Deca poznatih ličnosti odlučuju ili da krenu stopama svojih roditelja, ili su striktno protiv te ideje. Isti je slučaj i sa decom poznatih političara, koji su svakako deo javnosti.
Tema u emisiji "Puls Srbije" je i roditeljsko pitanje svim političarima:
Da li deca političara kreću stopama svojih roditelja, i ukoliko ne, kako ih zaštititi?
Gosti današnje emisije bili su Čedomir Jovanović, lider Liberalno- demokratske partije, inače otac četvoro dece i Aleksandar Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, koji su imali svojevrsnu debatu na navedenu temu.
SIN GAZI STOPAMA OCA
- Svakako sam se samostalno angažovao i aktivirao sa mišlju da pomognem SRS, stranci kojoj je moj otac sve dao! Zbog toga se ne kajem. To je bio trenutak kada je moj otac bio u zatvoru, sa vrlo neizvesnom sudbinom i sa pitanjem da li će se ikada vratiti i narušenog zdravlja. Prvi put kada je SRS bila ispod cenzusa, u veoma teškoj situaciji i otvorenim sukobom sa naprednjacima koji su preuzeli vlast, i u sukobu sa ostalim delom političke scene sa prozapadnom opozicijom. Uvek sam mislio da uradim sve što je u mojoj moći - rekao je Šešelj i dodao:
- Na ovom mestu ću biti sve vreme dok stranka misli da je to potrebno. Suočavao sam se sa raznoraznim predrasudama, kritikama, to je neka vrsta tereta, neko kaže drugačije, SRS volim i uradiću sve da joj stojim na raspolaganju, a na kritike se ne osvrćem - ispričao je Šešelj.
"NEMAM OSEĆAJ DA SAM U POLITICI"
- Zaboravio sam zbog čega sam ušao u politiku, to je bilo toliko davno. Nemam osećaj da sam ušao u politiku. Kao student sam protestovao protiv odluke Slobodana Miloševića da ne prizna rezultate izbora 1996. godine. Prošlo je 30 godina od tada. Onda je to krenulo neočekivanim putem. Tada čak nisam ni glasao. Bile su mi nenormalne te koalicije, na jednom nivou postoje, na jednom koalicije ne postoje. Bio sam na Trgu Republike na završnom mitingu DOS-a kada je Vuk (Drašković) pozivao navijače Zvezde da glasaju za koaliciju. Sve mi je to izgledalo groteskno - podsetio se Jovanović.
U nastavku je opisao situaciju nakon ulaska u stranku:
- Ušao sam u ponedeljak, dan nakon izbora kada je Milošević odlučio da poništi rezultate izbora. Tada sam organizovao protest na svom fakultetu. Tri- četiri godine kasnije sam ušao u Demokratsku stranku kada je bila u poziciji u kojoj su bili radikali, čak i težoj - rekao je Jovanović.
"NIKAD NISAM NAMETAO AUTORITET DECI"
- Ja sam prvo drugar sa svojom decom. Taj odnos nikad nije počivao na nekom nametnutom autoritetu, koji proizilazi iz činjenice da sam ja njima otac. Moji roditelji se nisu mešali u politiku. Moj otac je prestao da kupuje Politiku 5. avgusta 1995. godine, dan nakon što su prećutali sve ono što se desilo u Kninu. Prestao je i da gleda RTS - rekao je Jovanović.
Upitan od voditelja da li bi podržao svoju decu, ukoliko bi izabrala politiku kao životni poziv, odgovorio je:
- U politici ne postoji "tata pomozi mi". Ja se ne kajem za svoj život. On je bio pun izazova, ali znate šta, to je tako u životu. Ja radim još nešto u šta iskreno verujem, uvek sam želeo dobro svim ljudima. Ja tako vaspitavam decu. Ne želim da živim njihov život i naravno da ću im uvek pomoći, ali ta pomoć ima granica. Kroz svoje detinjstvo su platili veliku cenu kroz ono što radim - odgovorio je delimično Jovanović.
Šešelj je dao svoj ugao gledišta, kao proizvod očeve politike.
- Svakako jesam. Mnogo ljudi mi je zadavalo neke prepreke sa kojim se nisu drugi suočavali. Vrlo rano sam naučio da se nosim sa tim. Kada je kontekst zaštita dece od javnosti i kritika, desilo se u poslednjoj nedelji nešto što je degutantno, a to je kampanja protiv pojave Danila Vučića na proslavi Republike Srpske. To je iskorišćavanje članova porodice da bi se nanela politička šteta, u ovom slučaju Aleksandru Vučiću. Uvek treba kritikovati kada Vučić radi nešto loše, ili politiku koju zvanični Beograd ima, ali kada ste u toj kritici jalovi i nemate neke argumente i kada krenete sa iskorišćavanjem i tom odvratnom kampanjom, kako je, tobože u državnoj delegaciji bio predsednikov sin i kako je to ponižavajuće za Srbiju, vidim to kao znak slabosti i mnogo više govori o ljudima koji se bave tom kampanjom, nego o onome kome je to upućeno - rekao je Šešelj.
"IMAO SAM NEKE NEPRIJATNE SITUACIJE U ŽIVOTU"
- Imao sam neke neprijatne situacije u životu, ali u poslednje vreme, ljudi me susreću na ulici i javljaju se i podržavaju me. I to je tako u nekoliko poslednjih nekoliko godina - rekao je Šešelj.
Jovanović nije želeo da priča o problemima s kojima se susreću njegova deca, ali dao je najblaži primer, koji je, kako je rekao, daleko od onoga što je njih u životu pratilo.
- Ćerkice su kroz prozor svoje dečje sobe gledale mene ispred zgrade u tuči sa tri čoveka, koje u međuvremenu pominju u Specijalnom sudu u suđenju (Veljku) Belivuku i čitavoj toj bandi kao ljude koji su ubili advokata MIšu Ognjenovića. Tri dana sam zvao policiju i obaveštavao o njihovom prisustvu i govorio im da neću dozvoliti da se meni desi ono što se desilo tom advokatu - otkrio je Jovanović i dodao:
- Sećam se da smo našli umrlicu u Takovskoj ulici, gde smo tada živeli, sa slikom sina Mihajla na njoj. Očevi koji su dugo u politici sve mogu da izdrže, mi smo mutanti. Nama nije normalno kada se neko normalno ponaša prema nama! Posledice ovog su dublje. Daj, ako mi nismo živeli normalan život, neka ga žive naša deca! Deca plaćaju veću cenu nego što bi platio neko drugi. Sad, da nekog stalno udaram "sa leđa" i po "cevanicama", neću. Politika je 1990. godine bila nešto drugo. Ja se nikad Šešelju nisam obratio sa "ti", a ima pogan jezik, otrovan je i svašta može da radi, ali i danas, posle svega, ja sam u stanju da sa njim normalno razgovaram - rekao je Jovanović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
