AMBASADOR NEMAČKE TOMAS ŠIB: Srbija sprovodi reforme zbog sebe, a ne zbog EU

Srbija sama određuje brzinu kojom će se kretati ka Evropskoj uniji (EU). Kad Srbija bude spremna, biće spremna i EU, ističe u ekskluzivnom intervjuu za Kurir ambasador Nemačke u Beogradu Tomas Šib, upitan o evropskom putu naše države.

Napominjući da zapadni Balkan ima evropsku perspektivu, Šib kaže da je tokom brojnih ovdašnjih susreta zaključio da postoji velika blagonaklonost prema EU, te da se takođe uverio i da građani vide ogromnu podršku koju Unija ovde godinama pruža.

Osim o EU, Šib govori i o kosovskom pitanju, koronavirusu, eventualnoj poseti nemačke kancelarke Angele Merkel Beogradu...

Da krenemo od upravo završenih izbora. Pratili ste predizborne aktivnost, a izbornog dana ste obilazili i glasačka mesta... Kako vi ocenjujete izborni proces na dan održavanja izbora?

- Pre svega, želim da čestitam pobednicima ovih izbora. SNS je postigao ubedljiv rezultat. Samim tim je preuzeo i veliku odgovornost. Izborna posmatračka misija OEBS nije primetila značajnije nepravilnosti na dan izbora. To je dobra vest. Međutim, Kancelarija OEBS je na konferenciji za novinare u ponedeljak komentarisala i predizborne uslove. Kolege iz Kancelarije OEBS su se kritički osvrnuli na to da su izbori održani u atmosferi snažne političke polarizacije i da mediji nisu na pravi način odslikavali postojeću političku raznovrsnost. Ovaj ograničeni medijski pluralizam je doživeo kritiku već u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku.

Da li mislite da je deo opozicije pogrešio kad je odlučio da bojkotuje izbore?

- U svakom slučaju, prava je šteta što je politička ponuda po raznovrsnosti sadržaja za glasače bila ograničena. Opozicione stranke koje su bojkotovale izbore moraće same da evaluiraju rezultate ovih izbora.

Rešavanje kosovskog pitanja je jedna od ključnih stvari koje očekuju Srbiju u narednom periodu. Koje su „crvene linije“ za Nemačku kad je reč o konačnom rešenju za Kosovo?

- U tom procesu Nemačka nije stranka. Uvereni smo da se u dijalogu o normalizaciji odnosa krije velika šansa. Ukoliko uspemo da nađemo rešenje kojim se jačaju stabilnost i mir u regionu, onda se time postavlja i temelj za ekonomsku obnovu celog regiona. Radi se o tome da se svim ljudima koji žive na Kosovu - kako Srbima, tako i Albancima - otvori perspektiva tamo gde im je ognjište.

Kako gledate na to što se u rešavanje ovog pitanja sve više uključuje administracija predsednika SAD Donalda Trampa?

- Format dijaloga se nije promenio. S tim se slažu i naše američke kolege. Dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa se vodi uz posredovanje EU. S Miroslavom Lajčakom, kao specijalnim izaslanikom za dijalog, ovaj je zadatak u najboljim rukama. Lajčak je izuzetno iskusan diplomata i poznavalac regiona koji uživa podršku nemačke vlade. Raduje me što je ovih dana vodio uspešne razgovore u Beogradu.

Da li, osim Amerike, u dijalog treba da se uključe i, recimo, Rusija i Kina?

- U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, čiji su stalne članice i Kina i Rusija, postoji velika podrška za dijalog o normalizaciji odnosa uz posredovanje EU. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je, prilikom nedavne zvanične posete Beogradu, nedvosmisleno istakao da on tu vidi EU u vodećoj ulozi.

Kako vam danas, posle više od 10 godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti, izgleda Kosovo?

- Kao ambasador Nemačke u Srbiji koncentrišem se u svojim procenama situacije na prilike u zemlji domaćina. Takva su pravila diplomatije.

Da li bi kriza zbog koronavirusa mogla da uspori proces proširenja EU?

- Sa sastanka šefova država i vlada EU s njihovim kolegama sa zapadnog Balkana, koji je održan 6. maja, poslat je jasan signal solidarnosti i nedvosmisleno je potvrđena perspektiva pristupa za šest država zapadnog Balkana. To je potvrdila i savezna kancelarka Angela Merkel, koja je na samitu naglasila da su Nemačka i EU pouzdani partneri zapadnog Balkana. I dalje važi ono što je važilo i pre pandemije: Srbija sama određuje brzinu kojom će se kretati ka EU, i to reformama koje su neophodne za preuzimanje standarda EU, posebno u oblastima vladavine prave, zaštite ljudskih prava i demokratije. Radi se o ciljevima koje je Srbija - u dogovoru sa EU - sama sebi postavila.

Činjenica je da je naša država mnoge reforme sprovela...

- Srbija vrši reforme za sebe i da bi bila spremna za pristup EU, a ne za nas. SNS je na ovim izborima osvojio vrlo ubedljivu većinu - uveren sam da će i nadalje voditi zemlju odlučno u pravcu EU. Kad Srbija bude spremna, biće spremna i EU. Nemačka će snažno podržati Srbiju na njenom evropskom putu. Zalaganje za solidarni evropski nastup prilikom rešavanja ekonomskih posledica pandemije unutar EU, kao i s državama zapadnog Balkana, jedna je od vodećih tema našeg predsedavanja EU, isto kao i vladavina prava, demokratija i ljudska prava - kako unutar EU, tako i u saradnji s državama van EU.

Da li su države ovog regiona ponekad s razlogom ogorčene zbog spore integracije u EU?

- Tokom mnogobrojnih susreta ovde u Srbiji osećam da postoji velika blagonaklonost prema EU. Građani vide ogromnu podršku koju EU ovde već godinama pruža - upravo i u oblasti priprema Srbije za kasniji pristup EU. Dakle, zemlje kandidati profitiraju već tokom procesa približavanja EU. Brzina približavanja, međutim, zavisi od samih kandidata, tj. od brzine sprovođenja potrebnih reformi. Razumem ljude koji su razočarani zbog izostanka vidljivog napretka na tom evropskom putu. Reforme su nezaobilazan preduslov za pristup, to je naše dosadašnje iskustvo nedvosmisleno pokazalo. Postizanje standarda je neophodno za uspešan opstanak unutar EU. Stoga me raduje što je predsednik Vučić nedavno ponovo izjavio da pristup EU ostaje strateški cilj Srbije. Naravno da ćemo i novoformiranoj vladi Srbije ponuditi našu pomoć pri sprovođenju reformi.

Koronavirus je veliki udar za ekonomije svih država. Kako se Nemačka s tim bori i koliko će biti potrebno za oporavak?

- U prvom tromesečju 2020. godine Nemačka je zabeležila najveći pad domaćeg bruto proizvoda još od vremena globalne finansijske i ekonomske krize 2008/2009. godine. Savezna vlada je brzo i odlučno reagovala i spremila za razvoj privrede paket mera neviđenih razmera. Iz tih sredstava smo, između ostalog, finansirali novčanu pomoć za radnike koji rade skraćeno zbog smanjenog obima posla, sprečivši da više od 10.000 radnika ostane bez posla zbog stanja preduzeća. Kredite i subvencije su dobili i samostalni radnici tzv. frilenseri i preduzeća koja bez sopstvene krivice imaju problem sa solventnošću. Međutim, privredi će biti potrebno vreme za potpuni oporavak.

Da li Srbija može da računa na pomoć EU u suzbijanju posledica pandemije koronavirusa?

- Savezna kancelarka Merkel je, zajedno s francuskim predsednikom Makronom, dala predlog za program za oporavak privrede EU u vrednosti od 500 milijardi evra. Ključna tema tokom našeg predsedavanja EU, koje ćemo 1. jula preuzeti od Hrvatske, biće upravo suzbijanje ekonomskih i socijalnih posledica pandemije. Zajedno želimo da ponovo osnažimo Evropu. Srpska privreda će, takođe, profitirati od ovih programa, zato što je usko povezana sa evropskom ekonomijom. Nemačka je najveći trgovinski partner Srbije. Bliska saradnja Nemačke i EU sa Srbijom će i ubuduće predstavljati noseći stub razvoja u Srbiji i u celom regionu.

O POSETI KANCELARKE Voleo bih da ovde ugostim Merkelovu

Kakve su šanse da nemačka kancelarka Angela Merkel uskoro poseti Srbiju?

- Bilo bi mi izuzetno drago kad bih imao čast da dočekam kancelarku Merkel u Beogradu. Generalno, usled krize zbog koronavirusa kancelarka trenutno slabo putuje, tako da se moramo naoružati strpljenjem.

(Kurir.rs / Boban Karović / Foto:Privatna Arhiva)