PRAG - Srbija je učinila neverovatan napredak na svom putu u evropsko društvo, ocenjuje predsednik Odbora za spoljne poslove češkog parlamenta Karel Švarcenberg, koji se nada da će i zapadnoevropske zemlje u kojima postoje predrasude prema Srbiji umeti da to pravilno cene.
On je uoči posete Srbiji, poručio da će Češka Republika sigurno podržavati sve korake koji će Srbiju voditi u Evropsku uniju i izrazio nadu da ćemo se tamo zajedno sresti u relativno bliskom periodu.
"Iskreno rečeno, divim se tome šta su Srbi poslednjih godina uspeli", rekao je Švarcenberg, koji će od 21. do 23. septembra boraviti u poseti Srbiji, na čelu delegacije Odbora za spoljne poslove Poslaničkog doma Parlamenta Republike Češke. Podsetivši da je i njegova zemlja prošla kroz proces pristupanja Uniji, on je priznao da sve ono što tome prethodi nije lako, već je danas mnogo složenije i teže.
Upitan šta misli o planu predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera za rešavanje izbegličke krize, bivši šef češke diplomatije izražava uverenje da bi evropske države trebalo da iskažu solidarnost i prihvate veći broj izbeglica. "Nekoliko udarnih država ne može da nosi veliki teret, a mi da budemo samo posmatrači", primećuje Švarcenberg.
"Uveren sam da treba dobrovoljno da ponudimo prijem većeg broja izbeglica, ali bojim se da obavezne kvote, kako ih Junker zamišlja, vode ka tome da će se naši političari odricati odgovornosti i svi će se samo žaliti na Brisel i Evropsku uniju", dodaje on. Švarcenberg izražava zadovoljstvo što je, kako ističe, češka vlada sada zauzela ispravan stav što se tiče izbeglica i migranata.
"Za razliku od Zapadne Evrope mi, Slovaci i slično smo, kao prvo, kontinentalne zemlje, kao drugo, takođe smo poslednjih 50 godina živeli u zatvorenom prostoru, gde se nismo navikli na veći broj stranaca za razliku od zapadnoevropskih država, u kojima se to dešavalo odavno. Mi smo još uvek dosta provincijsko društvo i to utiče na naše stavove", objašnjava on. Govoreći o uticaju izbegličke krize na glavne evropske vrednosti i principe, Švarcenberg kaže da je normalno da postoje različita mišljenja i oprečni stavovi među zemljama članicama, ali ne veruje da bi one zbog toga napustila evropske principe.
