"Čestitam ti, robe auta, kuće i svog izgleda" Sveštenik Bojan poslao brutalnu poruku koja trezni: Lečite komplekse, a rađate decu koja postaju stranci
Moderni način života, neprestana trka za novcem, luksuzom i savršenim fizičkim izgledom, sve više nas udaljavaju od onih koji su nam najvažniji - od porodice, pravih prijatelja i nas samih.
U moru materijalnih stvari i želji da impresioniramo okolinu, zaboravljamo na suštinu ljubavi i zajedništva, a bolno otrežnjenje najčešće stiže prekasno, tek u dubokoj starosti.
Upravo na ovaj poguban trend današnjice, u svojoj oštroj, ali duboko istinitoj i emotivnoj objavi, upozorio je sveštenik Bojan Krstanović.
Njegove reči o "robovima automobila, praznih savršeno sređenih kuća i izveštačenog izgleda" teraju svakog čoveka da stavi prst na čelo, zastane i zapita se u šta smo se to zapravo pretvorili.
- U šta si se to pretvorio? O čoveče, Šta te to čini srećnim? Tačnije, šta te to odvodi u tešku nesreću? Auto dobro, skupo? Pa vozi ono tebe umesto ti njega. Zbog jedne ogrebotine na njemu dobiješ čir. Zbog toga što tvoj bližnji kupi skuplje auto ti odboluješ. Misliš da si više vredan što je auto skuplje? Kuće, stanovi? Nameštaj? Spario si luster sa tepihom? Sve ti je pod konac. Ali... prazno? Ko ti dolazi? Sa kim se družiš? Kad si tu zapevao? Poigrao? Nasmejao se? Ta ugaona garnitura ne treba da sedi na tebi nego ti sa svojim društvom na njoj - napisao je otac Bojan na Fejsbuku i dodao:
- Toliki frižideri, aparati za kafu, svi ti uređaji što si kupio pa opet kafu piješ sa bratom rođenim u kafiću. Odeća, obuća, sav fizički izgled. Zašto? Ti imaš 40 godina. Imaš ženu, decu, prijatelja... Oni te vole bez obzira kako si obučen. Pa zašto to radiš? Kompleksi se leče, ne smemo dozvoliti da gospodare nama. Sestro!!! Obrve, kosa, šminka, oblačenje... Preteruješ. Zašto? Šta ćeš postići tim? Dobro. Žena i treba malo da se sređuje. Rekoh malo! Imaš muža, decu, roditelje, prijatelje... oni te iskreno vole. Tako izveštačena samo ćeš ih odbiti. Izveštačena spoljašnost samo je odraz izveštačene unutrašnjosti!
Sve ovo i sve slično ovome, navodi sveštenik, ne čini čoveka srećnim!
- Zapamtite. Sve ovo nije sreća. Sve ovo nas odvodi daleko od Bog i daleko od naših najbližih! Onda, dođemo u neke 60-70 godine. Da vidimo šta nas tamo čeka: Pogledamo iza sebe i kažemo da smo sve promašili. Ostarili dodvoravajući se pogrešnim ljudima. Komplekse nismo lečili nego zadovoljavali. Umesto zajednici mi težili samoći. Hranili svoju sebičnost. Proživeli život usamljeni i nesrećni.Deca rođena su nam stranci. Dođu da nas obiđu upravo onako kako smo ih vaspitali. Dođu jer im je to obaveza kao što smo mi njihovo vaspitavanje doživljavali kao obavezu. Dođu i donesu nam skupe poklone i novac jer je to jedino što smo im pružali - navodi otac Bojan i dodaje:
- Mi željni njih. Uostalom kao što su i oni bili željni nas. Dođu nam deca sređena, doterana, nacrtana i pokažu slike skupih auta, nameštenih stanova, luksuznih putovanja a mi... A mi... željni da smo sa njima, bilo gde, taman da ništa nemamo... kao što su oni bili željni da su sa nama... sa nama onakvima kavim nas je Bog dao da budemo. Čestitam ti robe auta, kuće i svog izgleda!
