Rođena sam u Beogradu i živela sam sve vreme na Vračaru. Istina, prvih pet godina smo boravili u Nikšiću, gde je tata, izuzetni šarmer i energija kakva se jednom rađa, a po profesiji finansijski stručnjak, pozvan da bude direktor u Železari. Mama, koja je bila beskrajno zaljubljena u svog Crnogorca, bila je Beograđanka visokog stila, lepotica i nežnica. Kao istoričar umetnosti napustila je posao u Narodnom muzeju i bez pogovora krenula za svojom večitom inspiracijom Minjom u Crnu Goru. Tamo je u gimnaziji predavala baš istoriju umetnosti.
Sećam se dalekih livada na kojima smo vozili bicikl, sela Kosić, gde smo odlazili ceo život, lovili žabe i jegulje, igrali fircik na obali Zete, družili se sa životinjama, brali drenjine i mlade orahe, bili sjedinjeni s prirodom i decom iz sela. Dodir s prirodom je najvažniji stimulans za dete. To je bio krucijalni dodir koji je u meni proizveo jednostavnost u životu i komunikaciji. Visoki stepen mudrosti je živeti jednostavno. Tata nam je plaćao za svaku ulovljenu žabu, a onda nas je učio da pečemo žablje batake i jegulje. Uz vatru nas je učio napamet rodoslov predaka heroja. I danas znam svoje Jugoviće i bratstvo Brajovića 20 kolena unazad. Znači, otprilike pet vekova je to trajanje naše familije.
Selo Kosić
Taj kraj ima neku posebnu dimenziju i genetiku. Iz mog sela su Rade Brajović, proslavljeni novinar i urednik Večernjih novosti, i njegov sin Vuk, producent, zatim Zoran Filipović, čuveni fudbaler, Ranko Jovović, možda najveći pesnik Crne Gore, Bajo Šaranović, ministar kulture, reditelj i profesor na Akademiji, njegov brat je bio prvi direktor Tanjuga, Pavle Kovačević, psihijatar i moj kolega sa RTS. Iz tog kraja je poreklom i Voja Brajović, dirigentkinja Opere Narodnog pozorišta Ana Zorana Brajović i Nino Brajović, generalni sekretar UNS, i prof. dr Saša Brajović sa Filozofskog fakulteta, pa i Boža Kalezić, čuveni reditelj dokumentarnih filmova.
Dve kuće od nas je i Blagoje Jovović, od čijeg je osvetničkog metka stradao Ante Pavelić. Čudna je neka energija u tom selu i nadasve beskrajna lepota i kristalna čistoća reke Zete, koja prolazi očigledno i kroz naše gene. Uz Zetu je smešteno i naše prelepo imanje, koje je ded Petar kupovao dva puta. Prvi put je išao u Ameriku da zaradi, mučio se radeći u rudnicima, a onda kad je imanje u nekoj transakciji izgubio, otišao je u Marselj i ponovo radeći teško, u solanama, zaradio novac da kupi isto to imanje. Uporni smo mi Jugovići.
Porodica
Od moje šeste godine živimo gledajući Hram na Vračaru. Imali smo zaista tu sreću, brat Bata i ja, da budemo rođeni i gajeni u beskrajnoj i bezuslovnoj ljubavi mog tate Minjice i mame Tanjice. Tako sam im ceo život tepala. To je, sada znam - kompletna privilegija i božji dar, jer samo tako možeš biti utemeljeno snažan i stabilan, slobodan, pa možda i heroj. Nije to naša zasluga, već privilegija, koja te, međutim, može lansirati visoko ako u međuvremenu ne pogineš. He-he...
Nestašna
Bila sam hiperdinamično i neobuzdano dete koje je emaniralo ljubav. A ne možeš emanirati ljubav ako nisi ukorenovan i ispunjen ljubavlju od svoga nastanka, tačnije od trenutka kada sam bila samo sjaj u očima moga oca... Imam i tu neku nepokornost, pa čak i divlju prirodu, koju sam u međuvremenu uhvatila pod kontrolu, tu stalnu potrebu za slobodom ili za tim da, što bi rekao moj drugi otac Miljan Miljanić, posedujem specifičnu drskost. Takvu kvalifikaciju mi je dao kad sam mu saopštila da idem da uhvatim Mandelu i napravim intervju. "Sviđa mi se ta tvoja plemenita drskost", uz smešak je konstatovao.
Majka
Mama je stalno brinula što ne može da me uhvati, da me kontroliše. Gde god me je ostavila kao bebu, tamo me nikad nije našla.Tako je bilo celog života, nije mogla da me savlada. Onda je u jednom trenutku digla ruke i pustila me. To je bilo negde u gimnaziji. Od tada se ne brine gde idem i kad se vraćam. U meni je razvijala neutoljivu ljubav prema umetnosti. Hvala joj. Evo sad sam, u ovoj trenutnoj fazi života, u tome, baš u lepoti i umetnosti dizajna. Vodila me je kroz Grčku, Egipat, Italiju, naše crkve, pokazivala lepotu, arhitekturu, kulturu. Bila je prelepa žena, stilizovana, uvek naparfemisana, doterana od ranog jutra. Poštovala je sebe i bila mi uzor u tome. Po povratku u Beograd bila je profesor u Devetoj beogradskoj gimnaziji na Novom Beogradu. Izvela je na put Zorana Đinđića, Vericu Rakočević, Đilasa, prof. Simeunovića, Vanju Bulića, mnoge. Znala je neke tajne o Đinđiću koje niko ne zna. Zoran je stigao u gimnaziju iz Bosne, očuh mu je bio vojno lice.
Školovanje
Bila sam uvek najbolji đak. I u Osnovnoj školi "Sveti Sava" sam proglašena najboljim đakom u 10 generacija. Svejedno. Igrala sam lastiš i žmurke u parku ispred Hrama sa svojom najboljom drugaricom, divnom Biljom Kostić, sada profesorom Medicinskog fakulteta. I u 14. Beogradskoj gimnaziji sam bila vukovac. I na Ekonomskom fakultetu sam bila najbolji student, pa i na magistraturi sam imala sve desetke. Mentor mi je bio prof. dr Zoran Pjanić, kasnije rektor BU. U vreme socijalizma hrabro je promovisao tržište i privatnu svojinu, jer je studirao na Kembridžu. Stimulisao me je tako da konkurišem za stipendiju Britanskog saveta za doktorat na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. To je najbolji fakultet ekonomije i biznisa na svetu. Davali su samo dve stipendije, a konkurisalo nas je 2.000 iz cele Jugoslavije. I na kraju sam uspela. Dobila sam stipendiju. Bila je to velika pobeda. Ali, iako sam sve pripremila - nisam otišla.
Novinarstvo
Razlog je bio - novinarstvo, u stvari put ka samoj sebi! Počela sam da radim na RTS, gde sam osetila taj put ka samoj sebi, taj najvažniji put, koji energizuje i motiviše. Ta magija novinarstva me je zaokupila, misija, saznanje koje sam, kao alpinista konopcima, kasnije putem svojih emisija davala gledaocima. Prva emisija je bila susret sa Simonom Vizentalom u Beču. Posle velikog uspeha emisije, a snimala sam je upravo posle pada Berlinskog zida, pozvali su me poznati pisac Aleksandar Tišma i čuveni heraldičar Acović na večeru u Klubu književnika. Bila sam polaskana tim pozivom. Novinarstvo vas spaja s misliocima, otvara vam mnoga vrata.
Tata je razumeo
Moji su ipak na početku bili iznervirani, jer su očekivali naučnika ili da ću postati profesor na fakultetu. Ali, u stvari, postupila sam prema tatinom uputstvu. Rekao mi je jednom da se ponosi mojim uspehom i desetkama na fakultetu i da sam dokazala da sam najvrednija - jer se studenti dele ne vredne i lenje. Onda me je pogledao i rekao: "Sada, Vesnice, ideš u život. Tamo se ljudi sasvim drugačije dele!" "Kako se u životu delimo, tata?", pitala sam znatiželjno. "Delimo se na pametne i glupe. Sad moraš da dokažeš da si pametna!" Au. Zamislila sam se. Danas, posle toliko godina, znam da sam mudro postupila.
Rizik
Izbor novinarstva umesto nauke je na prvi pogled bio rizičan i čudan, ali bio je pravi potez, koji mi je omogućio razvoj u mnogim dimenzijama. Novinarstvo je sjajan posao ako se na vreme napusti - govorio je nekada dopisnik iz Južne Afrike, a potom vrhunski političar Čerčil. Pa i onda kad je bilo najteže, na ratištu, gde sam kao prva žena izveštavala za RTS i videla toliko tragedije - doživela sam razvoj.
Vernik
Od ateiste sam postala vernik, istina ne klasični.To je bio težak, ali važan duhovni skok. Ko je s Bogom, uvek je u većini! Tu sam shvatila to najvrednije demokratsko pravilo. He-he! To me je smirilo. Krstila sam se u Dalju 1991. zajedno s Dadom Vujasinović, dakle pred sam rat, odakle smo izveštavale, ja za RTS, a Dada za Dugu. Bio je prisutan i patrijarh Pavle, koji je došao na ustoličenje osječko-poljskog vladike Lukijana. Negde imam i fotografiju sa tog zajedničkog krštenja. Divni Đorđe Ocić, filozof i pisac, bio mi je kum.
Imala sam potom nekoliko situacija na frontu u kojima sam mogla da izgubim glavu. Ma i posle ratišta nekoliko puta sam mogla da otputujem na nebo. Brojala sam, 14 puta ukupno... Ali povezala sam se sa Svevišnjim. Stalno sam s njim. Iščitavam šta želi od mene. Smejemo se zajedno mojim budalaštinama. On je naš najveći prijatelj i ne treba ga se plašiti, kao što nam podmeću.
Za nove generacije
Kažu da su intervjui s Gadafijem i Arafatom epohalni. U svom doktoratu sam napravila jedan model ekskluzivnog TV novinarstva i mlađim novinarima otkrila svoje tajne dolaska do tih nedodirljivih ljudi, kao i tajne stvaranja koncepta takvih emisija. Ali da krenemo iz početka.
Simon Vizental
Prvu emisiju sam napravila 1989. sa Simonom Vizentalom, najvećim lovcem na naciste. Bila je to priča o tome da li ga boli stomak od ujedinjenja Nemačke i potencijalnog četvrtog rajha, jer ga je Hitler stavio u logor kao Jevreja, pa je jedva preživeo. Pričao je o novom nacizmu i ultradesnici u Evropi. Vizental je rođen u Lavovu u Ukrajini. Bio je student arhitekture kad su se svi smejali gledajući Hitlera, njegovu fotografiju sa smešnim brčićima. Prestao je da se smeje kada su ga uhvatili. Onda je na kraju srećan trčao u susret oslobodiocima logora - Sovjetima. Iznenada ga je neko sapleo i počeo da ga šamara i kune. Bio je to jedan Poljak, takođe logoraš. Tu smo počeli priču o antisemitizmu. Danas je taj intervju izuzetno aktuelan. Skoro sam završila knjigu o tome, pod naslovom "Vizental kod".
Dragoslav Avramović
Sećam se dalje intervjua s guvernerom Narodne banke Jugoslavije Dragoslavom Avramovićem, svetski upućenim bankarom i članom CFR, s kojim sam postala veliki prijatelj. Sada znam da je bio globalista i da je po zadatku poslat Miloševiću u naručje.
Džefri Saks
Potom sam intervjuisala Džefrija Saksa, koji je došao u Jugoslaviju da nagovori Miloševića na neoliberalni koncept. Taj intervju od pola sata vredelo bi opet objaviti. "Ako vaš koncept uspe, svi ćemo uginuti", konstatovala sam tada. Samo se nasmejao. Danas Saks priča dijametralno drugu priču. U stvari, antiglobalističku priču. Etika kod njega ne postoji.
Gadafi
Možda je ipak najveća ekskluziva bila TV film "Pukovniku nema ko da piše", u kom sam intervjuisala Gadafija. "Svi govore o ljudskim pravima, a niko se ne brine za ljudske živote", počeo je svoj iskaz pukovnik. Taj TV intervju iz 1992. i još jedan iz 2006. su jedini koje je pukovnik dao. Sam dolazak kod njega i to šta sam mu napisala u pismu na arapskom, posle čega nas je odmah pozvao na razgovor, jeste jedna neverovatna, ali duga priča, koju ostavljam za neki drugi put...
Pablo Raptis
Mnogo toga je bilo. Ipak, najveći trag na mojoj duši ostavio je stogodišnji Grk Pablo Raptis, generalni sekretar Četvrte internacionale, koju je "nasledio" posle smrti Troickog. Taj intervju je jedini video materijal o Pablu. Njega su optuživali da u Grčkoj vodi onu čuvenu terorističku grupu "17. novembar", koja se borila protiv uticaja Amerike. Emisija se zove "Istorija koja korača". Pablov revolucionarni život, njegovi prijatelji, Sartr, Če Gevara i ostali velikani toga vremena o kojima mi je pričao, njegova razmišljanja o budućnosti i životu, putovanje kroz 20. vek su istorija. Celog života ću pamtiti jedan od njegovih životnih principa. Nazvao je to "erotskom dispozicijom". Ostala sam zapanjena, erotika u 100 godina. Pablo mi je uz osmeh prozborio da nije to ono što ja mislim. Rekao je da je to najvredniji princip punoće življenja, što je suština - živeti ispunjen život! Od momenta kada se probudimo pa do momenta kada legnemo, sve oko sebe: ljude, životinje, stvari, situacije, pa i sebe, treba da doživljavamo erotskom punoćom. "Pa kako dostići?", pitala sam. Rekao je: "U svakom momentu treba da naučimo da živimo kao da je to poslednji momenat, poslednji put." "Vežbaj, Vesna, vežbaj", ponavljao je. Od tada vežbam taj najvredniji princip života.
Oliver Stoun
Upoznala sam i Olivera Stouna. Pošto me nije dovoljno koncentrisano slušao, otela sam mu plastičnu kašičicu iz ruke, slomila je napola i upitala: "Hoćeš li ti da me slušaš ili ne?!" Svi su bili u šoku, a najviše njegova pratnja. Posle nije hteo od mene da se odvoji ceo dan. He-he. Imam petlju.
Donald Tramp
Iz rata sam prebegla u lepotu. Bilo je to pre 28 godina. Ovako je počelo. Upoznala sam Donalda Trampa 1995. Dao mi je licencu "Miss Universe" za Jugoslaviju. Redovno sam ga viđala svake godine na sastancima nacionalnih direktora organizacije "Miss Universe". Bio je vlasnik ovog prestižnog takmičenja u lepoti od 1992. do 2016. S njim nikada nisam napravila intervju. Bio mi je šef, a sa šefom se ne pravi intervju. He-he. Ima vremena, napraviću!
Transrodni standardi
Ono što je novo i značajno jeste da je organizaciju "Miss Universe" kupila od agencije AMG, koja je nasledila Trampa, jedna transrodna ličnost sa Tajlanda i od ove godine aktivno promoviše transrodne devojke. Čuli smo već da je mis Holandije u stvari transrodna osoba. Biće ih još. To smo pokazuje koliko je ogroman uticaj takmičenja u lepoti, jer globalisti preuzimaju sve. I za vreme Trampa sam u ugovorima sa "Miss Universe" morala da potpišem da ću prihvatiti transrodne ličnosti u sistem lepote.
Mis Srbije
Naša takmičenja "Mis Srbije i mis Crne Gore", čiji sam počasni predsednik, traju uz ogromne napore u vremenima koja su sve turbuletnija, ali traju! Plaćanje licenci nam je svake godine kost u grlu, i kada ih platimo, nemamo za telefon, pa uhvatimo vazduh, ćutimo nekoliko dana. A onda opet isto, svake godine - borba. Odgovorno vodimo ovu instituciju, koja ima ogroman uticaj na mlade. Taj uticaj nije dovoljno sagledan u javnosti, što mi ne pada teško, ali zaista je ogroman. Milioni nas prate, sve naše manifestacije. Kroz modu i lepotu može svašta da se promoviše. Mi to radimo drugačije od mnogih.
Drugačiji
Razlikujemo se od drugih država u domenu oficijelne lepote, takozvanih ambasadora lepote, u tri pravca. Mi smo jedina organizacija koja ima pripreme tri nedelje u inostranstvu, jer druge zemlje to rade u matičnim zemljama nedelju dana. Bukvalno svim finalistkinjama dajemo stipendije za četvorogodišnje studije. Ove godine ćemo preći broj od 440 stipendija koje smo lepoticama donirali do sada. Od ove godine finalistkinje će imati priliku da studiraju primenjenu ekologiju na novom univerziteta Fortuna. Mislim da je to jedno od najvrednijih dela u životu. Omogućila sam studiranje devojkama i tako promovisala obrazovanje kao neophodan uslov razvoja mlade žene. I treće, da ne zaboravim, svako finalno veče izbora posvećujemo nekoj zaboravljenoj ličnosti iz naše istorije i kulture. Tako smo uneli poseban smisao u ove manifestacije. Sve kolekcije koje se prave takođe su posvećene toj ličnosti.
Postoji razlika
Lepota je nesumnjivo božji dar. Ako se koristi kao misija, onda raste i razvija se. Ali, ako se koristi za kalkulacije i manipulacije, onda čili, a može i da nestane u trenutku.
Srbija je pobedila
A uspeha imamo mnogo. Devojke koje su u top 10 šaljemo na razna svetska takmičenja, počev od najvažnijeg "Mis sveta", na koje ove godine ide Anja Radić. Ja sam selektor, određujem koja gde ide, na koje svetsko takmičenje. Najnoviji i ogroman uspeh je da smo pobedili na svetskom takmičenju koje se održalo u Indiji - "Miss Glam World 2022"! Naša Valentina Vasilić je pobedila, Srbija je pobedila! Pre toga je Sara Damjanović osvojila "Miss Azija World 2019". Naša Anja Radić je 2019. postala top model Evrope. Imamo mnogo pobeda. Mnoge naše lepotice su postale VIP ličnosti. Male princeze Marija Bergam, Mirka Vasiljević, Milica Tomašević - postale su čuvene glumice. Nina Seničar, nekada mis Vojvodine, poznata je voditeljka i glumica i živi u Holivudu. Sanja Papić, koja se najviše plasirala na "Miss Universe" i bila prva pratilja mis Evrope, danas je glavni turistički agent za Maldive u regionu. Aleksandra Kokotović, nekada mis dijaspore Amerike, svetski je renomirana slikarka. Jovana Biševac je sjajan lekar i član Mense s koeficijentom inteligencije od 168! Ana Šargić je izuzetna žena u biznisu. Trenutno u Valjevu stvara svetski teniski centar. Biljana Obradović je PR Partizana i zaista afirmisani TV producent i voditelj. Aleksandra Meljničenko je jedna od najbogatijih žena sveta. Bila je u prvoj postavci finalistkinja 1996. Jelena Jakovljević je danas uspešna žena koja živi u radi u Dubaiju. Ana Karić briljira u biznisu u Belorusiji. Jelena Trninić je pisac knjiga za decu. Spisak je, naravno, veći, ali jasno vam je o čemu govorim.
Dva braka
Od prvog muža Milana Langa sam se uspešno razvela posle sedam godina napornog i interesantnog braka. Opčinio me je i oteo sa postdiplomskih studija. He-he! Bio je stručnjak za mlade devojke i mnogo stariji od mene. Posle mene se ženio nekoliko puta. Pitala sam ga na početku naše veze, kada me je opsedao: "Pa dobro, bre, Lango, ti kad god se zaljubiš, odmah hoćeš da se ženiš?!" Familija je bila u šoku. Bilo je naporno, ali uzbudljivo i saznajno to vreme s Langom. Živela sam s njim boemski život, sa sjajnim intelektualcima koji su baš pili. Toma Zdravković, Dragan Toković, Moma Kapor, Brana Crnčević, Dragoš Kalajić, pa ekipa iz SKC Vučelić, braća Kljakić, Danilo Lazović. Bila je to ekipa opasnih umetnika i intelektualaca. Zahvalna sam što sam imala tu šansu da se kao mlada družim s njima i učim od njih.
Kaseta
Kad sam ga napustila, otišla sam u Budvu, da se smirim kod mame. Došao je tamo, a pošto nisam htela da ga vidim, dao je mami kasetu sa snimljenim pesmama za mene koje je producirao sa Arsenom Dedićem. Lango je pisao tekst, a Arsen muziku. Besno sam bacila kasetu u đubre. Mama ju je izvukla i sačuvala. Nikad je nisam preslušala, ali moraću.
Bata Živojinović
Kum nam je bio genijalni Bata Živojinović, s kojim sam ostala prijatelj sve vreme. Kad me je Lango predstavio Bati, budući kum je rekao: "Pobogu, dete, vidiš kako si lepa i pametna. Gde nađe ovog matorog ludaka sa crnom i belom patikom?! U stvari, igraj se malo s njim, a posle ti evo moj sin Miljko. Sine, dođi da upoznaš Vesnu..." Šalio se, ali znam da je to pomalo i mislio. Počeli smo zajedno jedan projekat za Kinu, ali dovršiću ga s Miljkom.
Momo Kapor
Momo Kapor je bio poseban, tihi lider intelektualnog druženja u Beogradu. Sećam se i danas Svetog Jovana, divnih slava koje su on i njegova Ljilja priređivali u svojoj kući kod Karađorđevog parka, gde se skupljao krem beogradskog intelektualnog sveta. Vodila sam duge razgovore s njim i Kalajićem kad su dolazili na večere kod mene i mog drugog muža Predraga Vitasa, mog viteza.
Drugi brak
Predrag je bio blagoslov. Blag i stabilan muškarac, kakav samo i može da bude alfa mužjak. Bio je filozof, moj učitelj i moje sve. Skoro sam umrla od bola kad je otišao na nebo.
Bol postepeno čili
Mnogo sam ljudi izgubila. Potresi u meni su bili ogromni. U vreme kovida sam izgubila Lazanskog, snaju Merimu, dr Miodraga Colića, mog najboljeg druga Krisa, Branka Lompara... Sada znam tajnu. Najvažnije je umeti reciklirati tugu i patnju, što je različito. To sam uvežbala. Ako to ne umete, onda može da usledi bolest. Tuga i bol su nešto što normalno sledi kao rezultat nekih teških gubitaka u životu. Bol postepeno čili. Patnja je, međutim, izbor i svojim intenzitetom može da ubije.
Život je ljubav
Kajem se što svima njima nisam dovoljno govorila koliko ih volim i poštujem. Na mojoj vizitkarti Vesna de Vinča je logo s najstarijom porukom na svetu. To je poruka naše Vinče, Vinčanaca, čiji sam ja PR. Glasi: "Život je ljubav!" U svakom slučaju, rastanak je put ka savršenstvu! Umetnost rastanka sa ljudima u idejama, prostorima. To je zaista visok nivo umetnosti življenja.
Pišem knjige
Pišem knjigu "Kako umreti mlad, zdrav i kreativan, a imati najmanje 100 godina". To je proizvod drugara stogodišnjaka koje sam intervjuisala, kao i literature koju sam iščitala. Pišem i knjigu "Gladovanjem do zdravlja i lepote", jer to primenjujem već 30 godina. Istražujem te tajne, a mnoge sam i otkrila, kao što je tajna podmlađivanja, energizacije, održanja i razvoja lepote. Otkrila sam i glavni princip kojim možemo preživeti 21. vek, a taj se princip primenjuje na sve fenomene ljudskog života. Naravno, uz uslov da nam ne padne cigla na glavu ili atomska bomba.
O smrti
Zaista ću se truditi da umrem zdrava, mlada i kreativna. Da očekujem smrt kao novu dimenziju s velikim osmehom, a možda i pevajući. U međuvremenu ću se radovati, voleti i stvarati neprestano.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
