"CRNA GORO, JESI LI TO TI?": Dve decenije od referenduma: "Dan podele, a ne slavlja"

Prošlo je 20 godina od proglašenja nezavisnosti Crne Gore i referenduma održanog 21. maja 2006. godine, na kojem se 55 odsto izašlih građana izjasnilo za otcepljenje, dok je 44 odsto bilo protiv.

Posledice udaljavanja Crne Gore od Srbije

Dražen Živković komentarisao je odluke koje je Crna Gora donela pre 20 godina, kada je postala samostalna država, kao i to koliko danas te odluke vidi kao neophodne u tom trenutku, ali i sve kasnije poteze kojima se, prema njegovim rečima, sama udaljavala od Srbije:

- Dvadeset godina kasnije jeste veliki, ali i nije veliki vremenski period da bismo mogli da analiziramo neke stvari. Međutim, ono što je sasvim izvesno jeste da su crnogorska država i njeni predstavnici, oličeni u Milu Đukanoviću, imali tri cilja kada su ušli u ovu priču. Prvi je bio da se nova država stvara na antisrpskom narativu i zato i 20 godina kasnije imamo narativ koji ne jenjava. Drugi je bio stvaranje privatne države koja će gospodinu Đukanoviću i njegovoj eliti, a pogotovo njemu lično, omogućiti imunitet i zaštitu od gonjenja za šverc cigareta i sudskog procesa koji se vodio u Italiji. I treći, ono što je bilo evidentno već dve godine nakon proglašenja nezavisnosti, jeste da će istim putem krenuti i Kosovo i Metohija i da će Crna Gora biti gotovo prva koja će priznati, kako oni smatraju, lažnu državu Kosovo na teritoriji Srbije - kaže Živković.

On dodaje da je javnost u Crnoj Gori mogla da vidi kako je izgledalo obeležavanje 20 godina nezavisnosti:

- Postoje opštine u Crnoj Gori koje uopšte nisu planirale niti proslavljaju Dan nezavisnosti. To su opština Tuzi sa dominantnim albanskim stanovništvom, kao i Plav, Rožaje i Petnjica.

Dan podele, a ne slavlja

Vesko Drašković je komentarisao šta danas treba da slavi Crna Gora i kako se tumači 20. godišnjica nezavisnosti, uz suprotstavljene stavove o njenom značaju i posledicama po odnose sa Srbijom:

- Dobijanje države na takav način bilo je vulgaran čin, zato što je sve što su radili da bi stvorili državu u to vreme bilo genocidno, bez naroda, bez jezika, bez pisma, bez crkve. Praktično, identitet Crne Gore kao države bez toga ne postoji. Međutim, država je uz određenu podršku formirana, stvorena i sada imamo državu. Niko nije protiv države, ali jeste protiv onoga što se radilo u ime države. I zašto je, na primer, nasleđe te države postalo kao u drugoj Jugoslaviji - partijska odluka? Imali smo jednopartijski sistem koji je odlučivao o državnosti Crne Gore i to je nasleđe Josip Broz Tito. Posle toga se isto desilo i u Crnoj Gori, da je jedan čovek umislio da je Tito.

Antisrpski narativ

Mile Bjelajac komentarisao je kako je tokom vremena došlo do jačanja antisrpskog narativa i koncepta koji danas, prema njegovim rečima, doživljava vrhunac:

- To nije prvi put u istoriji. Videli smo to i tokom Drugom svetskom ratu, kada je uz patronat Italije i tokom okupacije formirana nova vlast u Crnoj Gori, kada se pokušalo sa tim inženjeringom, počev od zastave do drugih crnogorskih obeležja. Isto se dešavalo i za vreme Austrougarske okupacije. Sve to ima svoju pozadinu u geopolitici. Vidite, Austrougarska je čvrsto odlučila da napadne Srbiju i da ne dozvoli da nakon Bukureštanskog mira sa Turskom i Bugarskom dođe do jačanja Srbije, a još manje da se u proleće 1914. godine ostvari realna unija između Crne Gore i Srbije.

"Podgorica i Beograd ponovo će biti zajedno"

Perović komentarisao je kako bi danas izgledao rezultat referenduma o nezavisnosti Crne Gore i da li bi država ostala u zajednici sa Srbija:

- Sigurno bi rezultat danas bio drugačiji, u korist onoga što je ispravno i normalno. Normalno je da Podgorica i Beograd budu jedna država. Da li će to biti dve republike, dve pokrajine ili nešto drugo - ne znam, ali verujem da će se to desiti. Ovo što se danas dešava, vezano ne samo za Crnu Goru, već i za Kosovo i Metohiju i Republiku Srpsku, trajaće dok traje ta okupaciona sila. Današnja okupaciona sila su NATO i Evropska unija. Kada to nestane ili se prekomponuje, sve će se vratiti na svoje mesto. To je stvarnost koja, po mom mišljenju, dolazi.

Dan nezavisnosti kao dan tuge

Vladislav Dajković komentarisao je reakcije na čestitke povodom 20 godina nezavisnosti Crne Gore i kako taj datum vidi deo javnosti:

- Kad mi neko čestita Dan nezavisnosti, uvredi me. To je kao da kažete Srbinu iz Republike Srpske: "Đe si Bosanac". Dan nezavisnosti u Crnoj Gori je za nas Srbe dan žalosti, jer 2006. godine smo se odvojili na lažnom, pokradenom referendumu, koji su finansirali narko-klanovi iz regiona.Na referendumu su glasali Muslimani, Bošnjaci, Hrvati i Albanci iz dijaspore, koji su dovođeni avionima iz Luksemburga, Francuske, Nemačke i Amerike, i koji su za to dobijali novac. Sa druge strane, Srbi koji su rođeni u Crnoj Gori, koji su odrasli i školovali se u Crnoj Gori, nisu imali pravo glasa. Taj referendum je bio dan kada je sve krenulo nizbrdo za srpski narod u Crnoj Gori. Dve godine nakon referenduma desila se najsramnija stranica u istoriji Crne Gore, kada smo priznali lažnu državu Kosovo, pa smo uveli sankcije Rusiji, pa smo ušli u NATO pakt, koji je bombardovao i ubijao našu decu, pa smo falsifikovali celokupnu našu istoriju. Tako da nas za taj datum vežu samo loše uspomene i na taj dan je pola Crne Gore plakalo.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs