Sama ideja bojkota je legitimna politička odluka, ali je ujedno i radikalna i kao takva nosi sa sobom radikalne ishode - ili vrlo dobre, ili vrlo loše po one koji bojkot zagovaraju.
To u intervjuu za Kurir ocenjuje Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, komentarišući odluku dela opozicije da definitivno ne ide na naredne izbore.
Kako vam se čini opoziciona kampanja za bojkot, a kako sama ideja bojkota izbora?
- Ako su te stranke i definitivno odlučile da bojkotuju izbore, a jesu, onda bi iz praktičnih razloga za njih bilo dobro i da su krenule u kampanju, i to iz dva razloga. Prvo, što ne postoji „komunikacijski šum“, jer ostali akteri imaju manje aktivnosti nego što će ih imati u samoj kampanji, i drugo, zato što „probojkot“ stranke u kampanji ostaju bez brojnih kanala koji bi im bili dostupni u slučaju da podnesu izbornu listu. Ono što je problem za njih jeste što su krenuli s kampanjom i, faktički, veoma brzo odustali od nje. Ta kampanja nije bila posebno inventivna, oslonjena je dominantno na direktan kontakt s biračima, lepljenje plakata i kratko je trajala. Nejasno je zašto su prestali s kampanjom, no može se očekivati da su aduti sačuvani za kraj budući da do izbora ima nekoliko meseci.
Da li će od bojkota profitirati onaj deo opozicije koji nije za takvu ideju - SRS, LDP, DSS, SPAS?
- Teško da će sve ove stranke profitirati. Neke od njih mogu, ukoliko se poklope i druge okolnosti, s obzirom na to da imaju veoma niske rejtinge i pritom će u kampanji trpeti posledice polarizacije jer će se nametnuti narativ da onda i nisu prava opozicija. Oni koji izlaze na izbore će morati da prave široke koalicije ili nekakve drugačije političke aranžmane jer pojedinačno imaju male šanse za dobre rezultate. Čak mogu da postanu i veliki gubitnici. Međutim, ono što je moguće jeste da neke stranke naprave dobre rezultate na lokalnom nivou - cenzus je dostižniji i kontekst drugačiji u odnosu na nacionalni nivo - i da im to bude „ulaznica“ za neke sledeće izbore. Kako god bilo, sigurno nas čeka bitno drugačiji politički život posle sledećih izbora i ozbiljna rekonfiguracija na opozicionoj strani političkog spektra.
Kakvi su trenutni rejtinzi stranaka?
- Nema bitnijih promena već nekoliko meseci. Poslednje bitne promene smo imali sa osnivanjem SZS, koji je u jednom momentu posle osnivanja išao i preko 16 odsto. Danas je SZS na 12 do 14 odsto, dok SNS sam ima oko 53 odsto podrške i nalazi se na prvom mestu. Sa koalicionim partnerima ta podrška ide i do 57 odsto. SPS je na trećem mestu i poslednjih nedelja nije imao rejting ispod 10 odsto. SRS i PSG su između tri i pet odsto.
Kurir.rs/ B. K. Foto: Zorana Jevtić
