Zoran Panović je poznati srpski novinar, čiji je dugogodišnji rad obuhvatio brojne medijske kuće. Međutim, Panović je postao poznat ne samo po svom novinarskom radu, već i po svom kritičkom pristupu političkim i društvenim temama u Srbiji.
Panović je gostovao u emisiji "Crveni karton" čiji je autor emisije Svetislav Basara. Panović je spomenuo tragedije koje se dešavaju u društvima, a koja su ispunjena nasiljem i agresijom, a često imaju dugoročne posledice na društvo i institucije.
Prema njegovim rečima, Srbija je još uvek suočena sa posledicama antibirokratske revolucije i politike Slobodana Miloševića, koja je obeležila period od kasnih 80-ih i tokom 90-ih godina.
Panović ističe da Srbija još uvek nije izašla iz ovog perioda i da je potrebno preduzeti korake ka obnovi društva i institucija.
Prvo se osvrnuo na tragedije koje su, u kratkom periodu, zadesile našu zemlju:
- Trauma, pre svega, porodica žrtava, ali i kolektivna. U novijoj istoriji jedni od težih dana za Srbiju. Tragedije se dešavaju u svetu, ali kad se to desi u ovakvom društvu, onda se sva destruktivna energija koja se akumulira, ispliva na površinu da pojača nesnošljivi utisak tragedije.
Potom je rekao da je za njega glavni uzrok decenijska atmosfera nasilja.
- Agresija se vidi na svakom koraku u svakodnevnom životu. Kolege sa Filozofskog fakulteta, koje je predvodio profesor Mladen Lazić, napravile su studiju Razaranje društva i ta metafora je ušla u naš sociološki rečnik i definiše društvo u kom živimo. Pokazuje se koliko se razoreno društvo teško može obnoviti. Kad se to desi, institucije postaju prazne, bezsadržajne forme, a društvo postaje društvo akumuliranih, nedovršenih pokušaja - rekao je Panović, pa nastavio:
- Mi živimo u limbu koje neki zovu tradicijom, neki tranzicijom. Kad izađemo šire iz najtragičnijih događaja, ono što se nama u Srbiji desilo poznih 80-ih i tokom 90-ih godina, to je endemska tragedija i pogrešan put. Srbija još nije izašla iz antibirokratske revolucije, koja je obeležila budućnost Srbije i ovih prostora. Politiku Slobodana Miloševića su i drugi sledili i svaka revolucija teži svome izvozu i to je usud koji nas do danas prati. Mi se trudimo da kompenzujemo 90-te, a svet stalno ide napred. Sad imamo rat u Ukrajini koji mi dožiljavamo na tradicionalan način, a naše vladajuće elite pokušavaju da tu politiku 90-ih predstave kao globalnu avangardu, ali da se do danas nisu stekli uslovi za nju.
Potom je rekao da se na Zapadu dosta spekulisalo o Jugoslaviji posle Tita.
- Kod nas je problem to da neka moguća alternativa koja je bila poznih 80-ih se predstavlja kao nemoguća i da je bilo ko da je bio na vlasti, sve bi bilo isto. Ja danas mogu da razumem antiamerikanizam, ali u ono vreme jedina ispravna politika je bila Valensina politika za Poljsku. Imali smo sve uslove da krenemo tada - napomenuo je Panović, pa dodao:
- Ne treba porediti ovo vreme s polovinom XIX veka, mi često grešimo dušu, kažemo da je Milošević bio potreba za novim Rankovićem, a otkud znamo kako bi se on ponašao 90-ih. Sećam se da se tada na Zapadu dosta spekulisalo o Jugoslaviji posle Tita, pokazuje se da ona mapa raspada Jugoslavije, da Slovenija i Hrvatska idu na zapad, očigledno se desilo i to kako je Zapadu bilo najlogičnije. To je neka vrsta naše tragedije što nismo iskoristili tu zapadnu konekciju.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
