Ponekad je potrebna dugoročna perspektiva da bi se mogla predvideti dešavanja u bliskoj budućnosti. Prema tome, ako se razmatra cena rude gvožđa danas, ima smisla uzeti u obzir cenu čelika koji su prenosile trupe Vilijama i Meri tokom Slavne revolucije 1688. godine. Ili, na primer, cenu čelika za francusku giljotinu jedan vek kasnije, a i troškove livenja topova 1871. godine, dok je Bizmark ujedinjavao nemačke države.Možda smo ipak otišli predaleko. Usmerimo, onda, našu pažnju isključivo na dvadeseti vek i cenu robe i sirovina tokom perioda industrijalizacije, ratova i globalizacije. U tom kontekstu, nedavna dešavanja u vezi s tim cenama deluju kao da bi mogla biti treći veliki „mehur“ na ovom tržištu. Prvi takav mehur dostigao je vrhunac ranih dvadesetih godina 20. veka, drugi je usledio posle naftnog šoka sedamdesetih godina, a najnoviji se dogodio kad je Kina preselila veliki deo stanovništva u gradove i od zatvorenog tržišta postala druga po veličini ekonomija na svetu. Kad je rast počeo da usporava, cene sirovina su se strmoglavile.Poenta ove lekcije iz istorije je da shvatimo da taj pad još nije završen. Nezavisna istraživačka kompanija „BCA riserč“ (BCA Research) uporedila je korpu cena robe s potrošačkim cenama od 1680. godine i utvrdila da tokom vremena nije dolazilo do krupnih razmimoilaženja između te dve vrednosti, ili bar ne na duži period. Povremeno je dolazilo do dramatičnog rasta potražnje za svim onim što se izvlači iz zemlje, ali je to samo teralo geologe da krenu u potragu za novim nalazištima. Tehnologija je napredovala, kao i produktivnost eksploatacije, transporta i proizvodnje. Tokom prošle decenije, kad su cene rasle mnogo brže od stope inflacije, kopali su se novi rudnici, otvarale nove bušotine i razbijali novi škriljci.Cena o kojoj bi sad trebalo razmišljati mogla bi biti ona koja se plaća za čelične grede u stambenim zgradama Šangaja, budući da se tri četvrtine čelika koji se potroši u Kini koristi u stanogradnji, tvrdi se u izveštaju „Barkliza“, i to tempom koji, kako istorija pokazuje, ne može potrajati.Prema tome, da bi se cene robe ponovo dovele u ravnotežu s potrošačkim cenama, biće potreban još jedan pad, i to za novih 40 odsto, procenjuje BCA. Ako govorimo o nafti, zamislite da je 30 dolara po barelu razumna procena vrednosti koja bi se mogla očekivati na osnovu veze sa inflacijom, ali ne zaboravite da cene imaju tendenciju da premaše očekivanja bilo da se kreću nadole bilo nagore. Gledano na duži rok, inflacija cena sve robe i sirovina više neće postojati.
Dan Mccrum
