AMBASADORKA NEMAČKE ANKE KONRAD ZA KURIR: Beograd i Priština će imati konkretnu korist od sprovođenja nemačko-francuskog sporazuma

Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom ključna je obaveza Kosova u dijalogu Beograda i Prištine. Zajednicu opština treba realizovati brzo, za to se odlučno zalažemo, kaže u intervjuu za Kurir ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad.

Da li bi dijalog Beograda i Prištine ponovo mogao da stane nakon što su na severu Kosova - u opštinama u kojima su Srbi većinsko stanovništvo - održani izbori koje su Srbi bojkotovali zato što, između ostalog, nije formirana Zajednica srpskih opština (ZSO)? Da li se bilo gde u Evropi tako održani izbori uopšte mogu nazvati demokratskim?

- Između Beograda i Prištine imamo situaciju koja već godinama obema zemljama i ljudima koji u njima žive uskraćuje mnogo razvojnih perspektiva. Stoga je osnovni sporazum, tj. sporazum iz Ohrida, na koji su pristale obe strane, važan i ispravan iskorak koji podržavamo i koji obe strane sada, bez postavljanja dodatnih uslova, moraju sprovesti u delo. Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom ključna je obaveza Kosova u ovom dijalogu. Za to sada neodložno treba stvoriti preduslove. Srbija takođe mora da ispuni svoje obaveze. Odgovornost obe strane je da na sastanku na visokom nivou 2. maja taj dijalog o sprovođenju sporazuma iz Ohrida vode na ozbiljan i konstruktivan način i da ga privedu kraju.

Postoje ocene da su izbori na severu Kosova bili, u neku ruku, i poraz međunarodne zajednice, mnogi ne veruju ni u to da međunarodna zajednica ne može da natera Prištinu da formira ZSO... Šta kažete na to da je utisak da se Prištini gleda kroz prste?

- Kao ambasadorka Nemačke u Srbiji, neću komentarisati izbore na Kosovu. Načelno važi da su izbori ključni instrument demokratskog učešća svih građana i građanki. Važno je da im se omogući ovaj oblik odlučivanja. Stav Nemačke je da je žalosno što je Srpska lista bojkotovala izbore. Kosovski Srbi, koji su u novembru 2022. napustili kosovske institucije, treba što pre da se vrate u njih. To je, uzgred, takođe jedna od obaveza iz Briselskog sporazuma, kao što je to obaveza formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom. I da, Zajednicu opština sada treba realizovati brzo, za to se odlučno zalažemo.

Je li francusko-nemački predlog rešenja za kosovsko pitanje bio neka vrsta poslednje ponude za Beograd i Prištinu? Je li to bilo u formi "uzmi ili ostavi" i verujete li u uspešnu implementaciju tog sporazuma?

- Nemačko-francuski, odnosno evropski predlog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, obe strane su prihvatile 27. februara u Briselu, a njegov aneks 18. marta u Ohridu, i to nakon dužih pregovora. Prema tome, o nekakvom "uzmi ili ostavi" ne može biti reči. Sada obe strane imaju obavezu da ga sprovedu bez pogovora, bez novih uslova. Uzdamo se u to da će delovati u skladu sa tom odgovornošću. Obema zemljama smo obećali našu podršku u tome. I ponavljam: suština dijaloga o normalizaciji odnosa je budućnost ljudi u obema zemljama, kao i na Zapadnom Balkanu. Obe strane će imati konkretnu korist od sprovođenja sporazuma, jer dosadašnje tenzije su otrov za budućnost ljudi, za privredne investicije i radna mesta, a bez normalizacije odnosa neće biti ni članstva u EU.

Da pređemo na temu koja je dominantna u svetu duže od godinu dana - rat u Ukrajini. Možete li da uporedite EU pre i posle 24. februara 2022. godine? Koliko je - bezbednosno i politički - Uniju promenio ruski napad na Ukrajinu?

- Na ruski napadački rat protiv Ukrajine Evropa je odgovorila snažno i jedinstveno. Mobilizovala je resurse na način koji je bez presedana - za podršku Ukrajini i pružanje utočišta za pet miliona izbeglica iz Ukrajine. Evropska unija je pokazala jedinstvo u svojoj spoljnoj politici uvođenjem sankcija Rusiji. U martu 2022. u Versaju je donela odluku o daljim koracima u cilju jačanja suvereniteta Evrope, uključujući i bezbednost, u cilju znatnog smanjenja energetske zavisnosti od trećih strana i radi sprovođenja novog modela rasta za robusniju ekonomsku bazu. Ujedno je proširenje EU, koje bi se ostvarilo prijemom naših partnera na Zapadnom Balkanu, opet postalo aktuelnije. Godinama podržavamo Srbiju na tom putu i nastavićemo da je podržavamo. Ali i Srbija mora da uradi svoj deo posla i pokaže da, kao kandidat za članstvo, kao partner EU, u potpunosti podržava spoljnu politiku EU. Deo toga je i preuzimanje restriktivnih mera protiv Rusije. Na taj način Srbija bi se jasno zauzela za EU i poručila: naša je želja da budemo deo evropske porodice i njenih vrednosti.

Kako biste ocenili efekat sankcija koje je EU uvela Rusiji? Da li Berlin i dalje ostaje pri stavu da Beograd treba da se pridruži evropskim sankcijama Moskvi?

- Sankcije deluju. One su integralni deo zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije. Bez preuzimanja tih sankcija, konsenzus među državama članicama EU o otvaranju dodatnih klastera u pristupnim pregovorima je teško zamisliv, ali, na kraju, odluku o tim sankcijama donosi Srbija.

Na kraju, učestvujete u kampanji Delegacije EU u Beogradu u kojoj poručujete da je Uniji stalo do Srbije i njenih građana. Međutim, posle skoro godinu dana provedenih ovde, kakav je vaš utisak - da li su građani više optimisti ili pesimisti kad je reč o skorijem prijemu Srbije u EU?

- Ono što sam od početka svog boravka uočila u Srbiji jesu brojne, veoma čvrste veze koje postoje između Srbije i EU, kao i između Srbije i država članica EU, bilo u politici, bilo u ekonomiji ili u kulturi. Još važniji su mi bili susreti s mnogim angažovanim ljudima koji ovoj saradnji svakog dana udahnjuju život, doprinoseći tako napretku Srbije na njenom putu ka EU. Ovaj put nije lak, toga smo svesni svi, i mnogi ljudi su nestrpljivi - znamo i to, ali zajedno i uz međusobno poverenje možemo to postići. Naša je želja da Srbija bude deo EU.

Boban Karović