Kruševljani važe za duhovit svet koji voli da zbija šale na svoj i tuđ račun. Pored toga, mnogo puta su pokazali i dokazali da imaju široko srce, spremno da pomogne svakom ko je u nevolji. Tridesete godine prošlog veka svuda u svetu zapamćene su kao teške godine, velika finansijska kriza nije mimoišla nijednu, pa ni našu državu. Da bi pomogli sugrađanima koji su najteže prošli u ovoj krizi, Kruševljani su osnivali razna humanitarna društva, ali je do dana današnjeg zapamćeno i još aktivno, najneobičnije i jedinstveno u svetu humano društvo "Baksuza, ugursuza i namćora”.
Društvo je osnovano 19. oktobra 1929. na Tomindan, u čuvenoj kafani “Takovo”, vlasnika Matejevića, a priča kaže da je on i osnovao kafanu da bi baksuzi, ugursuzi i namćori imali gde da se okupljaju, kaže Zvonko Rajković, predsednik ovog udruženja.
Prema sačuvanom zapisniku sa osnivačke sednice osnivači društva su bili advokati, apotekari, profesori, bombondžije, voskari, delovođe, električari, zemljoradnici, opančari, terzije, modistkinje, pinteri, trgovci, užari, sarači, fijakeristi... U pravilniku društva je pisalo da članovi društva ne mogu biti popovi, žandari, oficiri i podoficiri, tj. uniformisana lica. Društvo se obično okupljalo u podne, u svečanoj koloni bi prošlo kroz centar grada i za Kruševac u to vreme bio je to veliki događaj. Doneta je odluka da se godišnje okupljanje održava na najmalerozniji dan u godini, a to je prema narodnom verovanju deveti tornik po Božiću. U narodnom kalendaru o devetom torniku piše: “Utorak važi za manje srećan dan, a najmalerozniji među utornicima je deveti utorak, računajući od Božića”.
Jedan od članova društva je na osnivačkoj konferenciji održao čuveni govor: “Nas namćore, baksuze i ugursuze smatraju za najgore ljude bez naše krivice. A mi smo najbolji ljudi na svetu. Recite mi ime jednog baksuza, koji je recimo proneverio milione, a da mu dlaka sa glave nije falila.” Najvažnija odluka koja je doneta je da se sav novac koji se tada prikupi “upotrebi isključivo za kupovinu preobuke od donjeg rublja do opanaka, za darivanje trinaestoro dece za Vrbicu”.
-Tada su ustanovljena baksuzna pravila ponašanja na zabavi koja važi i danas: “Ćutanje je zlato” (ko prekrši ovo pravilo plaća kaznu). Po dolasku u kafanu pošto smo svi baksuzi, namćori i ugursuzi sedimo za stolom leđa o leđa. Prvo kolo koje se igra na zabavi je “Baksuzsko kolo” i igrači se hvataju naopako. Posle Drugog svetskog rata rad ovog društva, a i mnogih drugih bio je prećutno zabranjen. Prvi koji je došao na ideju da se obnovi rad društva bio je doktor Dobrivoje Boba Lisinac uz pomoć entuzijasta kao što su bili Milutin R. Jugović, Adam Stošić, Radomir Rade Rajković, Dragan Lola Bekrić, porodica Bajića, Zoran Gvozdenović i drugi i to je bilo 1987, ističe predsednik Društva.
Godine 1990. Društvo je pokrenulo humoristički časopis “Šipak”, koji je uređivao Radoslav Savić Brka, ali je zbog nedostatka para prestao da izlazi posle trećeg broja. Glavni prihod Društva ostvaruje se od ulaznica za zabavu koji su ustvari dobrovoljni prilozi. Drugi izvor prihoda su kazne za prekršena pravila ćutanja, bogata lutrija koja se obezbeđuje poklonima koje daju preduzeća, članovi i drugi sponzori. Društvo ima svoju himnu, za koju je tekst napisao Dragiša Pavlović Rasinski, a muziku je komponovao Mile Đurić. U njoj se peva o ljubavi namćora i baksuza prema deci koji time pravdaju svoju naopaku narav.
“Narav, to je raznovrsta osobina ljudska najbolja je od svih naša narav ugursuzka. Mi namćori nismo stvarno, to je samo fora Mi smo ljudi dobre volje, društvo dobrotvora.”
-Članovi Društva su najsrećniji kada daruju decu. U početku su odevali trinaestoro dece (baksuzni broj 13), ali povećanjem broja članova rastao je i prihod za odeću, tako da je Društvo od 1987. do sada obuklo oko 2.000 dece. Mi sadašnji baksuzi, ugursuzi i namćori uveli smo novu tradiciju, da za kraj školske godine nagradimo dva najbolja maturanta kruševačkih srednjih škola maturantskom odećom. Većina naših maturanata su sada uspešni stručnjaci, naučni radnici i univerzitetski profesori. Nekoliko dana pre Vrbice, žene članice našeg društva odlaze sa odabranom decom koja će biti darivana u prodavnice i biraju obuću i garderobu u određenoj vrednosti. Dan pre Vrbice, svoj deci su u pratnji roditelja ili nastavnika svečano uručuje na proslavu. Na dan osnivanja društva 19. oktobra, Društvo simbolično oblači i decu do dve godine koja se nalaze u hraniteljskim porodicama, kazuje nam Zvonko Rajković.
Najnovija zabava ovog društva održana je u objektu “Lazarev dvor” u Kruševcu, na ovogodišnji deveti tornik, kojoj je prisustvovalo više od 350 ljudi. Na zabavnoj večeri publicista Miloš Stojadinović je predstavio knjigu “Zanimljiva Čarapanija”, čiji je prihod od prodaje otišao u dobrotvorne svrhe, satiričar Ivko Mihajlović je kazivao svoje aforizme, a priređena je i bogata lutrija.
Kurir.rs/Ž. Milenković
