Prištinska vlast započela je agresivnu kampanju lobiranja kako bi od Amerike obezbedila jaču pomoć u pregovorima s Beogradom o Kosovu i Metohiji, ali i kako bi dobili pomoć za ulazak u međunarodne organizacije, poput Ujedinjenih nacija. Prema nezvaničnim procenama, za te svrhe izdvajaju i nekoliko miliona dolara godišnje, a samo za manji deo lobističkih grupa i oko 50.000 dolara mesečno.
Čim je 4. septembra prestao da važi jednogodišnji moratorijum kojim se Priština obavezala da neće tražiti učlanjenja u međunarodne organizacije, ekspresno je aktiviran albanski lobi, pre svega u SAD, na koje se najviše oslanjaju. Iako poznavaoci prilika ne sumnjaju da je Priština, uprkos moratorijumu koji je dogovoren u Beloj kući prošle godine, nije sa lobiranjem uopšte ni prestajala, sada je te aktivnosti znatno pojačala i obelodanila.
Tako je pre nekoliko dana sedmoro članova Američkog kongresa, ujedno i Albanskog kokusa, zatražilo lično od predsednika SAD Džozefa Bajdena i državnog sekretara Entonija Blinkena da udvostruče usredsređenost Amerike na rešavanje tenzija između Kosova i Srbije. Riči Tores, Džim Hajms, Elisa Slotkin, Džo Kortni, Monder Džouns, Kerolin Malouni i Džejms Mekgovern u pismu najvišim američkim zvaničnicima ukazali su na "nedavne eskalacije neprijateljstava između vlada Kosova i Srbije", pa zatražili i da Kosovo dobije priznanje kao nezavisna država.
- Došlo je do uznemirujuće situacije koja je bila rezultat vojne mobilizacije na granici, što je ugrozilo krhku stabilnost u regionu Balkana. Imajući u vidu neproporcionalnu jačinu oružanih snaga Srbije, pozivamo vas da ponovo obavežete SAD kako bi obezbedile da naš saveznik Kosovo dobije pravičan tretman i priznanje kao nezavisna država - navode oni u dokumentu i dodaju "da su tenzije eskalirale kada su srpski borbeni avioni leteli blizu granice Kosova i Srbije".
Za ovakvu podršku kongresmena, ali i onu iza zavese, Priština nesebično izdvaja ogromne svote novca - prema nezvaničnim informacijama, samo za jednu lobističku grupu Priština izdvoji oko 52.000 dolara mesečno, dok ukupna suma koja odlazi u te svrhe dostiže nekoliko miliona dolara godišnje.
Prema rečima Nenada Vukovića, predsednika Društva lobista Srbije, očigledna je pojačana aktivnost albanske dijaspore u poslednje vreme, i to i albansko-američke i albansko građanske lige.
- Ovo su zaista ozbiljne aktivnosti, a ono što u pismu (kongresmena) pogotovo para uši jeste to što govore o nesrazmernoj sili i vojnoj dominaciji Srbije. Zameraju suverenoj zemlji što je pokretala snage na svojoj teritoriji! Sve u svemu, iako je došlo do sukoba panalbansko američkog kongresa, koji je krovna organizacija - jedni su za mirno rešenje, drugi pak za radikalne poteze - svi oni smatraju da albansko pitanje mora biti rešeno tokom prvog Bajdenovog mandata i zato sada pokušavaju da animiraju sve faktore - kaže Vuković.
Napominje da za ove svrhe Albanci koriste i legalne pare, kao i novac iz crnih fondova, ali i novac iz određenih kompanijskih poslova.
- O kolikim bi pak iznosima moglo da se radi, može se uporediti s time da se, recimo, po kuloarima zasedanja UN moglo čuti da je crnogorski predsednik Milo Đukanović nudio 15 miliona dolara ne bi li se samo sastao sa Bajdenom, u čemu nije uspeo - zaključuje Vuković.
Dragomir Anđelković
Uzdaju se u Bajdena
Politički analitičar Dragomir Anđelković napominje da Albanci neprestano lobiraju.
- Ovde se radi i o očekivanju starih lobista da kod aktuelnog predsednika SAD Džozefa Bajdena mogu da iskoriste mnogo više situaciju nego u vreme Donalda Trampa, kod koga su im bila zatvorena vrata. Verujem pak, iako ih SAD podržavaju, da su prošla vremena kada su ih mogli mnogo agresivnije podržavati. Sada su Rusija i Kina na našoj strani i ne verujem da bi Americi odgovaralo u tom smislu da se suprotstavlja.
Ivana Žigić/ Foto/Source:Profimedia
NE PROPUSTITE
