Ne zanimaju me politički ciljevi dela opozicije koji protestuje, ne zanima me čak ni njihov ljudski odnos prema ubistvu dece i kakav odnos pokazuju prema njihovoj žrtvi i njihovim porodicama. Ali kakav vi nudite bezbednosni odgovor na najveću tragediju koju pamtimo? Vaš odgovor je da proizvedete novu tenziju i podignete temperaturu u društvu, pritom ne dajući nijedno rešenje da se smanji rizik od novih tragedija, kaže u intervjuu za Kurir prof. dr Orhan Dragaš, direktor Međunarodnog instituta za bezbednost, komentarišući proteste koje je organizovao deo opozicije.
Kako ocenjuje, oni imaju isključivo politički cilj - da smene Vladu i predsednika, i to je sve:
- I šta ćete da radite ako ih smenite? Hoćete li da ukinete ove mere koje su sada na snazi i da tako ponovo širom otvorite vrata nekom novom tinejdžeru masovnom ubici?
Na protestima su se čule i pretnje... Koliko je to opasno? I kako ocenjujete trenutnu bezbednosnu situaciju u zemlji?
- Bezbednost građana nikad nije potpuna i nikada niko neće moći da je stoprocentno garantuje. Barak Obama je govorio da ne možete da očekujete da budete sto posto bezbedni i da sačuvate sto posto svojih sloboda, i to je tačno. Nije nikakva sloboda govora kad Milovan Brkić javno poziva na ubistvo predsednika države, to je krivično delo. A još kad to kaže tri-četiri dana posle dva masovna ubistva, onda neka niko ne govori o slobodi govora. Politizacija tragedija je tek podla. Još nisu bile ni sahranjene žrtve iz škole i iz sela oko Mladenovca, a opozicija je organizovala političke demonstracije.
Kako, s druge strane, komentarišete mere koje je država najavila nakon nemilih događaja koji su se desili u Srbiji, u OŠ "Vladislav Ribnikar" i u Mladenovcu - povećanje broja policajaca u školama, oduzimanje nelegalnog oružja, stroža kontrola i provera vlasnika oružja koji imaju dozvole? Hoće li one dati rezultate? I u kom periodu to možemo da očekujemo?
- Možda će neko reći da mi ovde nismo do kraja objektivni i da smo pod uticajem tragedije, ali pogledajmo šta su o tim merama Vlade, na inicijativu predsednika Vučića, rekli najveći svetski mediji. Oni su bili više nego iznenađeni, i to pozitivno, kako je Srbija reagovala na tragedije u Beogradu i Mladenovcu. Čak su uzimali Srbiju kao primer kako brzo i odlučno treba da se stane na put ovakvim događajima i da se efikasno spreče neke slične tragedije. Ove mere su najefikasniji odgovor koji je država mogla da pruži. Njima se uklanja ogroman prostor za rizik od ponavljanja i kopiranja ovih ubistava. Veoma važno je i to što ovo nisu mere koje deluju na kratak rok, na nekoliko dana ili nedelja. One su dugoročne, ugrađuju se u zakone i važiće trajno. Njihova najvažnija pozitivna strana je što su donete odmah, predsednik ih je predložio istog dana kada se desila tragedija u "Ribnikaru". Svako ko danas kritikuje ove mere treba samo da pogleda šta je uradio Novi Zeland pre četiri godine, kada je manijak ubio 51 čoveka u dve džamije. Pa uradili su istu stvar koju danas radi Srbija, a složićemo se da je Novi Zeland jedna od najrazvijenijih demokratija na svetu. Razlika je samo u tome što je donošenje mera na Novom Zelandu trajalo skoro godinu dana, jer su donosili dva paketa zakona o oružju, a u Srbiji je sve obavljeno za dva ili tri dana.
Koliko bi, prema vašem mišljenju, oduzimanje nelegalnog oružja moglo da da efekta? Videli smo da je za predaju oružja dobar odziv već prvih dana... Jesu li, ipak, potrebne i neke dodatne mere kako bi se neko ko je rešen da počini zločin u tome sprečio? I šta bi to bilo?
- Oduzimanje nelegalnog oružja i pooštravanje propisa apsolutno je najvažniji prvi korak koji mora da preduzme svaka država kojoj se desi ovakva tragedija. I rezultati su odlični, za ovih nekoliko dana predato je više nelegalnog oružja nego u svim dosadašnjim "amnestijama" zajedno. Svaki komad oružja i svaki metak koji neko preda državi mogao je da bude upotrebljen u nekom novom "Vladislavu Ribnikaru" ili u nekom novom Mladenovcu. Razoružavanje Srbije jeste najvažniji korak i mi to efikasno radimo. Amerika ne može da se izbori s čestim ubistvima na javnim mestima zato što ne može da razoruža narod. Ne dozvoljava joj drugi amandman na Ustav, koji je star 230 godina.
A kako se izboriti s društvenim mrežama, treba li i može li i tu država nešto da preduzme?
- Što se tiče društvenih mreža, a u njima zaista leži jedan od uzroka, tu moramo da razgraničimo da li su one opasne same po sebi ili su opasne poruke koje inspirišu nasilje. Ovo je tema u celom svetu i za sada nema univerzalnog načina kako da sprečite širenje opasnih poruka. Mi ne možemo da ukinemo društvene mreže, svako ko to traži ili je bezobrazan, ili traži politički profit, ili jednostavno ne zna u kakvom svetu živi. Ali možemo da povećamo kontrolu i da kažnjavamo svakoga ko širi mržnju i poziva na nasilje. I to se upravo dešava u Srbiji, svakog dana imamo privođenja tih internet junaka koji bi da ubiju, da masakriraju. Na desetine ih je prošlo kroz policiju i tužilaštvo i uzalud mole za milost i pričaju da nisu ozbiljno mislili. To što rade je krivično delo i za to će odgovarati.
Da li su nam, posle svega, škole dovoljno bezbedne nakon tragedije u OŠ "Vladislav Ribnikar", pre svega imajući u vidu da je već otkriveno nekoliko slučajeva dece koja su najavljivala da će učiniti nešto slično? Treba li i dalje da strahujemo od takozvanog efekta kopiranja, koji nam se već i desio dan posle masakra na Vračaru?
- Jedna od važnih mera koje je država donela odmah je i pojačano prisustvo policije oko škola i u školama, i to ima veliki efekat odvraćanja. Ne samo što će obeshrabriti nekog da donese opasan predmet u školu nego će smanjiti i "obično" vršnjačko nasilje. Oni koji su navikli da maltretiraju drugu decu moraće da se smire, jer sada imaju policajce u školi preko celog dana. Čuo sam primedbe kako je to strašno, kako policiji nije mesto u školama, ali zapitajmo se koliko bi teških tuča i ubadanja nožem bilo sprečeno proteklih godina da je tada bilo ovakvog prisustva policije kakvo imamo danas. I još važnije, deca će još od malih nogu da steknu poverenje u policiju, doživljavaće ih kao zaštitnika od nasilnika, i to osećanje će nositi kroz život.
Prema vašem iskustvu, da li osobe poput maloletnog dečaka s Vračara koji je počinio masovno ubistvo u školi uopšte mogu da se rehabilituju i vrate u društvo? I verujete li da će se dogoditi ono od čega deo javnosti strepi - da će se on uskoro naći na slobodi?
- Svako ovakvo iskustvo je vrlo individualno, bez obzira na to što postoje slični obrasci ponašanja, uključujući i kopiranje nekih ranijih tragedija. Ali siguran sam da bi spuštanje starosne granice za krivičnu odgovornost sa sadašnjih 14 godina, što predlaže i predsednik Vučić, bilo jako dobra preventiva i faktor koji će smanjiti mogućnost da nam se nešto slično ponovi. Zakoni moraju da prate promene u društvu, a složićete se da deca sazrevaju ranije, nažalost, ranije se javlja i nasilna strana njihove ličnosti. To su krupne promene i promena zakona bi tu bila samo prvi korak, ali ovo jeste korak u dobrom pravcu, koji treba da napravimo odmah.
O situaciji na Kosovu
Sporazum je u najboljem interesu Srbije
Osim dve ogromne tragedije koje su zadesile zemlju, i situacija na Kosovu svako malo preti da eskalira. Analitičari ne isključuju mogućnost da prištinske vlasti izazovu nove nemire na severu Kosova. Koliko je to izvesno?
- Nažalost, i ugrožena bezbednost Srba na Kosovu je deo celog ovog mozaika u kojem naši ljudi osećaju nesigurnost i strah. Jasno je da je politika Prištine prema Srbima na Kosovu nasilna i ona će, nažalost, biti još više nasilna kako se približava politički kompromis. Aljbinu Kurtiju i njegovoj vladi ne odgovara nijedan kompromis, on ne sprovodi ni sporazume koji su potpisani i garantovani od EU od pre deset godina. Rizik od njegovog nasilja je konstantan jer dogovori o miru, a naročito o autonomiji za Srbe nisu rešenja koja je on obećao svojim biračima. Zato je sporazum uz posredovanje SAD i EU jedini put da se otkloni rizik od nasilja prema Srbima i zato je taj sporazum u najboljem interesu Srbije. Svako ko se protivi ovom političkom dogovoru u stvari gura Srbe ka proterivanju s Kosova, a Srbiju drži u stanju stalne nestabilnosti i nesigurnosti.
Kurir.rs/I. Žigić
NE PROPUSTITE
