SEM FABRICI GOST USIJANJA: Zelena agenda odgovor EU na epidemiju koronavirusa, šta to znači za Srbiju? (KURIR TELEVIZIJA)

Pandemija korona virusa kovid-19 bacila je svet na kolena. Odgovor EU biće agresivna tzv. Zelena agenda. Uz digitalizaciju to je, prvenstveno zbog klimatskih promena, bio neminovan odgovor, ali on sada dobija prioritetno mesto.

O tome šta Zelena agenda znači za EU, a šta za Srbiju koja priželjkuje članstvo u EU, za Kurir televiziju govori Nj. E. Sem Fabrici, ambasador Evropske unije i šef Delegacije EU u Republici Srbiji.

Pored toga, ambasador će se osvrnuti na saradnju u regionu, pojasniće kako EU vidi inicijativu Malog Šengena koji su pokrenuli Srbija, Albanija i Severna Makedonija, kao i šta je uzrok sporog otvaranja pregovaračkih poglavlja Srbije. Očekujemo da čujemo koliko novca stiže na Zapadni Balkan i za koje namene, kao i informaciju koja zemlja regiona ima najveću šansu da postane 27.članica EU, kako to priželjkuje Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije. Emisija Usijanje na programu Kurir.

- Mislim da je važno da se poveže Zelena agenda sa ekonomijom. To je globalna odgovornost, moramo se boriti protiv klimatskih promena. Srbija je potpisnica Pariuskog sporazuma, vidimo da i Kina sledi karbonsku nautralnosti, a vidimo i želju Džozefa Bajdena za to, kaže Sem Fabirici.

- Za Srbiju bi to bilo važno, zbog društvene ofgovornosti i do smanjenja zagađenja. Svim smo zainteresovani za kvalitet vode i vazduha i održivost poljoprivrede. Postoje elementi globalne odgovornosti, Srbija treba da prihvati mogućnost da privredni razvoj i Zelena agenda idu zajedno.

- Prvo bi Srbija trebalo da prizna da joj je potrebna tranzicija od fosilnih ka obnovljivim izborima. U tim oblastima izvedene su određene investicije, ali fosilna goriva nisu budućnost. EU može pomoći u toj tranziciji. Termoelektrane na ugalj su jedne od najvećih zagađivača u Evropi. Ako stavite to na vrh agende, to svakako zahteva više investicicija, ali to mora biti politički cilj da bi se izvelo. Startna pozicija Srbje je niska.

- Nisam imao priliku d apričam sa novim ministrom ekologije, ali ako je cilj Srbije EU, odna je to i Zelena agenda.Iza političke volje moraju stati ljudski i finansijski resursi. Delimično tačno je da u to treba uložiti puno. Ali se vi na primer možete snažno posvetiti reciklaži, pitanju uipravljanja otpadom i zagađenju reka. Utiska mi je da je vlada zainteresovana a moraju u tome da vide i ekonomski smisao. MI smo u EU smanjivanjem štetnih gasova za polovinu podigli ekonomiju četiri puta. Smanjivanje zagađenja i ekonomski rast ide jedno sa drugim. To je pitanje i tehologije.

- Tačno je da je startna pozicija Zapadnog Balkana veoma niska, pre svega zbog svesti i potanja d ali treba ulagati u čistu sredinu. Ali ako pitate vaše gledaoce da li žele čistu sredinu, reći će da. Ja stalno pričam o mojoj majci, koja ima preko 90 godina, i poslednjih 15-tak godina je počela da reciklira. Sve je to deo i individualne odgovornosti, a Vlada mora da nađe način da stimuliše ljude, ali to u suštini zavisi i od nas, kao na primer koji ćemo automobil voziti, d ali ćemo kupiti proizvode proizašle iz održive proizvodnje. Postoji i u Srbiji svet, ali postoji potreba za jasnom političkom voljom da SRbija pregovara Poglavlje 27.

- U EU se svi slažemo da je tranzicija ka obnovljivim izvorima nepohodna. Na kraju, treba imati energetski miks iz više izvora, da biste imali energetsku bezbednost.

- Postoji niz država zavisnih od Rusije u vezi nafte i gasa, ali treba diverzifikovati izvore, koji mogu biti iz raznih zemalja. Srbija će kao članica EU moći da kupuje energente po boljim cenama.

- Ne želimo monopole na železnici, energeitic, pruga je nas primer instrument poput auto-puta, to nije samo interes kompanija.

- Imamo tvrdu infrastrukturu poput puteva, a meka infrastruktura je ona poput brzog interneta. Kovid je pokazao potrebu za digitalizacijom. Srbija je u digitalnoj sferi dosta učinila.

- Ne postavlja se pitanje ekonomija nasuprot vladavine prava. Sve je to povezano. Potrebna je i reforma kompanija u državnom vlasništvu, reforma poreskog sistema na lokalnom i nacionalnom nivou. Postoji problema javnih nabavki, kako ih učiniti transparentni. treba uspostaviti prioritete u investicijama, i obezbediti njihovu transparentnost. Tržište rada mora biti fleksibilnije, ali i da se omogući bolja pomoć onima koji ostaju bez posla. To su preporuke EU Vladi Srbije. Svetska banka je saopštila da Srbija ima potencijal privredno rasta od 6-7 postoj, to je odlično, ali nećete ostvariti tih 6% bez reformi koje sam pomenuo. Nijedan investitor ne želi korupciju, spor i nepravedan sud, hoće da intelektualna svojina bude zaštićena. Veliki investitori traže uslove da bi dobili novac. Kad bi Srbija nastavila da ubrzava reforme, mogla bi da se uzdigne do procenta 6-7 posto.

- Srbija bi imala najviše koristi od integracija. Što je više Srbija integrisana sa EU, to se odražava na region Zapadnog Balkana, i imaćete veću korist.

- Srbija ima snažne elemente za odličnu turističku ponudu. Potrebno je više jakog i vidljivog brendiranja i infrastruktura.Ali morate da i turizam održite održivim, očuvati prirodu i sveti uticaj na nju na minimum. Želimo da i kulturno nasleđe dođe do izražaja. Pokrenuli smo projekte obnove objekata od velikog kulturnog značaja, pomogli smo obnovu Golupca, sinagoge u Subotici, tvrđavu u Pirotu, sada gledamo da pomognemo obnovu Smederevske tvrđave, Viminacijuma. Sve su to zamimljiva mesta, i ako Srbija razvije strategiju, to bi bilo sjajno.

- Hrabrim Vladu Srbije da radi brzo i duboko. Nije dobro da se Srbija reformiše a Brisel da ne radi svoje. Moramo da iskreno Srbiji ponudimo članstvo, ali da se ona reformiše. Ja mislim da imamo dobar pristup.

(Promo - tekst / Foto: Promo)