."