KAKO SE GLASALO U SRBIJI PRE 100 GODINA: Nije bilo televizije i interneta, ali nisu falili šareni plakati i predizborni okršaji

"Politika čudno gudi! Omrzli se prosto ljudi, pa ne znaju ni šta da rade boreći se oko vlade".

Komunisti zabranjeni

Na izborima 1923. snage su odmerile mnoge stranke, osim komunista, kojima je od 1920. godine Obznanom bio zabranjen rad zbog sumnje da su učestvovali u terorističkim i antidržavnim akcijama koje nikad nisu dokazane. Inače, na političkoj sceni izdvojile su se tri najznačajnije partije - Narodna radikalna stranka, Demokratska stranka i Hrvatska republikanska seljačka stranka koja je 1925. godine promenila ime u Hrvatska seljačka stranka.

Sam izborni dan ličio je na savremeno glasanje. U mesnim zajednicama su pravljena biračka mesta na koja su dolazili punoletni muškarci stariji od 22 godine, a da bi mogli da glasaju, postojala je odredba da moraju bar šest meseci da budu u tom mestu.

Ipak, izborni dan je bio samo vrh ledenog brega - najvažnije se dešavalo pre toga.

U organizaciji izbora ključnu ulogu je imala izborna vlada, a tad je to išlo oštrije, ne baš u rukavicama. Preko policijskog aparata vršen je pritisak ne samo na političke protivnike, već na celo izborno telo. Bilo je tu ucena, pretnji i podmićivanja, a dešavalo se da budu smenjeni sreski načelnici koji su bili odgovorni za stranački materijal. Izborna tišina nije postojala, agitacija je trajala do samog glasanja, a glasove su na licu mesta brojali predstavnici biračkih odbora pri čemu su svi motrili jedni na druge. A budući da nivo političke kulture pre jednog veka nije bio na naročito niskom nivou, dešavalo se da ljudi porazbijaju glave jedni drugima na izbornim mestima.

Prljava kampanja

Demagogija, fraze, lažna obećanja i blaćenje protivnika bile su neizostavni deo kampanje 1923. godine. Političari nisu birali sredstva kako bi pridobili birače, a britanski ambasador u Beogradu je nekoliko godina kasnije zabeležio kako su reči nemačkog istoričara Trajčkea, da ni u jednoj zemlji stranačka mržnja ne može ići tako daleko kao u Nemačkoj, proizašle iz njegovog nepoznavanja balkanskih političara. Jedni druge su želeli što više da ocrne, međusobno se predstavljajući u najgorem svetlu. Kampanja radikala, koje je predvodio Nikola Pašić, bila je usmerena na "lomljenje demokrata", glavnih konkurenata u borbi za osvajanje vlasti. Konkurentsku stranku nazivali su "demokradljivačkom", ističući kao njene najveće nedostatke favorizovanje jugoslovenskog imena na račun srpskog. S druge strane, demokrate su optuživali radikale da se lažno izdaju za velike Srbe, a na banderama i zidovima lepljeni su proglasi u kojima se moglo pročitati o koruptivnim delatnostima Pašićevog sina Rada, kao i njihovom velikom porodičnom bogatstvu.

Kurir.rs/BBC.com