Zajednica srpskih opština postala je prva i glavna tema najuticajnijih zvaničnika prilikom obraćanja kosovskim političarima, a za Srbiju predstavlja najvažniji element u nastavku borbe ka konačnom zajedničkom rešenju za Kosovo i Metohiju. Srbija mora da insistira da se nadležnosti ZSO, zapisane u Briselskom sporazumu i kasnijim dokumentima, ugrade prilikom njenog formiranja, a to je moguće uraditi samo uz koordinaciju sa Amerikom, jer jedino ona može naterati Prištinu da konačno izvrši svoje obaveze, ocenjuju sagovornici Kurira.
Strah od eskalacije
Upravo je Ambasada Amerike u Prištini preuzela glavnu reč o tom pitanju i za 31. januar zakazala sastanak o ZSO, na kojem će okupiti zvaničnike kosovske vlasti, lidere stranaka, predstavnike civilnog društva i diplomate. Iz dana u dan poruke američkih zvaničnika su sve glasnije i na kosovskog premijera Aljbina Kurtija se vrši pritisak da krene u izgradnju ZSO. Poslednja u nizu aktivnosti Vašingtona bili su razgovori specijalnog savetnika Stejt departmenta Dereka Šolea s Kurtijem. Šole je rekao da je apelovao na Kurtija da prihvati predlog EU o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, ali i otkrio da je razgovarano i o formiranju ZSO.
- Razgovarali smo o značaju multietničkog karaktera Kosova i napredovanju u razgovorima o uspostavljanju ZSO, u kontekstu dijaloga, kao i o potrebi da se predstavnici kosovskih Srba vrate na svoja mesta u institucije - objasnio je Šole na Tviteru, na šta se nadovezao i nemački ambasador u Prištini Jern Rode, rekavši da je saglasan da je važno postići napredak u diskusiji o ZSO.
Petar Milutinović sa Instituta za evropske studije ocenjuje za Kurir da bi francusko-nemački predlog trebalo da zadovolji nacionalne interese Srbije, što se pre svega odnosi na neophodnost formiranja ZSO na KiM. Kako naglašava, Srbija treba da insistira na ZSO kakva je nacrtana u briselskim dokumentima.
- To je ono na šta smo mi pristali 2013. i to nam odgovara, ali Priština to ne izvršava. Pošto EU gubi na geostrateškom značaju, neophodno je pratiti ono što SAD imaju zacrtano kao spoljnopolitičke determinante. Biće važno dalje produbljivati strateško partnerstvo sa SAD i na taj način dobijati na moći. Samo i jedino koordinacijom spoljnopolitičkih aktivnosti s Vašingtonom Srbija može izdejstvovati određene koristi u slučaju Kosova. ZSO mora biti vid autonomije za Srbe. Treba insistirati na autonomiji, da se opštine s većinski srpskim stanovništvom integrišu i imaju svoju autonomiji, a to znači da će moći da donose svoja pravna akta. Jer Srbija može da zaštiti Srbe jedino tako što će ih integrisati u prištinski sistem, ako već ne može u svoj. To je jedino rešenje njihovog opstanka. Ovo sadašnje stanje krize je takvo da uvek može da eskalira - upozorava naš sagovornik.
Milutinović naglašava da evrosrpski partneri neće biti u stanju da učine suštinski pomak u procesu normalizacije dokle god Vašington ne izvrši pritisak na Kurtija da formira ZSO.
- Sada će sve oči biti uprte u američku administraciju, odnosno u njihove konkretne predloge. EU nema kapacitete da natera obe strane da zaista i sprovedu ono što je dogovoreno Briselskim sporazumom, a on je praktično doživeo krah zbog neispunjenja prvih šest tačaka o ZSO i na kraju istupanja srpskih predstavnika iz sistema Prištine. Suštinski pomak je što Amerika više ne insistira na međusobnom priznanju, već je voljna da napravi ustupak prema Vladi Srbije i natera kosovski režim da formira ZSO - objašnjava on.
Redosled koraka
Koordinator radne grupe Nacionalnog konventa EU za dijalog Beograda i Prištine Dragiša Mijačić izjavio je da je osnovni zahtev Beograda formiranje ZSO i da je ovo najbolji i možda poslednji trenutak da to bude urađeno. Kako naglašava, sporazum Beograda i Prištine ne može biti potpisan dok to ne bude završeno, a bez toga neće biti ni vraćanja Srba u kosovske institucije. Mijačić smatra da francusko-nemački plan, koji u neku ruku predstavlja briselski sporazum 2, može da bude novi pregovarački okvir, ali ne u ovom trenutku, već u nekom drugom, kada ga potpišu Beograd i Priština.
Bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani poručio je da su ljudi koji su trenutno na vlasti u Prištini, kada su preuzeli dužnosti, preuzeli i obavezu da osnuju ZSO. On problematizuje pitanje kako Kosovo može da funkcioniše u tom slučaju i pominje promenu ustava.
- Moj najveći problem je kako Kosovo može da funkcioniše na celoj državnoj teritoriji sa autonomijom i ZSO. Ponavljam, osim onoga što piše da se mora primeniti u starim sporazumima, nijedna odredba nije samoizvršiva. Drugim rečima, potrebno je sprovođenje zakona, to mora biti ustavna norma, ne možete zasnivati autonomiju, jer Ustav naglašava unitarni karakter zemlje. Ne možete imati oblik autonomije bez promene ustava - objasnio je Hasani.
Briselska dokumenta
Šta je tačno potpisano o ZSO u 22 tačke
U prvom Briselskom sporazumu iz 2013. prvih šest tačaka se odnosi za ZSO. U njemu piše da će ova zajednica biti uspostavljena na osnovu statuta, a da do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica. Dve godine kasnije Beograd i Priština su potpisali i Sporazum o ZSO, koji je usaglasio opšte principe i ključne elemente. On se sastoji od 22 tačke u kojima se preciziraju zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos s centralnim vlastima, budžet i podrška Zajednici. Među njenim ciljevima su navedeni jačanje lokalne demokratije, vršenje punog nadzora radi razvoja lokalne ekonomije, obrazovanje, zdravstvena i socijalna zaštita, urbano i ruralno planiranje. Zajednica opština sa srpskom većinom, na osnovu Briselskog sporazuma, trebalo bi da ima skupštinu, predsednika koji predstavlja Zajednicu pred centralnim vlastima i van Kosova, potpredsednika, savet, odbor, administraciju, kancelariju za žalbe, dok bi se njeno sedište odredilo statutom.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
