AMBASADOR SAD KRISTOFER HIL ZA KURIR TV Najvažnija stvar je formiranje ZSO! Srbi imaju pravo da znaju kakva im je budućnost na KiM

Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil bio je gost redakcije Kurira i tom prilikom dao ekskluzivni intervju novinaru jutarnjeg programa Redakcija Saši Dobrijeviću, a glavni povod bilo je njegovo viđenje toka pregovora Beograda i Prištine i odugovlačenje druge strane sa implementacijom Zajednice srpskih opština na severu naše pokrajine.

Da li to znači da da postoje garancije da će Vlada takozvanog Kosova ispuniti obavezu formiranja Zajednica srpskih opština?

- Pa garancije leže u samom prosecu. Vlada Kosova se složila da učestvuje u tom procesu, njihove vođe pokazuju da će tako sigurno biti i gospodinu Lajčaku i Evropskoj uniji, ali takođe i Sjedinjenim Državama i to da će će se pobrinuti o ovim problemima koje je im je postavila i Evropska unija. Najvažnija stvar je formiranje Zajednice srpskih opština. Ovo uključuje u celosti ne tako puno ljudi. Ne govorimo o nekom velikom broju ovde, već govorimo o Srbima sa Kosmeta kojima je potrebno da znaju kakva će im budućnost biti, koja su im prava, koje su im odgovornosti i koji žele da budu u mogućnosti da žive u miru. Formiranje Zajednice srpskih opština je veoma dobra ideja. Posmatrajući 2013. godinu, rekao bih da je to sada još bolja ideja.

Zašto se toliko čekalo na sve to?

- Moraćete da pitate ljude iz prošlosti jer sam ja tu samo godinu dana. Ali da, mislim da svi mi koji to posmatramo se pitamo zašto sve nije urađeno ranije. Mnogi kažu da je potreban taj pritisak da bi se ostvarilo, ali po mom mišljenju najvažnije to šta je najbolje za svakoga, a najbolje za sve je da se ima čista situacija, da Srbi koji žive na Kosovu toliko dugo godina, znaju kakva im je budućnost. Treba da znaju kakvi su im odnosi sa Prištinom, ali takođe i sa Beogradom. Mislim da je vreme da se pokrene sve. Istoričari mogu da pričaju o tome zašto nije urađeno do sada, ali mi koji se sa time suočavamo u sadašnje vreme i koji gledamo u budućnost želimo da se to završi.

U nedelju su izbori na severu Kosova i Metohije. Šta međunarodna zajednica kaže u vezi sa tim i šta se očekuje od izbora?

- Nije nas puno reklo ništa o tome. Izbori će biti u nedelju i siguran sam da će biti puno sumnji. Gledajte, mislim da je jasno da ovo nije dobro vreme za izbore nakon svega. Srbi su napustili institucije zbog neuspeha da se formiraju Zajednice srpskih opština. Tako da je jasno da će biti problema, verujem da će biti problema zbog nivoa učešća. Mislim da je važno da se rešavaju ovi ostali problemi pa ćemo videti šta će biti još potrebno uraditi.

U poslednjih nekoliko meseci, ali i nekoliko godina, svi pričaju o problemu, odnosima Beograda i Prištine, ali niko ne govori o tome šta će se dešavati kada se normalizuju odnosi Beograda i Prištine. Prvo pitanje bi bilo da li je to tačka od koje Srbija dobija „ulaznicu“ za Evropsku Uniju“ i koji je sledeći potez? Kako će se stvari odvijati nakon te tačke?

- Prvenstveno Evropska Unija je zainteresovana za proširenje. Shvatam i da je u tome bila pauza u prethodnim godinama, ali mislim da je prilično jasno da Evropska Unija ima određene odgovornosti za zemlje u Evropi koje žele da budu članice. Mislim da Evropa ima veliku zainteresovanost za proširenje pogotovo za Srbiju, ali mislim da Evropska Unija ima pravo da bude zabrinuta o tome da ne dovodi nove članice koje donose probleme sa svojim susedima. Tako da bi Evropska Unija volela da vidi šablon saradnje. Velela bi da vidi države koje dobro stoje sa susednim državama. U tom pogledu Sjedinjene države i druge zemlje imaju jake predloge za Otvoreni Balkan, jer to je proces koji stvara situaciju gde će susedne države sarađivati, Već imamo primer odlične saradnje Srbije i Albanije kao i Republike Severne Makedonije. Nedavno sam bio u Albaniji na konferenciji i slušajući njihove zvaničnike kako pričaju o vrednostima Otvorenog Balkana i šta bi mogli da dobiju iz Otvorenog Balkana poput dolaska srpskih turista u Albaniju, uvoza i izvoza voća i povrća... To su stvari koje želimo da vidimo još više. Takođe iz perspektive Evrospke Unije, oni žele da vide šablon i takoreći ponašanje normalne trgovine i to se mora uraditi. Ceo taj proces se mora primeniti u tom području. Napraviti da te države budu spremnije za članstvo u Evropskoj Uniji.

Pre nekoliko dana gledao sam dokumentarni film mladog umetnika iz Albanije koji živi u Beogradu. Bio je veoma interesantan. Četvoro ili petoro ljudi iz Beograda su prvi put posetili Prištinu, ali je takođe nekoliko ljudi iz Prištine posetilo Beograd. I jedni i drugi su bili iznenađeni gostoprimstvom.Bilo je interesantno jer se u medijima i u javnom mnjenju uvek priča o mržnji. Kako se može napraviti odnos da se stvori više mira između dve kulture? Koje bi bilo najbolje rešenje?

- Mislim da je to najveći izazov u toj regiji. Izazov je usmeriti emocije na to šta je potrebno da se gradi ekonomija, da se obezbedi da mladi ljudi ostanu da se obezbedi dobra perspektiva za njihovu budućnost. Mladi ljudi hoće dobru budućnost za svoju decu. Potrebno je mnogo više fokusa na ovo. Istorija treba da se ostavi istoričarima, takođe je potrebno ostaviti mržnju negativnim ljudima. Ljudi žele da se posvete sebi i da žive život da budu pozitivni i da razmišljaju o budućnosti. Vidite nisam ja rođen juče i nije ovo savet koji će svi da poslušaju. Kada razgovaram sa ljudima u Beogradu ili drugim mestima, postao sam umoran od toga koliko se ljudi žale. Mislim da je vreme da se nastavi korak dalje da se razmotri šta je potrebno uraditi. Želim da vidim sliku američkog biznisa koji je zainteresovan za Srbiju. Uglavnom su zainteresovani za Srbiju iz jednog jedinog razloga. Oni vide dobre ljude koji žele da rade u njihovim kompanijama. Uglavnom je to interesna sfera mladih ljudi. Zato mladi ne treba da pričaju o istoriji, već o sopstvenom razvoju i sličnim stvarima.

Koliko je zapravo težak vaš posao sada u ovakvim vremenima?

- Mislim da postoje gori poslovi na svetu tako da se ne žalim. Ovo je sjajna prilika za mene lično da sa vratim na Balkan. Balkan ima stabilnost i treba da pokuša da vidi da li je moguće da se napori pređašnjih generacija i pređašnjih godina mogu dovesti do srećnih i stabilnih zaključaka. Prošli put nisam to video kada sam bio u ovoj oblasti, vidim jasnu reakciju Srbija ide ka zapadu. Možda ne dobijaju svi isti utisak, ali Srbija teži ka zapadu. Kad deca znaju onda svi to znaju. To je uvek težak proces. Znate kada napravite potez, šta nosite sa sobom, šta pakujete u kofer, a šta ostavljate iza sebe. Veoma je jasno Srbija je u pokretu i ide u pravom smeru i ja želim da budem od pomoći na tom putu.

Da se vratimo na momente pritisaka na Srbiju. Razgovarali smo o problemima Kosova i Metohije, ali postoji još jedan pritisak na Srbiju a to je neuvođenje sankcija Rusiji. Da li Srbija može da očekuje još pritisaka jer nije uvela te sankcije?

- To sve zavisi od srpske Vlade. Evropska Unija traži mnogo od članica i budućih članica. Evropska Unija je imala prilično tanak proces i to isključivo trgovine, a onda je išla dublje i dublje ako idete dalje kroz istoriju Unije. Sada postoje očekivanja da članica Evrospke Unije treba da se slože oko sigurnosti i spoljne politike. Naravno da postoje očekivanja od Srbije da usaglasi spoljnu politiku. Jedan od najvećih testova jeste uvođenje sankcija Rusiji. Sama reč sankcije u Srbiji jeste neprijatna tema jer je i sama prošla kroz to devedesetih i to pod veoma teškim sankcijama. Razumem da instinkt mnogih Srba kaže; „Sada kada smo mi prošli kroz te teške sankcije nećemo da ih uvodimo drugima.“ To je težak problem. Mislim da je potrebno da svi zastanu i razumeju da su mnoge države primenile ove sankcije. Mnoge države koje su manje od Srbije čak i one koje imaju manji uticaj kako Rusija ponaša. Moram reći da u celom svom životu, nikada nisam video situaciju kao što Rusija primenjuje agresiju protiv suseda. To je jednostavno žalosno. Dakle postoje mnoge države koje znaju da ne mogu da njihove sankcije direktno utiču, ali moraju da urade pravu stvar. Mnoge te države traže od Srbije da uradi pravu stvar. Usput, znam da je teško, ali Rusija ne pomaže vašoj zemlji nimalo i Srbija mora da uradi šta je potrebno i da ide u smeru u kom je potrebno da bi stigla tamo gde želi da bude.

Pre par nedelja sam radio intervju sa ukrajinskim pukovnikom u penziji i on je rekao da su te sankcije veoma efektne. Šta Vi mislite o tome, jer je bilo je toliko paketa sankcija.

- Tako je. Mislim da je bilo devet paketa sankcija, nisam siguran da li grešim jer je bilo mnogo EU sankcija primenjeno. Jasno je da Rusija ima probleme u vođenju ovog rata. Znate Rusi su mislili da će samo da pregaze Ukrajinu i naravno da se to nije dogodilo i neće se dogoditi jer mislim da svako razume, na zapadu pogotovo, da Rusiji ne sme da se dozvoli da prevlada. Čujem da ljudi obično kažu: „Rusija nikada neće odustati.“ Pa, znate Sjedinjene države su u zajedništvu kao nikada pre, da budu sigurne da će ovo uspeti. Sankcije su jasno povredile Rusiju i kao njene kapacitete da dobije još tehnologije naoružanja. Mislim da ćemo videti još toga u budućnosti. Rusija mora da razume šta oni žele da urade nakon ovog rata. Sve izgleda da su otišli u duboku šumu i da neće da razgovaraju ni sa kim. Pretvaraju se da imaju odnose sa zemljama na drugim krajevima sveta, ali ultimativno Rusiji su potrebni mnogo bolji odnosi sa susedima i Severnoatlanskim savezom i Rusija mora da donese odluku da prestane da radi šta je radila do sada. Jasno je da gospodin Putin nije doneo tu odluku, ali mora da razume, mi ćemo ostati na uz Ukrajinu koliko god je potrebno.

Amerika je pomogla Ukrajini sa naoružanjem, ali šta se dešava sa drugim stvarima. Jednoga dana ti ljudi treba da se vrate u svoju državu i da ponovo izgrade infrastrukturu. Da li Amerika može da pomogne i u toj ponovnoj izgradnji takođe?

- Nego šta. Jedan od razloga problema za proširenje Evropske Unije za preuzimanje uloge u prethodnim mesecima i generalno u prethodne dve godine jeste razumevanje da je nešto potrebno uraditi kako bi se pomoglo Ukrajini da se ponovo izgradi. Pogledajte samo ruski način rata. To je u biti napad na civile. To je kreiralo mnogo štete za civilne objekte, ekonomiju, društveni život i druge stvari u Ukrajini. Mislim da je potrebno razumeti da Sjedinjene Države i druge zemlje, ne samo da će ostati uz Ukrajinu tokom ovog užasnog rata, već takođe da će ostati uz Ukrajinu kada uđe u težak proces oporavka. Mi smo to ranije radili. Svi znaju šta je bio maršalov plan bio. Plan je došao nakon strašnog rata. Ostali smo uz Evropu, pomogli Evropi da se ponovo izgradi...evropljani su svakako mnogo uradili, ne želim da iniciram da je to bio amrički projekat. Mislim da svi razumemo da svi ratovi završe i onda je pitanje kako graditi mir.

Kada pogledamo nazad u istoriju odnosi Srbije i Amerike su bili izuzetno prijateljski. Moram da pomenem misiju Halijard kada su srpski vojnici spasili američke pilote. Ipak nakon NATO bombardovanja su ti odnosi pali. Mogu li se oni vratiti?

- Ja verujem da možemo. Znam da je to bio težak period svestan sam težine toga. Pokušavao sam da napravim izjavu o tome i kažem iskreno ljudima, gledajte mi to razumemo, ali takođe mislim da treba da idemo napred i osećam da imamo na osnovu čega da idemo napred. Nije samo da smo imali prilično dobre odnose u prethodne 141. godine, već imamo puno toga zajedničkog, ne samo košarke već smo radili mnoge stvari zajedno. Stvarno mislim da imamo mogućnost i prilagođavanje. Ta adaptacija je izuzetno važna u mnogim stvarima. Važna je u izgradnji nakon rata, ali je prilagođavanje takođe važno za odnose. Ne sumnjam da odnosi Srbije i SAD-a imaju potencijal da se grade dalje, ne samo kao odnosi pre devedesetih, već da prerastu u nešto zaista posebno. Na kraju tako i vidim svoju misiju ovde.

Kada ste već pomenuli košarku, ove godine je tačno sto godina od kada je Vilijam Vajland aktivista Crvenog krsta iz Amerike, doneo košarku u Srbiju. Taj odnos Amerike i Srbije kroz ovaj sport je jedinstvena povezanost koju nemaju druge države. Srpska publika noću čeka utakmice. Može li se napraviti taj osećaj odnosa i u drugim sferama?

- Mi apsolutno pokušavamo da uradimo nešto u vezi toga i trudimo se da to svi znaju. Ova stogodišnjica košarke u Srbiji je jedan od ključnih elemenata za stvari koje su n am zajedničke. Ja imamo košarkaški koš kod kuće i vežbam šuteve na koš. Nemam visinu kao ljudi poput Vas, ali radim na svojim veštinama. Znate košarka je izmišljena u Americi i za to možemo da preuzmemo zasluge. Ne možemo da preuzmemo zasluge za mnoge inovacije, ali za košarku da. Srbija jedna od prvih koja je prigrlila taj sport. Dakle još jedna stvar na kojoj treba da radimo zajedno.

Da li bih bio neuviđavan kada bih pitao koji Vaš omiljeni srpski košarkaš?

- Znate živeo sam u Denveru i Nikola Jokić je tamo i volim da ga gledam. On je tako visok momak. Njegov kapacitet da nekako sagleda igru izgleda kao da ima neki kompjuter koji zna šta će se dogoditi u narednih deset sekundi. Zadovoljstvo ga je posmatrati. Pre neki dan sam gredao Maverikse kako igraju i taj momak Luka Dončić je sjajan, tako da ne mogu da odlučim. Voleo bih da mogu da šutiram bolje na koš.

Srećno u tome. Hvala vam Vaša ekselencijo, izuzetno sam vam zahvalan što ste izdvojili vreme za ovaj intervju.

- Bilo mi je zadovoljstvo i želim da vam čestitam, Kuriru šta je sve uradio u poslednje vreme. Mladi ste u biznisu, ali mi se sviđaju sve ove različite platforme kojima privlačite gledaoce i publiku. Čestitam, samo nastavite sa tako dobrim poslom.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj osam za korisnike MTS Iris TV, m:SAT tv, Supernova, BeotelNet, Orion telekom, Yettel Hipernet TV, Pošta NET i Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme m:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs/Saša Dobrijević