Na današnji dan pre tačno 20 godina ispred zgrade Vlade ubijen je premijer Srbije Zoran Đinđić. Neposredni organizatori i ubice otkriveni su odmah posle atentata, ali pravi nalogodavci i politička pozadina ni posle dve decenije nisu otkriveni.
Boro Banjac, bivši načelnik UBPOK koji je rukovodio akcijom "Sablja" i istragom ubistva Đinđića, kaže za Kurir da postoje politička pozadina, kao jedina nedoumica o ubistvu premijera, i ozbiljniji pristup bezbednosti državnika, kao jedina velika lekcija koju smo kao država naučili zbog tog ubistva.
Sve drugo što se u međuvremenu pojavljivalo u javnosti, od, podsetimo, navodnog trećeg metka, preko navodnih ucena u vezi s Kosovom, pa do navodne uloge stranih službi, za našeg sagovornika su puka nagađanja i pokušaj da se baci sumnja na istragu.
- U optužnici je prilično toga objašnjeno, a jedino što je ostalo nerasvetljeno jeste politička pozadina ubistva. Moj komentar na tu činjenicu može da bude kratak i jasan: država nije htela da to završi do kraja. Zbog čega, zbog koga, to je već stvar dublje analize. Nikada to nećemo saznati. Niko više neće da se bavi time. Kad nije tad urađeno kako valja, neće ni posle. Ono što smo naučili iz tog događaja je da čuvamo sledećeg premijera, predsednika, državnika, da se više bavimo njihovom bezbednošću - poručuje naš sagovornik.
Do sitnih detalja
Banjac nema dilemu u vezi s motivom ubistva, iako i on sluša razne aktere i različite verzije.
- Pošto sam radio taj slučaj, vrlo mi je jasno sve u vezi s motivom. Legija je napravio takvu priču da će svi iz JSO da budu isporučeni u Hag. Zemunski klan je znao da je Ðinđić dao punu podršku i meni i specijalnom tužiocu Jovanu Prijiću i znali su šta se sprema. Mislili su da će ubistvom Ðinđića da potpuno poremete taj bezbednosni aspekt u Srbiji. Međutim, hvala bogu, nije do toga došlo. Sve ostalo što se provlačilo kasnije, i Kosovo i treći metak i šta sve ne, samo su puka nagađanja. Moje pitanje je: Zašto ne verovati zvaničnim institucijama? Pojavljuju se navodni veštaci koji nisu ni bili prisutni niti su učestvovali u rasvetljavanju tog zločina. Takvim pokušajima se ne može ništa razvodniti, može se samo narod zamlaćivati, jer se baca sumnja u istragu. Hiljadu puta smo je objašnjavali i Mile Novaković i ja, i skupštinski odbor za bezbednost... To je ispitano do sitnih detalja. Ali ovo je Srbija i šta da se radi. Ja promenim kanal kada to čujem - iskren je Banjac.
„Što bi neko trošio metak“
Bliski politički saradnici pokojnog premijera Zoran Živković i Nenad Čanak takođe su govorili na Kurir televiziji o događajima koji su neposredno povezani s ubistvom premijera.
- On je meni govorio o tome kako dva sata potroši razgovarajući s koalicionim partnerima kako bi obezbedio dovoljnu podršku i da bi to sve to što je zamislio nekako išlo napred. Njegova najveća grška je bila što je zapostavljao sve aveti koje su vrebale iz prikrajka. Zbog njegove politike su se mnogi osećali ugroženim i, što je ta ugroženost bila veća, rasla je i opasnost - rekao je Čanak.
On se prisetio da je tokom jednog skupa kom su prisustvovali članovi tadašnje vlade, ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović dao jasno upozorenje Ðiniđiću da se na njega sprema atentat.
- Sećam se skupa u Moroviću, gde je Mihajlović rekao sledeće: „Zorane, postoji plan da budeš ubijen!“ Planirana su i ubistva još nekih ljudi iz vrha vlasti i da se svaki dan ubijaju po dva člana vlade ili DOS, u koje smo spadali i mi. Ðinđić je na to, kroz njegov prepoznatljivi osmeh, rekao: „Hajde, Dušane, opet preteruješ.“
Živković se nadovezao rekavši da premijer jednostavno nije bio u stanju da upozorenje shvati ozbiljno:
- Rekao je tada: „Što bi neko trošio metak na mene kad može da me pobedi na izborima?“ Izbori je trebalo da budu 2004. i mi smo bili spremni da ih izgubimo.
Pucanj u državu
Šestorica ubica u srpskim zatvorima
l Premijer Srbije Zoran Ðinđić ubijen je 12. marta 2003. oko 12.30 na stepeništu zgrade Vlade Srbije. Metak mu je prošao kroz srce, hitno je odveden u bolnicu, a lekari su nakon samo sat vremena konstatovali smrt. Oba metka iz snajpera je sa 130 metara udaljenosti iz zgrade u Admirala Geprata ispalio pripadnik „crvenih beretki“ Zvezdan Jovanović, koji je kasnije pravnosnažno osuđen na 40 godina zatvora. Od drugog ispaljenog metka teško je ranjen šef Ðinđićevog obezbeđenja Milan Veruović. Četvorica pripadnika nekadašnje JSO, jedan službenik BIA i sedmorica članova zemunskog kriminalnog klana osuđeni su ukupno na 348 godina zatvora. Dvadeset godina od zločina, od 12 osuđenih, u srpskim zatvorima su njih šestorica, na čelu sa organizatorom i izvršiocem atentata Miloradom Ulemekom Legijom i Zvezdanom Jovanovićem. Osuđeni pripadnik zemunskog klana Vladimir Milisavljević je u zatvoru u Španiji, gde služi kaznu za ubistvo Milana Jurišića, takođe osuđenog za ubistvo premijera. Pripadnik zemunskog klana Ninoslav Konstantinović se vodi kao nestao, a trojica osuđenih su kaznu odslužili.
Ivana Kljajić/Kurir.rs
NE PROPUSTITE
