Rođen sam 1. juna 1968. kao Blizanac sa podznakom u Ovnu. Moje detinjstvo je obeležilo ceo moj život. Kao učenik osnovne škole "Dositej Obradović" pevao sam prateće vokale na ploči "Muzički tobogan". A imitirao sam Đorđa Marjanović i Zdravka Čolića u toj emisiji s čuvenim stihovima "Neko imitira nekog kroz muziku, pesmu i stih, kao pravi pevači, a možda bolje i od njih".
Odrastao sam u porodici punoj podrške da njihov sin ostvari svoj mladalački san. U teško vreme, kad su drugi roditelji rekli deci da studiraju, moji su verovali u moj san i poslali su me na školovanje u Beograd. Njihov uticaj na moje odrastanje je bio veliki. Mama je divno pevala u tim sedamdesetim godinama, a tata je vozio troje kola i uvek puštao zanimljive kasete. Imali smo Čkalju, pevali "Šumadiju" Miroslava Ilića i "Smej se, smej". Bili su vredni i pošteni ljudi, koji su sve sami stekli.
Vojvođanin dragačevskog porekla
Iako sam rođeni Novosađanin, nekako sam uvek bio bučniji i temperamentiji, valjda su to ti geni. Mama Jovanka, devojačko Đurić, iz Korenite je nadomak Tršića, a otac Radojko, zvani Rade, poreklom je iz Goračića nadomak Guče. Sad sam se setio da me jednom Andrija Milošević u "Tabloidu" pitao: "A vi što vičete?" Imam i brata Sinišu, koji je mlađi od mene pet godina.
Voditelj u školi
Kao učenik osnovne škole, pet minuta na svakom času sam držao svoj TV dnevnik i pet minuta objašnjavao šta se dešava u zemlji i svetu. Na grafoskopu sam pokazivao vesti dana i objašnjavao događaje svojim drugarima. Kao mali vežbao sam ispred ogledala da čitam TV vesti, ali zanimljivo - nikad nisam bio novinar informativnog programa.
Detinjstvo
Od fudbala sam na vreme odustao, jer je sa mnom u razred išao naš čuveni fudbaler Slaviša Jokanović. Još kao osmogodišnjak sam preko veze išao na Jugoviziju i gledao Danijela s "Džuli", Lepu Brenu sa "Sitnije, cile, sitnije" i Bebi Dol, koja se tada pojavila s pesmom "Rudi". Inače, kao osnovac sam učestvovao na snimanju novogodišnjeg programa TV NS. Ma bilo je svega. Crno-bela fotografija koju gledaš nastala je kad sam bio uz Rajka Dujmića iz Novih fosila. Pevali smo pesmu "E, moj Saša", daleke 1983. godine. Tako da, od samog rođenja, sve me je vodilo ka Radio Novom Sadu i TV NS.
Gimnazijalac
Sebe sam pronašao u Karlovačkoj gimnaziji, što je najlepši deo mog tinejdžerskog doba. Glumili smo, imali novogodišnje predstave za decu. Sa mnom u razred je išao i Goran Šušljik, naš poznati reditelj, producent i glumac. Iz Karlovačke gimnazije 1986. godine pravac u Radio Novi Sad na praksu, gde sam honorarno sarađivao u emisiji "Omladinski slap". Imao sam rubriku "Kulturni dragstor" i pisao aforizme "Bockalice".
Vojska
Novinarski put se nastavio u JNA. Pošto mi se nije svidelo da budem desetar u pešadiji, prešao sam da budem novinar u listu Pete armijske oblasti "Za domovinu". Tada nisam dužio pušku, nego pisaću mašinu. Neverovatno, zar ne? A desilo se i da u vojsci sarađujem s našim poznatim fotografom Nebojšom Babićem, koji je bio moj klasić i pravio je fotografije. Posle je splet okolnosti učinio da mi slika prve promo-slike za "Tabloid" BK televizije. Privilegija posla novinara u vojsci je bila što sam mogao da obiđem sve koncerte zabavne i rok muzike, sve filmske premijere i da idem na pozorišne predstave. Te godine sam bio i delegat vojnik iz JNA, gde sam video i predosetio skori raspad Jugoslavije. Bio sam gost i u jednoj političkoj emisiji i doživeo sam taj osećaj kad te gleda cela zemlja.
Jedna devetka
Nakon povratka iz Zagreba upisao sam Fakultet političkih nauka, smer novinarstvo, i završio sam ga s prosečnom ocenom 9,5. Zar razliku od dve godine starijeg kolege Ivice Dačića, nisam hteo da poništavam ispite. Zamislite, nisam dobio desetku jedino iz predmeta retorika. I nek mi neko kaže da je život uvek pravedan. I pored dobrih ocena i preporuka, nisam mogao odmah da nađem posao, a bila je strašna hiperinflacija.
Prvi posao i suspenzija
Ipak, u maju 1994. počinjem da radim kao reporter u "Novosadskim razglednicama", da bi u oktobru krenuo da budem urednik emisije "Evergrin odiseja". Tad je bila i moja prva suspenzija, jer je tadašnji urednik NS plusa procenio da suviše ozbiljno i "drveno" vodim taj program. Posle šest meseci sam se vratio i to je bila emisija koja se bavila evergrin muzikom i rok muzikom s prostora eks-Jugoslavije.
Tok-šou
Prvi tok-šou radio sam s Blažom Popovićem, a bum je napravila emisija s proročicom Kleopatrom i Vesnom Versaće. I onda se 5. oktobra 1996. godine rodio "Tabloid", koji se emitovao na tri televizije. Bio je to tok-šou koji se emitovao preko 23 godine, a posebnu slavu je stekao na BK televiziji. Iako sam čak tri puta konkurisao za TV lice BK televizije, nisu me primili, a zvali su me u goste na "BK parlament".
Kompliment
Na Bogojavljenje 2001. godine na poziv Aleksandra Tijanića prešao sam na BK. Tu je "Tabloid" doživeo najveću slavu. I dalje mi je najveći kompliment kad mi gosti dođu na Radio NS u format "Subota sa Sašom" i kad kažu: "Odrastao sam uz vaše emisije."
Aleksandar Tijanić
Uvek me je štitio i bio sam prvi koji je zvao ličnosti iz sveta estrade na tada konzervativnoj BK televiziji. Kad me je jednom jedan gost tužio, Tijanić me je zaštitio, a posle me je pitao: "Uzimaš li psihijatrijski nalaz od gostiju da li su normalni? " Gost je smatrao da se previše otvorio.
Nada Obrić
Ovo će ti biti zanimljivo. Nada Obrić je pravila svoj autorski tok-šou, a ja sam joj bio prvi gost, čak su i moji roditelji učestvovali u toj emisiji. Jedine emisije u kojima su moji roditelji bili publika je emisija gde je gošća bila Lepa Lukić i sledeća gde je Rade Jorović pevao "Žene vole oficire" u srpskoj nošnji.
Kultni intervjui
U kontinuitetu "Tabloid" je bio najdugovečniji tok-šou od Vardara do Triglava, sa 1.125 emisija. Jedini sam koji je uradio Ljiljanu Nikolovsku, kultnu pevačicu grupe Magazin, Mišu Kovača, prvi put su kod mene bile zajedno sestre Bekvalac, a onda i Jelena i Divna Karleuša u istoj emisiji. Intervju s Lepom Brenom sam čekao punih 18. godina, ali ko čeka taj i dočeka. Cake iz intervjua sa Cecom ili Nedom Ukraden i danas se prenose na Tiktoku i ostalim društvenim mrežama. Ne postoji koleginica ili kolega koji je radio tok-šou a da me je odbio.
Muzički žiri
Oduvek sam slušao svoje emocije i muzički ukus koji je formiran još u detinjstvu, jer sam kolekcionar svih diskografija domaće zabavne muzike i imam skupljene sve festivale na jednom mestu. Stoga nije ni čudo što sam bio i član žirija Beovizije i dva puta član žirija Beogradskog proleća. Iako sam se tome opirao, jednom sam otišao i da budem član žirija "Zvezda Granda". To je tada bio novinarski žiri.
Šoumen
Mišljenja sam da kako se formiramo u detinjstvu, to će generisati naš život. Otkako sam se rodio, sanjao sam da budem novinar. Vodio sam šou-programe u svom ulazu, izbore za pesmu Evrovizije, zabavljao drugare u autobusu... Svega je bilo. Mnogo sam uradio i info-tura za novinare. Koji je moj zadatak u tom autobusu? Naravno, da budem šoumen i dobar di-džej. I kod mene se pušta samo ona muzika koju svi znaju. Kad si u Bosni, puštaj sevdalinke, ali na moderan način, kad si u Srbiji, po manastirima udri ćirilicu, a kad kreneš ka Grčkoj, udri po "Grkinji" Mikija Jevremovića. Znači, uvek nešto što je opšteprihvatljivo.
Kraj "Tabloida"
Nije sve bilo med i mleko u mom životu. Bilo je i mnogo teških trenutaka. Posebno mi je teško bilo kad je naprasno skinut "Tabloid", bez nekih velikih ili pametnih objašnjenja.
Na ivici smrti
Posle toga usledio je stresan period u mom život. Dobio sam kovid zbog narušenog imuniteta i pored dve kineske vakcine. Siguran sam da je uzrok teške bolesti bio stres i ništa drugo. Skoro sam i došao do "Sabirnog centra", jer sam, kao u tom filmu, bio između života i smrti, ali sam odlučio, pre svega zbog mog sina Vladimira, da ostanem među živima.
Borba sa samim sobom
I tako se posle četiri dana i 42 stepena temperature kovid povukao. Pobedio sam. Tako je bilo i sa ostalim bolestima. Operisao sam polip na glasnim žicama, jer sam se dernjao non-stop u mikrofon. Nemoj da se čudiš, ja sam novinar, to tako mora. Potom sam imao problema i s kilogramima. Uvek sam se gojio na psihosomatskoj osnovi, ali uspeo sam da smršam 20 kg za tri meseca. Na jednom detoksu u Vrnjačkoj Banji sam smršao sedam kilograma za sedam dana. Moja profesionalna deformacija je u tome da unosim previše emocija u ono što radim i to se odmah reflektuje na neku boljku. Kod mene je i reuma na psihosomatskoj osnovi, kao i nervoza stomaka, iritabilni kolon.
Supruga
Ceo život sam sanjao crnke i onda me dočekala plavuša - Dragica Daca Brebanović. To je tek bila priča. Videla me je u emisiji s proročicom Kleopatrom i u "Tabloidu" s misicama gde je bila gošća Milja Vujanović. Rekla je tada: "Ovaj čovek mi je simpatičan kao neki rođak", i zamolila je drugaricu s Radio Stotke da nas upozna. I tako 5. oktobra 1996. se desio" Tabloid", u kom je prvi gost bio Milovan Ilić Minimaks, a onda 2. septembra 1997. godine se desila Dragica Daca Brebanović. I poklonila mi knjigu "On, ona i mi' Slavoljuba Đukića, koja je govorila o Miri i Slobi.
Daca je bila inženjer tehnologije - mikrobiološki procesi. Uvek je bila prva na barikadama u svakoj revoluciji, za razliku od mene Blizanca, večitog diplomate, jer takvi smo mi politikolozi. Venčali smo se u plavom, u diskoteci "Dendi" 4. novembra 2001. godine. Bio sam di-džej na svojoj svadbi i pevao sam pesmu "Ženim se vala, vrijeme je". Oko stotinak zvanica, bez prisustva medija i paparaca.
Sin
Najveća radost mi je bila rođenje sina Vladimira. On je moj ponos i razlog što sam nastavio da se borim, ali to sam ti već pričao. Vladimir je napunio 18 godina 1. avgusta i ne voli slikanje i publicitet kao što to voli njegov otac. I ja to poštujem. Nažalost, izgubio sam njegovu majku Dacu, prerano je otišla. Zahvalan sam na svemu što nam je pružila.
Požar
Žao mi je i što je u jednom požaru nestao veliki deo moje TV arhive, tako da ne mogu da se vide svi formati koje sam radio. Bilo je to na 1.000 beta, VHS kaseta. Radio sam različite formate - "Evergrin odiseja", "Tabloid", "Zabavne nedelje", "Na dva mora", kviz "Koliko se poznajemo".
Novi Sad
U karijeri je stalno bilo plime i oseke. Svoj mir sam našao na Radio Novom Sadu, gde sam i počeo karijeru, daleke 1986. godine. Sada radim dva formata - "Subotom sa Sašom" i "Čuvar noći". Dolaze svi slušaoci koji su odrasli uz moje emisije ili vršnjaci koji poštuju moj rad. Lepo mi je kad prođem Novim Sadom i osetim svu tu ljubav dragih ljudi. Novi Sad i ja se volimo javno.
Petar Pan
Realnost je da otkako ne radim na televiziji, na televizijama me ima više nego ikad. Sreću sam pronašao u ljubavi moje publike, koja mi dolazi na radio da se sećamo starih dobrih vremena. Jesam, nostalgičar sam. Uvek ću biti nostalgičar, romantičar, korektni kolega, iako to danas nije više u modi. Znaš, kad me vide drugari na proslavi mature ili na nekom okupljanju generacije s fakulteta, svi mi kažu: "Ti si, Saša, zaista čovek koji je ostvario svoje snove iz detinjstva." I to je tako. Zato je u pravu kultna i najbolja pevačica grupe Magazin Ljilja Nikolovska, koja mi je jednom prilikom u emisiji rekla: "Ti ćeš, Saša, zauvek ostati Petar Pan. Večiti dečak koji sanja san o nekim boljim šou-programima i televiziji." I valjda je to najbolja osobina nas Blizanaca u horoskopu. Zato i najviše volim da zapevam pesme Zdravka Čolića.
Knjige
Spremam se da objavim knjigu svojih kolumni. Diplomirao sam na temu "Kolumna u jugoslovenskom novinarstvu - kolumne Aleksandra Tijanića, Mirjane Bobić Mojsilović, Stojana Cerovića, Bogdana Tirnanića" i nekako je logično da sve zaokružim jednom knjigom kolumni. Prva knjiga će biti moje kolumne, koje pišem već sedam godina a bave se televizijom i masovnim medijima, a druga će se zvati "Svi moji gosti i glavni urednici".
Peglica
Vozio sam najviše crvenu "peglicu", to sam zaboravio da ti kažem. Nije to bila demagogija. Jednostavno sam bio zaljubljen u taj auto. Najšarmantnija mi je bila prodavačica koja radi na delikatesu kad je rekla: "Komšija, slušala sam vašu priču u 'Realnoj priči' na TV Kurir. Baš je zabavno." Jedna prodavačica na Futoškoj pijaci mi je poklonila glavicu kupusa i rekla je: "Ti si pozitivna osoba, nemoj da me bije maler." Medicinska sestra, dok mi je vadila krv, rekla mi je: "Obožavam da slušam 'Subotu sa Sašom', samo kod vas može i 'Košava sa Dunava', Marinko, EKV i Miladin Šobić u istoj emisiji." Kod mene sve može, ali neka je sa ukusom.
Posle mene
Iza mene će ostati sećanje ljudi i njihova ljubav i lojalnost. Meni je jedna konobarica u Jablanici, dok je donosila ćevape, rekla: "Znam te, ti si čovek iz starih dobrih vremena televizije. A ja sam izbacila televizor kroz prozor."
Sve iz početka...
Ti me sad pitaš da li bih menjao profesiju da mogu da biram. Pa zašto bih to uradio? Ovaj posao mi je omogućio da uživam u najlepšim hotelima u Turskoj, da jašem kamilu u Egiptu, da se vratim na obalu detinjstva, Jadranskog mora, da bacim novčić u bunar želja na Ohridskom jezeru. Vozači autobusa mi nikad nisu naplatili kartu, a taksisti uvek vole da daju malo višu cenu, jer ovaj je sa televizije. To vam je televizija - fatamorgana. Srećan sam čovek jer radim posao koji volim i o kome sam sanjao kao dete. Ostao sam dosledan sebi. Neko će reći da sam demode, staromodan, ali sam srećan što sam ostao dosledan sebi i što nisam prihvatio trule kompromise. Kao diplomirani politikolog srećan sam što se nikad nisam bavio politikom, nego masovnom kulturom i medijima.
Nije slučajno
Ništa u mom životu nikad nije bilo slučajno. Nisam lako ostvarivao svoje snove, ali je tu uvek bio prst sudbine da nešto odluči. Onaj od gore i univerzum najbolje su znali zašto je to za mene najbolje. Iako sam u poslednje tri godine prošao neke od najtežih trenutaka svog života, živim u nadi da me univerzum još uvek voli i da će moj život biti zanimljiv kao i do sada. Jer ovo je tek mojih prvih pola veka. Koliko sam istorije osetio na svojoj koži, stvarno sam zahvalan sudbini što mi je dala da ispišem ove stranice i da s vama podelim ovako lepa sećanja.
Stil života
Mnoge pevačice su me odbile. Često i neki umišljeni glumci. Ali nikad, apsolutno nikad me nije odbio kolega, bilo da je iz štampe, s portala, radija ili televizije. Novinarstvo vam je posao koji omogućava da možda nemate puno para u životu, ali da budete na svakom važnom događaju. Novinarstvo je posao koji se ne živi u klasičnom radnom vremenu. To vam je stil života.
Za kraj...
I zapamti ovo dobro - nije važno koji fakultet završiš, nije važan više ni talenat, ni upornost u ovim novim vremenima, najvažnije je kako se snađeš i prilagodiš. Stoga će dobri novinari biti oni ljudi koji poznaju moderne tehnologije, koji imaju u sebi duhovitost, energiju i cinizam. Neko ko će vladati novim pravilima. Srećan sam što su se tri para srećno zaljubila uz moj program. I srećan sam što sam gomili publike omogućio da upozna svoje omiljene zvezde. Jer poštujem karmički zakon - ako seješ dobro, još bolje će ti se vratiti. Imam pravilo da nikad ne kasnim s rokovima. Uvek dolazim na dogovorena snimanja, jer ne radi drugom što ne želiš tebi da se desi.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
