U dvorištu Vlade Republike Srbije u sredu, 12. marta 2003. u 12.25 ubijen je premijer Zoran Đinđić. Svedoci govore da su se čula dva pucnja i jedan vrisak. U izuzetno teškom stanju Zoran Đinđić je prebačen u Kliničko-bolnički centar.
Dve hirurške ekipe obavile su kompleksnu operaciju. U 13.30 časova konstatovana je klinička smrt demokratski izabranog premijera, Vlada Srbije je uvela je vanredno stanje.
Atentat je izvršio Zvezdan Jovanović, pripadnik Jedinice za specijalne operacije, sa prozora kancelarije 55 na drugom spratu zgrade Zavoda za fotogrametriju u Ulici admirala Geprata 14.
Zoran Živković najlbiži saradniik i prijatelj Zorana Đinđića, savezni ministar policije (2000-2003. godine) i Mijat Lakićević publicista, novinar i urednik "Novog magazina" gosti su koji su vodili razgovor sa urednicom i voditeljkom emisije "Usijanje" Jelenom Pejović, o gorepomenutim dešavanjima.
Živković je podelio šta je planirano da se uradi u resoru državne i javne bezbednosti neposredno pred ubistvo Zorana Điniđića.
- Nakon izbora u septmebru 2000. godine Srbija je stvorila uslove za budućnost u 20.veku, i u mnogim drugim sferama. Trebalo je da se izvrši i reforma bezbednosnog sistema na svim nivoima. Prvo, vratili smo se u Interpol. Drugo, doneli smo rešenje da granice ne čuva vojska, nego policija. Državna bezbednost je izvučena iz Ministarstva unutrašnjih poslova i postala je nezavisna jedinica - započeo je razgovor Živković.
Kakve promene nastaju u generalnom resoru javne i državne bezbednosti pre i posle pobune jedinica za specijalne opracije u novembru 2000. godine? - upitala je Pejović Lakićevića.
- Pošto je vlada u januaru položila zakletvu i počela da radi, odmah je došlo do štrajkova. Radnici koji su deset godina trpeli Miloševićev režim, fabrike su ostale bez tehnologije, kadrovi su odlazili, privreda je bila devastirana, posle nekoliko meseci, odmah su počelli štrajkovi. Na jugu Srbije Preševo- Bujanovac, dolazi do oružane pobune Albanaca, to je bio mali rat. Nakon hapšenja Miloševića, dolazi do velikih demonstracija. Zatim, izručenje Slobodana Miloševića, kada je Zoran Đinđić anatemisan od vrha SPC od strane vladike Amfilohija Radovića, a predsednik Vojislav Koštunica ocenio sve kao državni udar, zbog kupovine ulaznice za međunarodnu zajednicu, osuđen je od strane i intelektualne elite - rekao je Lakićević.
Điniđić se krminalizuje kroz duvansku aferu, kada, kako kaže Lakićević, kriminalizuju Điniđića.
- Za 5,6 meseci taj čovek je napadan od strane ljudi sa kojima je do juče bio u koaliciji. Dolazi pobuna Specijalnih beretki zbog prethodnih hapšenja braće Banović koji su bili optuženi za ratne zločine u Bosni, ova jedinica izlazi na ulice i blokira ulice kod SC, što predsednik Vojislav Koštunica karakteriše kao dozvoljeno i kako je rekao: kao što doktori štrajkuju u svojim uniformama, tako i vojska štrajkuje u svojim - ispričao je Lakićević.
Živković se prisetio situacije pre ove koju je sagovornik naveo.
- Pre formiranja vlade Zorana Điniđića, Koštunica je čuvao za mesto šefa bezbednosti čoveka Radeta Markovića koji je bio iz prošlog režima i koji je pomagao u uništavanju dokumentacije, važne za sve nivoe kriminala, s opravdanjem da postoji pobuna na jugu Srbije. Reforme su započete kao nužne stvari da se oporavi Srbija i to je prikazano odmah od bivšeg režima, ali i od jednog dela naše koalicije, koja je od prvog dana prešla na drugu stranu - rekao je pa naveo koji je bio strah tih jedinica.
- Oni su se plašili da su oni sledeći putnici za Hag. Da bi se zaštitili pravili su tu zaveru. Mislim da je taj klan bio jako velik i bilo je tamo ljudi koji su govorili "E Legija ti si sledeći". Moraš da budeš na visokoj funkciji da bi išao u Hag. Naravno bilo je tu povezanosti sa Zemunskim klanom i morao je da bude podignut nivo zaštite. U početku sam i ja bio naivan. Bilo je tu mnogo tehničkih propusta. Koštunica i Šešelj su ćutanjem branili sve što se spremalo - kazao je Živković.
Živković je odgovorio odrično na sledeće pitanje voditeljke:
Da li su tačni navodi da je u oktobru mesecu 2002. godine, Karla Del Ponte donela zahtev za istraživanje zločina na području BiH, HR i KiM i da su se na tom spisku nalazila 443 lica, između ostalog i Milorad Luković Legija i da je od dva spiska, jedan dostavljen Zoranu Điniđiću?
- Ne. Ja bih sigurno bio obavešten o tome. Ona je komunicirala sa SRJ, a ne sa Republikom Srbijom. To je nemoguće da Hag traži 440 ljudi - rekao je, upitavši:
- Gde je taj spisak, neka ga neko pokaže?
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
