Sudija Gordana Božilović-Petrović predsednica sudskog veća u slučaju "Škorpioni", delila je pravdu postupajući u šest od ukupno sedam predmeta ratnih zločina.
Smenjena je na suđenu sprskim policajcima koji su bili optuženi za ratni zločin u Suvoj Reci samo zato što jedna ambasada tada i Fond za humanitarno pravo Nataše Kandić nisu mogli da utiču na njene presude.
Kampanja protiv Gordane Božilović-Petrović otpočela je nakon presude protiv petorice "škorpiona" optuženih za zločin u Trnovu. Glavna “zamerka” sudiji Božilović bila je ta što je njena presuda bila identična onoj koju je samo nekoliko nedelja ranije doneo najvažniji sud na svetu – Međunarodni sud pravde.
Gordana Božilović-Petrović, advokat i bivši sudija, gostovala je u jutarnjem programu Kurir televizije gde se dotakla ove nepravde koja joj je nametnuta. Ona je u svom gostovanju do detalja ispričala šta se tačno desilo.
Presuda Škorpionima
Suđenje nije donelo pravdu Desetog aprila 2007. godine sudija Gordana Božilović-Petrović je izrekla presudu:
Slobodana Medića i Branislava Medića je osudila na po 20 godina, Peru Petraševića na 13 godina, Aleksandra Medića na pet godina i Aleksandra Vukova je oslobodila.
Izricanju presude su prisutvovali Nura, majka Azmira Alispahića, Safeta, sestra Safeta Fejzića, Smaila i Semir, deca Smajla Ibrahimovića, Behto, brat Juse Delića i dvadesetak žena, čija su deca, muževi, očevi ili najbliži rođaci odvojeni od porodica u julu 1995. godine i nakon desetak godina njihovi posmrtni ostaci nađeni su u masovnim grobnicama na teritoriji Republike Srpske.
Nema dokaza da su žrtve dovedene iz Srebrenice - reči su sudije Božilović.
Izvor: Škorpioni pdf.
Fond za humanitarno pravo
- Znate šta, ja što se tiče sada konkretnog slučaja ne znam ništa. Ako je u pitanju uticaj međunarodnih država mogu ispričati kako je to bilo u mom slučaju. Bila sam u prvom izbornom periodu, kad je oformljen sud za ratne zločine u kojem sam dobila predmet Škorpioni. U drugim predmetima učestvovala sam kao član veća - započela je.
- Teretili su se za ubistvo muslimana iz Srebrenice, koje je učinjeno pod naredbom Srbije, odnosno visokih vojnih funkcionera Republike Srbije. Tokom postupka tražili smo dokumentaciju iz BIH, iz Hrvatske, Srbije da bismo videli status i organizaciju ove neformalne organizacije. Nigde nismo našli dokaze da su bili deo države i vojske, bili su neformalna organizacija. Presuda je na 130 strana - istakla je i potom dodala:
- Oni su iz Srebrenici dovedeni u Trnovo. Sve dokaze smo izveli, ni iz jednog dokaza nije proizilazilo da su oni namerili da streljaju te civile u Trnovu, bio je ogroman broj dokaza. Sve smo dokaze izveli, ni iz jednog dokaza to nije proizilazilo. Jednostavno su se oni našli na tom mestu i streljali muslimane. Kao predsednik veća oglasili smo ko je kriv sve, sem jednog za kojeg nije bilo dokaza da je pucao direktno. - rekla je.
Podelila je priču kako su nakon presude digli hajku na nju.
- Kada je presuda objavljena. Nataša Kandić, kao predstavnik fonda za huanitarno pravo bila je stalno u tom odeljenju za ratne zločine. Zastupala je oštećene iako ona nije pravnik ili status da to radi. Uglavnom je bila velika podrška tadašnjem tužiocu za ratne zločine Vladanu Vukčeviću. Oni su uvek bili u toj dosta bliskoj konspiraciji što se tiče suđenja i uvek su to bili optuženi Srbi. Ona je bila žena koja je istinski bila srbomrzac i to je potpuno javno isticala. Njoj se presuda nije svidela iz dva razloga. Što nije povezana Srbija i Republika Srpska direktno odnosno da naredba nije išla od njih, iako nikakvih dokaza nije bilo. Drugi je što nije bilo dokazano.
Voditeljku Olju Lazarević interesovalo je kako je Kandićka uspela da ospori tu sudsku odluku.
- Ona je u tom periodu imala dosta dobar status jer je u tom periodu bio predsednik Boris Tadić. Imala je i fond za humanitarno pravo. Prosto joj je data sloboda da radi sve u tužilaštvu. Kada je doneta odluka reakcija je krenula od humanitarne organizacije Nataše Kandić, a potom je i podržana od strane jedne ambasasde za koju se ne bih izjašnjavala. Pritisak je izvršen na tadašnjeg tužioca koji je već bio pred kraj karijere i bilo mu je vrlo važno da ostane na toj poziciji. Potom je izvršen pritisak na predsednika mog suda koga nije interesovalo da se da bori za svog sudiju - rekla je Božilović Petrović i dodala:
- Zbog svega toga pokrenuta je hajka na mene, za koju u prvom momentu nisam znala šta su oni hteli. Jer su bili zločinci bili osuđeni i kazne su bile visoke. Kazna je čak bila potvrđena od Vrhovnog suda, osim toga ni jedan drugi sudija nije bio u problemu osim mene. Nisam znala zbog čega su digli hajku na mene! Slala sam pisma tadašnjem predsedniku Tadiću, premijeru, ministru pravde, ali niko se nije javio. To je bila potpuna zavera, a kada sam uklonjena presuda je na kraju doneta ista onakva kakvu sam je i ja iznela. U jednom trenutku se nalazite u jednom bestežinskom stanju, niko mi se više ne obraća. Odjednom sam bila isključena iz svih predmeta!
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
