AMERIKA SLAVI 250 GODINA! Erin Kothajmer, zamenica šefa misije Ambasade SAD za Kurir: Partnerstvo sa Srbijom okrenuto budućnosti!
Za Ameriku ne postoji važniji datum od 4. jula, jer je tog dana pre 250 godina ratifikovana Deklaracija o nezavisnosti, dokument koji nije samo označio rođenje nove države, već je postao simbol ideja slobode i jednakosti koje su oblikovale moderni svet. Upravo uoči ovog velikog jubileja, vršilac dužnosti zamenika šefa misije Ambasade SAD u Srbiji Erin Kothajmer govori za Kurir o značaju američkog Dana nezavisnosti, vrednostima koje su opstale do danas, odnosima sa Srbijom i planovima za buduću saradnju.
Šta za vas znači 250. godišnjica usvajanja Deklaracije o nezavisnosti SAD i kako biste objasnili njen značaj nekoma ko nije Amerikanac?
- Bio je to izuzetno značajan trenutak u istoriji. Grupa vizionara okupila se sa idejom da stvori naciju zasnovanu na određenim principima - jednakosti, slobodi i ljudskom dostojanstvu. Ti ljudi su duboko verovali u snagu pisane reči. Smatrali su da će ideje, ukoliko budu zapisane i ugrađene u Ustav kao instituciju, oblikovati generacije koje dolaze. U to vreme to je bila veoma nova i smela zamisao. Naravno, ideje o slobodi ve su postojale i širile se svetom, ali ovo je bio prvi put da su u toj meri pretočene u jedan institucionalni okvir. Te vrednosti su zapisane na papiru, ali upravo je taj papir promenio tok istorije. Mnoge zemlje širom sveta inspirisale su se tim rečima. Za mene je ovaj jubilej pre svega simbol težnje ka slobodi i dostojanstvu. Dodala bih da je on i simbol inovacija - vere u sopstvene ideje, u sopstvene sposobnosti i u mogućnost da one mogu da uspeju.
Pominjete ideje i vrednosti koje su stvorile današnju državu. Koje od njih su aktuelne i danas, ne samo u SAD, već i globalno?
- U osnovi svega je sloboda - sloboda veroispovesti, sloboda govora, sloboda izražavanja i sloboda medija. Verujemo da su upravo te vrednosti od ključnog značaja za svako društvo koje želi zdravu demokratiju i prosperitet. Ljudi moraju biti slobodni da razvijaju i ostvaruju svoje ideje. Zato smatram da su ove vrednosti danas jednako važne kao što su bile pre 250 godina u Filadelfiji. One nisu samo američke vrednosti. One pripadaju celom svetu i svim ljudima. Upravo zato nastavljaju da budu inspiracija.
Na koji način današnji odnosi između SAD i Srbije odražavaju poruku partnerstva, slobode i saradnje koju vaša ambasada želi da istakne kroz obeležavanje ovog jubileja?
- Odnosi između SAD i Srbije zasnovani su na zajedničkim principima. Sa srpskim narodom delimo mnogo toga - zajedničku viziju budućnosti i želju da našoj deci ostavimo bezbedniji, sigurniji i prosperitetniji svet. Tokom ovogodišnjeg programa "Freedom 250", koji smo gotovo u potpunosti organizovali u partnerstvu sa srpskim institucijama i organizacijama, još jednom smo se uverili koliko toga imamo zajedničkog. To se vidi u kulturi, muzici, sportu, poslovanju, inovacijama, nauci, obrazovanju... Na primer, organizovali smo izvanredan koncert na Kolarcu na kojem su zajedno nastupili američki džez pijanista i Big bend RTS-a. To je samo jedan od brojnih primera naše saradnje. Ove godine imamo mnogo razloga za slavlje - ne samo zbog američkih dostignuća i inovacija, već i zbog partnerstva koje gradimo sa Srbijom.
Koje biste zajedničke tačke u odnosima SAD i Srbije izdvojili kao najvažnije u ovom trenutku i gde vidite najveći potencijal za dalje unapređenje odnosa?
- SAD i Srbija imaju dugu istoriju prijateljstva i saradnje koja seže još u vreme Prvog i Drugog svetskog rata. Ove godine obeležavamo i 145 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između naših zemalja. Tim povodom pre nekoliko nedelja otvorili smo izložbu u Narodnoj biblioteci posvećenu toj bogatoj istoriji. Zanimljivost koja me posebno fascinira jeste činjenica da je Beograd verovatno jedan od retkih, ako ne i jedini glavni grad na svetu koji ima četiri ulice nazvane po američkim predsednicima. Tu je Džordž Vašington, prvi predsednik SAD, zatim Vudro Vilson, veliki prijatelj Mihajla Pupina, koji je upravo od njega saznao više o hrabrosti srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Predsednik Vilson je imao ključnu ulogu u tome da se 28. jula 1918. godine srpska zastava zavijori iznad Bele kuće. Tu su i Frenklin Ruzvelt, koji je predvodio saveznike tokom najmračnijih dana Drugog svetskog rata i pružio značajnu pomoć Evropi, uključujući i Srbiju, kao i Džon Kenedi, koji je nastavio tu tradiciju.
Sada se često govori o novoj eri srpsko-američkih odnosa. Šta to znači?
- Kada govorimo o sadašnjosti, verujem da ulazimo u novu eru naših odnosa. Postoji mnogo pozitivne energije za zajednički rad, posebno u poslovanju, tehnologiji i inovacijama. Ove godine obeležavamo i 20 godina državnog partnerstva Srbije i Nacionalne garde Ohajo. Radujemo se i učešću na Ekspu 2027,što predstavlja jedan od naših prioriteta. Kada razmišljamo o Srbiji, vidimo talentovane, istrajne i inovativne ljude. U tome prepoznajemo i sebe. Delimo iste vrednosti i želju za napretkom, zbog čega ovu novu fazu odnosa vidimo kao odličnu osnovu za još intenzivniju saradnju u oblasti privrede, kulture, sporta, tehnologije, zdravstva i mnogim drugim oblastima.
Pominjete da vam je važan Ekspo 2027. Vidite li tu manifestaciju kao veliku priliku za dodatno unapređenje odnosa između Srbije i SAD?
- Apsolutno. Ekspo otvara ogroman broj mogućnosti. Posebno mi se dopada njegova tema - "Igra(j) za čovečanstvo: sport i muzika za sve". To su oblasti u kojima i SAD imaju bogatu tradiciju, baš kao i Srbija. Ekspo vidimo kao priliku da predstavimo američka dostignuća, ali istovremeno i da zajedno sa Srbijom pokažemo kakvo partnerstvo gradimo za budućnost. Uverena sam da će imati i veoma značajnu poslovnu dimenziju.
Bilo je mnogo aktivnosti i različitih programa tokom obeležavanja 250. rođendana vaše države. Šta nas još čeka u sklopu "Freedom250", kako ste nazvali ovu misiju približavanja američke istorije i vrednosti građanima Srbije?
- Već smo prešli polovinu puta i iza nas je mnogo uspešnih događaja. Pored koncerta u Kolarcu, zajedno sa Američkom privrednom komorom organizovali smo konferencije "Freedom 250", na kojima su srpske i američke kompanije razmenjivale iskustva i tražile nove mogućnosti za saradnju. Organizovali smo i sportski festival u ulicama koje nose imena američkih predsednika, a podržali smo i sjajan projekat srpske organizacije "Fer plej", koja organizuje omladinske fudbalske turnire. Ovog puta napravili su takmičenje po uzoru na Svetsko prvenstvo u fudbalu, sa 48 ekipa, baš kao na Mundijalu koji se trenutno održava u SAD, Kanadi i Meksiku. Građani trenutno mogu da posete i izložbu o "očevima osnivačima" u Biblioteci grada Beograda, koju je pripremila Bela kuća, a prikazuje istoriju nastanka SAD i vrednosti na kojima je zemlja osnovana. Tu je i izložba u Narodnoj biblioteci povodom 145 godina diplomatskih odnosa Srbije i SAD. To je samo deo programa, mogla bih satima da govorim o svemu što smo pripremili.
Jedan od najvažnijih događaja održava se već sutra, 2. jula.
- Tako je. Nalazimo se upravo u Ložionici, gde ćemo organizovati verovatno najveću proslavu Dana nezavisnosti koju smo ikada priredili. Veoma smo ponosni na partnerstvo sa Vladom Srbije i Ložionicom. Nalazimo se u Američkom resursnom centru (ARC), kroz koji je od otvaranja prošlo gotovo 10.000 ljudi, a organizovano je između 600 i 700 besplatnih programa. A kada je reč o samoj proslavi, pripremili smo mnogo iznenađenja.
Ovo je čini mi se prvi put da proslavu Dana nezavisnosti organizujete van američke rezidencije?
- Tako je, to smo učinili namerno, jer smo želeli da pokažemo novu fazu američko-srpskih odnosa i uspešno partnerstvo koje smo razvili sa Ložionicom. Nakon proslave sledi kratka letnja pauza, ali nas potom očekuju dva zanimljiva filmska festivala. Prvi će krajem jula biti posvećen sportskim filmovima, a drugi u novembru američkoj muzičkoj tradiciji. Posebno smo uzbuđeni zbog projekta vremenske kapsule koji realizujemo zajedno sa kompanijom Capelli Sport. U kapsulu ćemo smestiti predmete i video-poruke iz današnjeg vremena, nakon čega će ona obići američke centre u Kragujevcu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Nišu i Bujanovcu. Na kraju će u decembru biti zakopana. Tek za 25 godina će biti otvorena. Tokom prijema povodom Dana nezavisnosti prikupljaćemo i poruke gostiju namenjene budućim generacijama i stavićemo ih u kapsulu.
Kurir Politika/I.K.
