Dragan Šormaz, predsednik Evroatlantskog saveta Srbije, i Zoran Anđelković, iz Centra za mir i toleranciju, gostovali su u emisiji Crveni karton na Kurir televiziji gde su se dotakli pitanja Deklaracije o mirnoj reintegraciji Kosova u sastav Srbije.
- Ta deklaracija ne predstavlja ništa, to je mrtvo slovo na papiru, besmislica za promociju par ljudi na najvećoj muci koju Srbija ima već decenijama. Po svim aktima koje smo sami potpisali moramo da rešimo u pregovorima sa Albancima sa KiM. To je jedini način. Ova priča o reintegraciji gde se priča o teritoriji, a ne o ljudima, je potpuno besmislena. Da li ti ljudi žele da budu deo našeg sistema, tu nema trunke realnosti i ona je uperena protiv Vlade i predsednika, smišljena je da se vrši dodatni pritisak - rekao je Šormaz.
- Koliko sam ja razumeo, ona podrazumeva potpuno ukidanje autonomije KiM. Treba posmatrati kada pravni propisi u Prištini nisu važili, a to je bilo samo od 90. do 99. godine. I pre i posle toga Priština je imala svoje pravne propise. Posle Ustava 1974. godine Kosovo i Vojvodina imali su svoje delegate koji su glasali za zakone u Skupštini Srbije, ali ti zakoni se nisu odnosili na građane KiM i Vojvodine. Oni su posle na skuštini Kosova donosili glasove koji su važili za njih. Imali su svoj Vrhovni sud i Ustavni sud. Onaj ko se žalio na presude na KiM, to je radio pred saveznim, a ne republičkim sudom. Nije ideja da mi njih privolimo da poštuju zakone Republike Srbije nego poštovanje teritorijalnog integriteta što nam garantuje Rezolucija 1244 - rekao je Anđelković.
- Posle 5. oktobra negde oko 100 ovlašćenja je vraćeno Vojvodini. Vi možete da napišete šta hoćete, pitanje je možemo li to da pokusam - rekao je Anđelković.
- Hajde da zamislimo da se kosovski Albanci uhvate na lepak reintegracije i krenu u taj proces. Zar ne bi oni tad rekli da ni Vojvodini u kojoj je većinsko stanovništvo srpsko niste dali određeni stepen autonomije, kako da očekujemo da je date nama? - upitao je goste voditelj Svetislav Basara.
- Možda bi Kurti i seo sa predlagačima deklaracije, ali samo da bi jedni druge izvređali. Nema tu mogućnosti za racionalan razgovor. Moramo se baviti onim što je realno, a ne apstraktnim kategorijama. Mi zaboravljamo da se jugoslovenska vojska borila protiv Šabana Poluše do 1954. godine. Zaboravljamo da je Kurti godinu dana posle smrti Tita organizovao demonstracije, a tad su imali svu vlast osim vojske. Zašto je tražio republiku? Jer su znali da sledi pokušaj razbijanja Jugoslavije i zato im je trebala republika, jer su sve drugo imali - istakao je Anđelković.
- Posle incidenata u Prekalama 87. kad su decu maltretirali, tražili smo da pošaljemo 12 policajaca samo u to selo. Dva dana je predsedništvo SFRJ raspravljalo, a ti policajci su sedeli u Raškoj - rekao je Anđelković.
- Poreklom sam iz Bosne, nikad nikog nisam imao s Kosova, ali moj otac je bio sudija i on je 1989. godine išao kao ispomoć u Peć i ja sam tad prvi put s njim odlazio, video sve to tamo. Albanske sudije nisu htele da sude po našim zakonima i nagomilali su se predmeti. Time je došlo do blokade - istakao je Šormaz.
- Za vreme bombardovanja bio sam rezervista i ratovao za Kosovo. Danas je moje razočarenje što smo propustili šansu posle 5. oktobra 2000 godine. Mislim da su tada propustili priliku odnosno Koštunica i pokojni Đinđić. Možda je tad bila prilika da se traže pregovori pod okriljem UN i vidimo šta možemo da ponudimo da bismo živeli zajedno, iako je bilo vruće. Mi ni 20 godina posle ne pričamo o ljudima nego o teritorijalnom integritetu. Neki Albanci koji su posle toga rođeni nemaju pojma šta je Srbija. Ne vidim kod njih želju da razgovaraju o reintegraciji naroda - rekao je Šormaz.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
